Пријепољем још „владају“метални контејнери, ни назнаке било каквом плану селектовања отпада или изградњи спремника, посуда у које би се селективно бацао комунални отпад, пре свега органски. А, ето, Спалионица отпада која греје град, може бити и уметничко дело. Каснимо ли пола века?
Пријепоље стрпљиво већ две деценије чека на санитарну депонију која ће омогућити да се на адекватан и савремен начин реши питање одагања отпада, што ће утицати и на заштиту животне средине, на квалитет ваздуха и пољопривреде али и здравља људи. Још увек се смеће не селектује, још увек су отворени, по здравље опасни контејнери по центру града, одмах испод прозора кућа и станова, још увек су дивље депоније присутне и број им се не смањује, упркос улагањима у њихово санирање, још увек се меша комунални отпад са свим осталим, кабастим, грађевинским али и животињским. Просвећеност грађана је на најнижем нивоу кад је реч о јавној хигијени и односу према отпаду, а количина смећа, уз савремени начин живота, све је већа. Искуства из Златиборског округа, суседних градова или неких градова који су прилично давно решили све те проблеме, указују да се може и мора и што пре решавати проблем контејнера, односно централних места за заједички, селектовани отпад али и решити питање посуда за смеће. Пре десетак година Пријепоље је било међу градовима који су били обухваћени разним еколошким пројектима, па је тако добило и прве контејнере у боји, који би служили за селектовање отпада. Постављени су на тек неколико локација и одмах је слика града као урбаног простора изгледала другачије. Али то је трајало кратко.
КАКО ТО РАДЕ ДРУГИ
Директор компаније „Хидроинжениринг“ инжењер Борис Савник са сарадницима организовао је посету пре 8 година Словен Градецу и Храстнику где се налазе трансфер станице, односно центри са одлагање и прераду отпада,уз стручно вођење инжењера Михе Кордиша који је и пројектовао овакве центре и који је до детаља упознао пријепољску делагацију са сваким сегментом процеса прикупљања, селектовања, балирања и компостирања комуналног отпада на постројењу. Цео технолошки процес захтева, осим адекватне опреме и возила и минималан број радника који би обављали овај посао којим се као коначан исход сам отпад своди на свега 25 одсто од укупно прикупљеног. У Храстнику, где у трансфер центар долази смеће са простора неколико општина, сваког сата се довози 5 тона смећа што значи да се прерађује око 80 тона дневно, док су пријепољске количине упола мање. У Словен Градецу је реч о комплексу хала Регионалног центра за збрињавање отпада за 12 општина где живи 76.000 људи. Импресивно је било видети како је простор култивисан, како изгледа компјутеризован систем и како је санирана претходна депонија која се није много разликовала од сметлишта. Овде се прикупи око 19.000 тона отпада годишње, који се селектује, одваја се мокри од сухог и сортира, балира, сепарира у фракције. На постројењу и у неколико посебних наменских хала, величине мале индустријске зоне, запослено је само 13 радника. Од рециклираног отпада праве се разни употребни предмети, а ми смо на поклон добили кућне еко папуче. Све личи на један изванредно сређени парк. Искуства у неким другим срединама такође су све прихватљивија и могу послужити за идеје. Тим пре што многе земље Европске уније имају у својим буџетима посебно планирана средства за унапређење и заштиту животне средине као помоћ другим земљама. Да је то тако указује и пример Шведске.
Стална конференција градова и општина (СКГО) удружила је била снаге са Владом Шведске како би унапредила еколошку будућност у Србији кроз пројекат „Одрживе и инклузивне услуге на локалном нивоу“, који се реализовао у Ужицу и Новој Вароши са циљем оснаживања локалних заједница у управљању отпадом, укључујући увођење или побољшање система примарне селекције отпада. Испитивање задовољства корисника комуналних услуга, спроведено током маја и јуна 2023. године, открило је да су грађани вољни да селектују отпад, али наилазе на изазове као што су одлагање кабастог отпада, време и место пражњења контејнера и недостатак канти за раздвајање отпада. У плану је замена бучних металних контејнера са пластичним како би се смањила бука у средиштима урбаних средина. Пријепоље „касни“ са укључивањем у овакве пројекте, касни са едукацијом грађана, касни са трасирањем пута ка селектовању отпада. Током 2024.године постављене су камере на неким „ударним“ јавним површинама која су постала сметлишта за сваку врсту отпада уз возове металних похабаних контејнера. Још нема информација какви су ефекти. Судећи по „сликама са терена“ није се много променило.
Рекосмо да многи градов и у Србији и у пријепољском „комшилуку имају контејнере који више личе на неке „жардињере“ , а у неким градовима то су врло духовито решени „објекти“. Један од све присутнијих модела решавања проблема контејнера који „руже“ град су спремници испод јавних површина. У граду у једној суседној држави (са скоро истим бројем становника као Пријепоље) становницима су управо поделили кључеве или картице за откључавање спремника на које су постављени „отпадомери“. Они су уграђени на спремнике од 1100 литара и полуподземне спремнике за мешани комунални отпад за више стамбених зграда на подручју града. „Отпадомер“ је уређај који евидентира одлагање отпада за сваког корисника засебно, што значи да су свака картица или кључ кодирани и придружени у систему сваком кориснику. Тако ће се контролисати и обрачунавати цене за количину преданог мешаног комуналног отпада за сваког појединог корисника.
Неопходна је едукације грађана како би се допринело да свеки грађанин, од вртићког узраста, буде свестан својих права али и обавеза кад је реч о јавном простору и заједничким добрима, а на прво месту је однос према јавној хигијени који је сада на најнижем нивоу. Указујући на примере добре праксе, „Полимље“ и кроз овај пројекат као што је чинило претходних деценија, указује како је неопходно паралелно са изградњом Трансфер станице „Бањица“ , становништво обучавати да селектује отпад. Ништа се не чини. Изостао је акциони план на новоу локалне самоуправе кад је реч о заштити животне средине и комуналној хигјени, односно односу према отпаду, у складу са акционим планом који доноси и Влада Србије. Међутим, одлагање овог најозбиљнијег локалног посла биће присутно и даље јер се за сада одлаже и цела идеја везана за Трансфер станицу, а иде се у правцу изградње сасвим нове Регионалне санитарне депоније за четири општине. Дакле, све ово до сада, креће поново, а то „поново“ указује да се неће решити озбиљно угрожавање животне средине у пријепољској општини.
А како то годинама раде они који су навикли да селектују отпад? Немци имају свој начин да убеде људе да селектују отпад, који ће се даље рециклирати или претварати у енергију. Они који не буду поштовали нова правила о одлагању отпада мораће да плате 2.500 евра. Органски отпад је одлична ствар из много разлога. Може се користити као компост у пољопривреди, за производњу енергије у биогас постројењима, побољшава структуру тла.Али добијање доброг органског отпада је тешко ако се сви не придржавају правила за одлагање отпада. Да би се ово што боље контролисало, од 1. маја 2025. године у Немачкој ће важити сасвим јасне казне..За комуналне преступе, рецимо у Бечу, казна износи од 1000 до 2000 евра. Не можемо се поредити? Наравно да не. Наиме, Спалионица отпада у Бечу постоји већ деценијама и захваљујући њој трећина становника Беча има обезбеђену топлотну енергију. Но, Спалионица је и уметничко дело. Уметник Ф.Хундертвасер је осликао фасаду топлане и интистирао на томе да буде све еколошки прихватљиво. Необични уметник се чак и одрекао хонорара, а његова визија је била хармонична симбиоза технологије, екологије и умјетности. Спалионица је 1992. године постала један од препознатљивих знаменитости града, а једна је и од најчешће фотографираних – управо због мозаичне фасаде, златне кугле на димњаку, валовитих линија и зеленог крова.
Индира Хаџагић
