Према подацима који се односе на проценат прикључених домаћинстава на канализациону мрежу, Пријепоље је „далеко испод просека државе али и Златиборског округа“, каже се у анализи у Плану развоја општине до 2029.године. Лим је једна од три реке у Србији где је учешће непречишћене воде-стопроцентно.
Међу приоритетним циљевима, истина као циљ 6, у Плану развоја општине Пријепоље од 2022.до 2029.наведено је „подизање квалитета површинских и подземних вода“. У анализи су предочени подаци (2020.година) да је општина Пријепоље „са свега 24,4 одсто домаћинстава прикључених на канализациону мрежу „далеко испод просека Републике Србије и Златиборског округа“. Наиме, пре 4 година, дужина канализационог система износила је 120 километара. У истом периоду укупна количина испуштених отпадних вода била је 1,224.000 метара кубних, а у систем канализације испуштено је свега 593.000 кубних метара. Све остало спроводи се углавном у водотокове којима обилује ова средина.
Тако су једини пречишћивачи отпадних вода реке Лим, Милешевка и Сељашница, и бројне друге речице и потоци, које пролазе кроз најгушће насељена приградска подручја, односно свака од тих насеља или месних заједница имају по неколико хиљада становника. У селима отпадне воде се спроводе у непрописно изведене септичке јаме или директно у потоке. Већ ови подаци указују да проблем отпаднх вода није лако решити. Наиме, Лим је већ деценијама главни колектор свих отпадних вода. Некад су то биле доминантно индустријске, које су у реци не ретко уништавале биљни и животињски свет и угржавале здравље људи, али већ тридесетак година доминирају фекалне отпадне воде, због нестанка индустрије али неконролисане градње у приградском подручју које је било махом пољопривредно.
Лим, велика и брза река која протиче кроз срце града, при сваком смањењу водостаја, постаје смрдљива водена маса, а последњих година примат преузима мала Милешевка, чије је корито лети готово потпуно испуњено само канализацијом из дивљих насеља која се шире поред ове реке. Забрињава што се и даље деца купају у овој „септичкој јами“ која је „укоричена“ и „отворена“ и која свој садржај уредно „испоручује“ Лиму, у доњем току кроз општину Пријепоље. Отпадне воде у Лим испуштају се преко главних колектора и бројних појединачних испуста, нарочито на левој обали. Главни колектор смештен је у близини аутобуске станице, а преко њега се у Лим директно испуштају фекалије од Шарампова до Хашимбеговића Поља, Бостана и Вакуфа. На левој обали изграђен је мањи колектор на подручју Коловрата, као и мрежа у Ратајској са два испуста у Лим. Фекална канализација постоји у малом делу Бродарева и директно се на четири места уводи у Лим. За све то постоји решење, али скупо. Урадити канализацију по европским стандардима, односно, изградити колекторе и постројење за пречишћавање отпадних вода било је у плану општине Пријепоље када је усвајала Генерални план регулације 2014.године. и Генерални урбанистички план Пријепоља и Бродарева до 2025. пре две деценије.
Најдрастичнији примери су у дивљем насељу које и даље буја са леве стране Милешевке које је себе прозвало Томово насеље, а које је удаљено од урбаног дела града једва километар. Годинама фекалије се из недовршене канализације, на коју је прикључено стотинак домаћинстава, сливају директно у Милешевку. Канализација за овај део насеља урађена је пре више од 15 година средствима које је обезбедила Месна заједница Пријепоље уз учешће грађана. Међутим никада није укључена на главну канализациону мрежу. С обзиром да ЈКП „Лим“ није градило ту канализацију, нису је узели на газдовање. Још драстичнији пример су Раишњево и Ивање, где још увек није изграђена фекална канализација, септичке јаме се често изливају, има доста и њива где се још сади поврће, а живи ту преко 3.000 људи. Током 2019. године урађен је део канализационе мреже у месним заједницама Коловрат и Бродарево, где од 3.600 становника јавну канализацију користи њих 2.000. Дужина укупне изграђене канализационе мреже у Бродареву је 15.000 метара дужних.
КАНАЛИЗАЦИЈА У СРБИЈИ
Према прелиминарним подацима Републичког завода за статистику у целој Србији током 2018. године направљено је 106 километара јавне канализације, чиме се дужина канализационе мреже повећала са 16.746 на 16.852 километра. То значи да да је око 200 општина и градова у Србији појединачно у просеку добило око пола километра јавне канализације. Према последњим доступним подацима годишњег извештаја Агенције за заштиту животне средине, нешто више од трећине домаћинстава у Србији је без канализације. Највећи проценат прикључених на канализацију је у Београду 89,1 одсто, а најмањи у региону Јужне и Источне Србије, где свако друго домаћинство користи септичке јаме.
Пријепоље је ушло у велики пројекат „Чиста Србија“, и то би могло да значи прекретницу, јер без обзира на све планове, средстава никада није било за озбиљније решавање канализације и Фабрике за пречишћавање отпадних вода у овој све сиромашнијој и девастираној општини са 32.000 становника. Пројектом „Чиста Србија“ предвиђена је градња 165 постројења за пречишћавање отпадних вода и више од пет милиона метара канализационе мреже. Овај пројекат вредан је 3,2 милијарде евра. Стање „на терену“ у Србији илуструју подаци. У трећој деценији 21. века на јавне канализационе системе прикључено је око 54 одсто насеља у Србији. У Србији се пречишћава само 14,12 одсто отпадних вода, а у Европској унији 97,7 одсто. Београд је једини главни град у Европи који нема систем за њихово пречишћавање, већ их све испушта у Саву и Дунав. Према званичним подацима, током 2022. године 81,5 одсто свих испуштених вода у јавну канализацију није било подвргнуто никаквом третману пречишћавања пре испуштања у реципијент (у 80 одсто случајева то су сливови река). Рецимо, у Дунав се испушта 44 одсто отпадних вода, а пречишћава се само 5,58 одсто, док се у Саву испушта 14 одсто, од чега је само десетина пречишћена. Још конкретније кажу подаци РЗС за 2021. кад је реч о учешћу непречишћене воде која завршава у рекама Србије: Лим : 100 процената, Млава 100, Пек 100,Тимок 99,Дрина 97,95, Нишава 97,13, Дунав 94,42, Ј.Морава 90,52, Сава 88,13, З.Морава 68,42, Колубара 63,44,Ибар 53, 08,Тамиш 35,71,Велика Морава 33,04,Тиса 20,04 .
Као земља која је кандидат за улазак у ЕУ, али и потписница Агенде за одрживи развој до 2030, Србија се обавезала да донесе мере за заштиту вода од загађења, а потом је донела и Акциони план за спровођење Стратегије управљања водама за период од 2021. до 2023, у ком је констатовано да су у претходном периоду најслабији резултати постигнути у области заштите вода од загађивања. Влада планирала да се до 2025. у рад пусти 26 постројења за пречишћавање отпадних вода , али не постоје систематизовани доступни подаци, па се транспретно не може закључити шта се ради и колико је урађено и где. И даље велики број фабрика отпадне воде испушта у реке. Како решити проблем индустријских отпадних вода јер нема смисла, кажу стручњаци, да се решава проблем отпадних вода ако се не реше обе компоненте. У овом тренутку постоји уредба која прописује обавезу да се до краја 2025. сва индустрија прилагоди, да или у оквиру својих постројења имају постројења за третман отпадних вода или да их доведу у такозвани предтретман, да их доведу до тог нивоа загађености да они могу да буду испуштени у канализацију. Колико је тога урађено у општинама појединачно, где је ту Пријепоље, немогуће је рећи јер нема никаквих података. Или је једноставно могуће рећи да ништа није урађено, иако је новембар 2024.године.
Прошле године, јавност је упозната са детаљима укључивања Пријепоља у пројекат „Чиста Србија“ и са чињеницом да су тим пројектом за пријепољску општину опредељена 32 милиона динара, а реч је о простору на коме живи скоро 22.000 становника, да ће се градити фазно и то три године. Председник општине Драго Попадић је најавио у априлу прошле године да ће „ускоро почети радови на изградњи канализационе мреже управо у Ивању јер је то приоритет, обзиром на величину насеља које уопште нема канализацију“. У јулу 2023.године општинско руководство имало је састанак са фирмом „Еко Морава“ када је речено да ће бити израђена пројектна документација за изградњу канализационе мреже за шест насеља
Пријепоље у новембру 2024.године још „очекује“ да ће радови почети, да ће обухват бити велики и да ће заиста заживети фабрике за пречишћавање отпадних вода, односно да ће велика приградска насеља која доминирају барем добити канализацију. То је цивилизацијска тековина одавно. Овако имамо асфалтиране сокаке који воде до септичких јама модерних кућа.
Према Плану развоја до 2029.године очекује се да 53 одсто домаћинстава у Пријепољу буде обухваћено канализационом мрежом којом газдује ЈКП“Лим“ или 61 одсто становништва. И још ваља додати и податак да све то треба и одржавати. Канализациона мрежа у већини општина је стара између 30 и 40 година. Због неконтолисане градње и прикључивања на канализацију вишеспоратница на местима где су биле куће, односно на тако стару инфраструктуру, чији капацитети нису повећавани, довешће до нових озбиљних проблема, односно да се канализација излива у центру града.
Индира Хаџагић
