Да ли Пријепоље, које је некада било респектабилни здравствени центар, односно имало је здравствене установе са свим специјалистима и то деценијама, што га је чинило изузетним не само на нивоу Златиборског округа већ и шире, остаје без спацијалиста? Каква је слика врло блиске будућности која стаје у само неколико година?
Тема је покренута на седници Скупштине општине Пријепоље , а одборници су указивали да је стање“упозоравајуће, ако не и алармантно“. Наиме, из године у годину, пријепољски Дом здравља и Општина болница остају без појединих специјалиста. Неки одлазе у пензију, неки још специјализирају, неки одлазе у друге градове.Не би да се бавимо у овом тексту историјом, али нека остане забележено да је Пријепоље између два велика рата имало само једног лекара, да је четрдесетих година минулог века имало два лекара, амбуланту и диспанзер, а онда је шездесетих саграђена Болница и све се променило. Седамдесете су донеле изванредан напредак, пријепољска Болница дошла је до Полинкинике, у осамдесете се ушло са свим специјалистима, Општа болница је расла, саграђен је нови објекат за Дом здравља, у већим и удаљеним селима и сеоске амбуланте, а пацијенти из три суседна града долазили су у Пријепоље. Слика је почела да се мења драстично последњих неколико година. Наиме, бројни специјалисти почели су да одлазе у пензију, па су чак остала и упражњена места.
То је кулминирало када су сви којима је требало лекарско уверење морали да иду ван Пријепоља да би обавили специјалистичке прегледе, пошто је недостајао очни лекар. Потом се указивало да из истог разлога то чине и они који полажу возачки испит, а онда за децу која полазе у школу у Дому здравља обављени су само делимични систематски прегледи јер ова установа не само да није имала очног лекара, већ је недостајао и оториноларинголог и специјалиста за физикалну медицину. Дешавало се то и прошле године и разговор са тадашњим директорима Опште болнице и Дома здравља дао је потпуну слику стања.
Наиме, пре годину дана, Дом здавља имао је 45 лекара, 30 специјалиста. Највише опште медицине(10), педијатара је било 7 и 5 стоматолога. Истакнуто је да постоји дефицит кад је реч о лекарима, односно како је речено „ Дом здарвља би требало да је расадник младог кадра који се припрема за специјализацију. Али пошто је једно време био обустављен пријем лекара и одобравања специјализација, доста је младих људи отишло, а било их је и по 20 на евиденцији Службе за запошљавање. Доста колега одлази у пензију, тражили смо младе људе али их нема више на евиденцији“. Стање је, очигледно постало прилично озбиљно . На спацијализацији је у априлу 2023. било 7 лекара, највише(5) из опште медицине. Проблем је био у томе што су они тек почели са својим специјализацијама које трају четири године. Очекивао се долазак само једног специјализанта из опште медицине и једног педијатра. Колики је то проблем говоре неумољиве чињенице, а оне се везују за одлазак у пензију знатног броја лекара и то у наредне две до три године. Реч је о чак 10 лекара специјалиста који раде у Дому здравља. То указује да можемо имати простор и врхунску опрему али је чињеница да остајемо без стручног кадра. Врло је озбиљна ситуација јер у блиској будућности у питање може доћи комплетан систем превентивног рада на коме почива Дом здравља. Тако је тумачено прошле године.
У Општој болници у исто време радило је 65 лекара. Но, процедура је јасна. Општа болница износи потребе али сагласност даје Управни одбор Здравственог центра Ужице и Завод за јавно здравље. План специјализација се прави на нивоу Здравственог центра. Прошле године на специјализацији је било 20 лекара и очекује се да они сви стигну до 2026.године. Према подацима из априла 2023.године за три године, природним одливом, односно у пензију одлази чек 13 лекара специјалиста. То су радиолог, дечји хирург, интерниста, педијатри, психијатар, епидемиолог, медицина рада, гинеколози.
ХОЋЕ ЛИ БИТИ СПЕЦИЈАЛИСТА У ПРИЈЕПОЉУ?
Да би ове године добили податке о стању у пријепољском Дом здравља и Опшштој болници речено је да се морамо обратити званично и позвати на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја. То смо и учинили али је изостао свеобухватан разговор са вршиоцима дужности директора ове две здравствене установе, већ су нам „меилом“ прослеђени подаци. Шта кажу најсвежији подаци, из октобра 2024.године?
У Дому здравља ради 25 специјалиста, највише је(11) опште медицине и педијатара(8), а по два су из ургентне медицине, гинекологије и медицине рада. На специјализацији је 6 лекара (4 из области опште медицине и по један гинеколог и педијатар). У овој години два лекара специјалиста отишла су у пензију ,а следеће године одлази још један.
Кад је реч о Општој болници у Пријепољу раде 34 специјалиста ( највише је, по 5, хирурга и гинеколога), по 4 анестезиолога и неуролога, по 2 психијатра, педијатра и специјалиста за клиничку биохемију и по један: интерниста, уролог, ортопед, радиолог, микробиолог, офталмолог, оториноларинголог, пнеумофтизиолог,патолог и специјалиста физикалне медицине. Тренутно је на субспецијализацији 6 лекара и то два из области кардиологије, а по један:хематолог, нефролог,ендокринолог и реуматолог. На специјализацији је, пак, 16 лекара из пријепољске Опште болнице и то по 3 педијатра, психијатра и радиолога, по 2 из области гинекологије и интерне медицине и по један будући:хирург, уролог и дерматолог. У старосну пензију ове године одлазе 3 лекара специјалиста, а следеће још један. Према информацији која нам је прослеђена, у Општој болници недостају специјалисти дечје хирургије, радиологије и педијатрије.
Бројеви и сами по себи доста говоре али још више општа тенденција. Наиме, специјалиста када заврши своју специјализацију, према матичној установи, која је направила план специјализација како не би дошло до недостатка кадрова, нема никаквих обавеза, осим да плати трошкове специјалистичке наставе. То отежава планирање. Зато је неопходно поставити питање: да ли су мала (мања) места осуђена да у будућности немају здравствену заштиту у пуном обиму? Да ли се мора апеловати на политику и то на највишем нивоу да нешто промени у законодавству како би и мања места имала здравствену заштиту у оквиру законом прописаних норми. Наиме, у Београду је тренутно 60 одсто укупног броја лекара. То говори о централизацији и неравномерном развоју здравствених установа.
Колико је ситуација апсурдна илуструје податак да ни савремена, веома скупа опрема, не значи ништа јер нема људи који би њоме руковали, односно ваља их обучавати, само је питање кога? Конкретно: испорука „Сименсовог ЦТ” скенера окарактерисана је од стране здравствених радника као „историјски дан за пријепољско здравство“. Ипак, од момента испоруке скенера до стављања у употребу и прегледа првог пацијента, најављено је да ће проћи „известан период“:“ Пружање здравствене заштите пацијентима од сада ће бити на много већем нивоу. Ипак, пре прегледа првог пацијента неопходно је да стручњаци из Дирекције за безбедност зрачења провере уређај и установе да ли је он безбедан за пацијенте и здравствене раднике. Потом ће запослени проћи обуку за рад на скенеру, и када се све то заврши почећемо са прегледом првих пацијената“. То је било у октобру 2022.године и од тада до октобра 2024. Скенер није „стављен у употребу“ , односно још нису прегледани „први пацијенти“. Има ту и још питања. Једно од њих је и зашто се не спроводи одлука према којој је требало да Пријепоље има засебан Здравствени центар? Подсетимо, Одлука Владе Србије донета је 11.фебруара 2021. којом се оснива Здравствени центар у Пријепољу, а у којој су наведени и кораци који су неопходни да би се он и формирао. До сада није урађено ништа. Или, како стоји у одговору који нам је прослеђен „меилом“ на наше питање везано за формирање Здравственог центра: „Након завршне израде нацрта предлога Статута Здравственог центра Пријепоље, исти је послат Здравственом центру Ужице, који је у контакту са Министарством здравља РС“.
Индира Хаџагић
