„Atletika je moja prva ljubav, preporučila bih svima da se bave sportom kako zbog mentalnog razvoja, tako i zbog fizičkog, a prvenstveno zbog zdravlja. A kasnije, ako neko dođe do isticanja u svom sportu, onda bih mu preporučila da razmišlja o većem gradu gde su bolji uslovi i gde bi mogao više da napreduje“
Mlade nade kao što je Nikolina Pejatović vraćaju veru u budućnost sporta u Prijepolju i daju nam nešto na šta svi možemo biti ponosni. Ona nam je ispričala svoja iskustva vezano za sport u Prijepolju, prvenstveno atletiku, i kakvi usponi i padovi su je pratili na njenom putu.
„Kao dete nisam pokazivala neku preteranu želju i ljubav prema atletici. Međutim, mama i tata su upisali sestru i mene na treninge da ne bismo sedele ispred telefona i televizora, da upoznajemo nove drugare i da stičemo nova prijateljstva. Kada sam tek počela da treniram to je bilo neobavezno, kada mi se ide ja odem, a kada mi se ne ide ne odem. Međutim, sve to je počelo sve više da mi se sviđa i moja prva ljubav bila je upravo atletika“ počinje priču Nikolina Pejatović.
„Treneri mi nisu rekli od početka da ću da skačem u vis i da je to moja disciplina, nego je cela grupa radila svakog treninga jednu određenu disciplinu. Verovatno su treneri primetili da se ja iz te grupe izdvajam. Tako sam sa dvanaest,trinaest godina počela da radim treninge koncentrisane na skoku u vis, počeli su da me forsiraju, da me izdvajaju da sama radim, da imam posebne treninge i tako sam počela samo tu disciplinu da treniram“ govori Nikolina o svojim počecima u disciplini skoka u vis.
Posebno ističe početak takmičarskog dela.
„Taj početak, kad sam prvi put otišla na takmičenje, desio se spontano jer sam ja bila najmlađa u grupi. Sa četrnaest godina sam krenula aktivno da se takmičim. Moj najveći uspeh je bio na Evropskom olimpijskom festivalu mladih. To je bilo takmičenje najvećeg ranga na koje sam ja tada, sa svojih šesnaest godina mogla da odem, i osvojila sam drugo mesto. Taj uspeh ne bih izdvojila kao najdražu medalju, već drugo mesto na mom prvom međunarodnom takmičenju, a to je bilo Balkansko prvenstvo 2022. godine. Od tog momenta, od osvajanja moje prve međunarodne medalje, odlučila sam da želim nešto više od atletike i počela sam, zapravo, da razmišljam o uspehu. Sam uspeh sa sobom nosi mnogo toga, mnogo odricanja i žrtvovanja svega“.
A na pitanje koje su to tajne tih uspeha ističe svoja pravila.
„Za svaki uspeh koji sam postigla držala sam se osam osnovnih pravila koja su neophodna za postizanje bilo kog uspeha. Prva je, naravno, postavljanje ciljeva, potom je to trening, rad, disciplina, upornost. Sve je to sastavni deo života sportiste koji želi da uspe, zatim je tu i mentalna priprema, zdrav način života, što nije samo odricanje nezdrave hrane već i odricanje od izlazaka, cigareta, alkohola. Važno je i učenje iz grešaka, za šta nije bilo dovoljno samo da mi trener kaže šta da ispravim, već sam morala nešto da pogrešim da bih videla da je to što radim greška. Potom, jako je bitna podrška koja je neizostavna, meni je to bila moja porodica. A upornost je presudna. Konkurencija je jako bitan faktor, jer taj adrenalin da se sa nekim nadmećeš i da treba nekoga da pobediš je zaista super“ otkriva ona svoje tajne za postizanje uspeha.
Kada su u pitanju osobe koje su joj bile uzor, Nikolina ističe poznatu srpsku atletičarku.
„Ivana Španović je osoba na koju sam gledala kao na vrh što se tiče uspeha u atletici i na nju sam se ugledala za mnogo toga. Što se tiče rituala pred skok, nemam ih, ali naša disciplina je jako specifična jer moramo u glavi da osmislimo kako će skok izgledati i onda ja rukama imitiram svaki korak. To je jedino što radim pred skok. Što se tiče muzike koju slušam pred skok, probala sam da slušam i domaću i stranu, ali to mi nije odgovaralo, stvaralo mi je tenziju. Pred jedno takmičenje sam slušala Mocarta i Baha, čak i pošto su mi se svi smejali jer to slušam, meni je jedino to odgovaralo I uspelo da me opusti tako da sam to takmičenje odradila bez greške. Što se tiče podrške među takmičarima, toga ima najviše na međunarodnim takmičenjima, jer smo tu samo nas dve iz Srbije i podrška smo jedna drugoj. Međutim, kada je to na nivou Srbije nema toliko podrške jer se tu nas deset bori a samo dve prolaze dalje“ otkriva ona.
Ali, sada, kako kaže, ima druge planove i ističe da nije sigurna da li će nastaviti da se bavi ovim sportom.
„Atletiku sam počela da treniram sa nepunih osam godina, u kontinuitetu sam je trenirala preko deset. Međutim, sada je došao taj period, raskrsnica u životu kad sam se opredelila da mi je prioritet školovanje, odnosno fakultet. Nisam sigurna da ću nastaviti zato što imam pregršt obaveza, fakultet koji iziskuje stvarno dosta rada i truda svaki dan i doslovno ću se naći između dve vatre. Neću biti ni tamo ni ovamo, pa ću biti primorana da atletiku ostavim po strani. Najveći razlog zašto nisam nastavila da treniram je to što sam u poslednje dve godine imala tri veće povrede gde sam pravila pauze po mesec, dva u treniranju. To me i navelo na razmišljanje da prekinem da se bavim atletikom, jer je sport nepredvidiv upravo zbog tih povreda“ ističe Nikolina.
Naša mlada atletičarka ima I jasnu poruku za sve.
“Kao što sam već rekla, atletika je moja prva ljubav. Pa bih stoga preporučila svima da se bave nekim sportom, kako zbog mentalnog razvoja, tako i zbog fizičkog, a prvenstveno zbog zdravlja. A kasnije, ako neko dođe do isticanja u svom sportu, onda bih mu preporučila da razmišlja o većem gradu gde su bolji uslovi i gde bi mogao više da napreduje“ zaključila je ona.
Anja Puzović
