Који су то позитивни примери еко-пољопривреде и домаћих брендова и зашто је то уопште значајно за неразвијену општину као што је Пријепоље?
Према речима директора ТО Пријепоље Петра Васиљевића, начин на који сама локална самоуправа и Туристичка организација могу да допринесу брендирању и пласирању производа карактеристичних за овај крај Србије јесте свакако помоћ у промоцији на сајмовима туризма или домаћих производа. То се, пре свега, спроводи кроз израду и пласирање пропагандних материјала, кроз приказивање и дегустацију. Такође, Туристичка организација се труди да и на друге начине помогне домаћим произвођачима, па тако даје на употребу штандове произвођачима за потебе излагања производа, а као поклоне за сараднике и пријатеље пласира производе људи из самог Пријепоља.
Оно што Васиљевић истиче као значајно за што бољи пласман јесте, пре свега, постојање бренда и основне декларације.
„Последњих месеци је присутан тренд раста интересовања и код ситних произвођача по питању промоције и учешћа на тематским изложбама, нарочито домаћих производа. Али за сада то још увек није заступљено у довољној мери у којој је неопходно да буде. Надамо се да ће се то наставити у наредном периоду и да ћемо и као установа и као локална самоуправа имати више могућности и средстава да омогућимо директну презентацију на неким регионалним центрима, попут Златибора, Златара и Пештера, а такође у Црној Гори и Босни и Херцеговини. На тај начин врло лако могу бити препознати наши производи и Пријепоље као општина која има незагађену животну средину и која може да пружи те производе по веома конкурентним ценама“ истиче Васиљевић.
А, када су у питању конкретни производи који представљају будућност пољопривредне производње и еко-пољопривреде у Пријепољу, Васиљевић наглашава да то мора и треба да буду производи карактеристични не само за одређена села понаособ, већ и за овај туристички подрегион. Он је у овом случају истакао значај производа од меса и млека, као што су: суво месо, сиреви, кајмак, мед и производи од меда који су, према његовим речима, веома погодни за транспорт и пласман уопште. Такође, неки од тих производа јесу и домаћи сокови и џемови од врста воћа које су карактеристичне за овај предео, а и чувена ретка ракија од дивље крушке. А, оно на чему треба још порадити и што, према његовим речима, није довољно експлоатисано јесу и производи домаће радиности направљени од вуне.
„Што се тиче производа од воћа, имамо и ситу што је један веома специфичан локални производ. Она је асолутно невалоризована и може да има своје место на тржишту и требало би мало више да јој посветимо пажњу“ наглашава Васиљевић.
„Сушено воће, поврће и лековито биље једна је од главних производних шанси, поготово за жене у руралним подручјима. Јер, код нас је до сад и била пракса да жене одлазе и скупљају то лековито биље у јесењем и летњем периоду. Сада постоје и могућности да се то пакује у адекватну амбалажу, да се промовише адекватно на тржишту, али и да се наплати рад тих жена или генерално радника у руралним подручјима. Према истраживањима, сушено воће и поврће има вишеструко већу вредност, а може дуже да се чува и складишти и да се користи за разноразне намене, не само у кухињи, већ и изван тога“ објаснио је Васиљевић.
Директор Туристичке организације је истакао и значај удруживања више произвођача како би се произвела већа количина неког производа и како би се сама организација посла подигла на виши ниво. Па тако, што се тиче самог брендирања, директор истиче да је то веома сложен и не тако јефтин процес, због ланца одговорности, али оно што тај сертификат гарантује јесте квалитет производа, па, самим тим, удруживање може бити решење за поделу и трошкова и одговорности.
На ову тему испред локалне самоуправе своје мишљење изнео је члан Општинског већа задужен за пољопривреду Санел Диздаревић. Према његовим речима, Министарство пољопривреде има редовне програме којим субвенционише брендирање домаћих, а поговото органских производа. Међутим, како он каже, у току последње две године није било захтева од стране произвођача у нашој општини.
Са друге стране имамо позитиван пример познатог пријепољског бренда прехрамбених производа под називом „Волим добро у људима“ који је настао 2017. године као идеја да се пласирају квалитетни органски и конвенционални производи. Бренд је временом обогаћиван садржајем и стигао је до опсега од око 100 различитих производа. Према речима Белмина Бајровића, менаџера квалитета и безбедности производа, главни производи који изазивају највећу потражњу и који су били најатрактивнији на тржишту у самом почетку, а и касније су залеђена теста – пице и мантије, која су спремна за употребу у веома кратком временском року. Потом, производња је проширена и на органске производе од воћа, тестенине, сокове, џемове и друго.
Како би ово све било реализовано на квалитетан начин и како би се са сигурношћу задржао квалитет и безбеднист производа неопходно је да добављачи сировина, као и сама фирма, пролазе ригорозне контроле квалитета, а поготово ако су у питању они производи који имају назнаку органског порекла. Када су у питању управо ти производи овог бренда, раде се испитивања сировина које су потребне за њихову производњу по уобичајеној процедури на сваких 6 месеци, а раде се и саветодавне консултације са стручњацима за саму пољопривредну производњу.
Оно чиме се овај бренд може похвалити јесу тестенине које су веома цењене на европском тржишту и које имају међународно признат стандард. Такође, из руководства ове фирме наводе да никада нису имали проблема и жалби на сам квалитет производа, односно није било рекламација. Поводом пласмана ових производа, из управе фирме истичу да је тешко направити добру рекламу када је у питању домаће тржиште, али да далеко већи успех имају на страном тржишту, односно у Европи. У том погледу, једна од отежавајућих околности јесу и навике нашег становништва, па се тако у скоро сваком домаћинству производе мање количине неких од ових производа као што су домаћи џемови и сокови. А да је сам овај бренд међународно познат и признат показују и учешћа на бројним сајмовима прехрамбених и других производа.
Оно што још представља отежавајућу околност јесте и пласман производа на европско тржиште из разлога што Србија још увек није чалница Европске уније, па је и целокупна процедура око транспорта, односно саме документације потребне како би се производи отпремили комликованија него што је то случај са земљама које јесу чланице.
Верица Кијановић
