Скупштина општине донела је у децембру 2021.годину Одлуку о главном урбанисти општинe. Чинило се да ће Пријепоље после много година добити институцију која ће се бринути о изгледу и визурама града. Али до сада никакав конкурс није расписан, нити је покренута иницијатива. Зашто?
На децембарској седници Скупштине општине 2021.године донета је Одлука о главном урбанисти општине Пријепоље којом су прецизиране обавезе и права ове институције. Пре много година, Пријепоље је имало своје урбанисте и свој Завод за урбанизам који се „питао“, односно струка је утицала, колико је могла, да се заштити урбанитет од бесправне градње и кварења визуре града која је настала од средине седамдесетих година прошлог века. Урбанисти су били обавезни чланови извршне власти, питали су се тамо где су се предлагале одлуке.
Од деведесетих година на овамо све се променило, а последњих година сведоци смо грубог нарушавања управо те визуре, посебно кад је реч о ужем подручју града. Један од начина да се ово заустави, да се инвеститори подведу под контролу струке, а не да струка буде подведена под (новчану или какву другу)моћ инвеститора, управо је институција Главног урбанисте.
Према споменутој одлуци, Главни урбаниста је тај који ће „координирати израду просторних и урбанистичких планова које доноси Скупштина општине, радом служби Општинске управе надлежних за послове урбанизма и јавних предузећа и других институција које су задужене за доношење планских докумената. Поред тога, Главни урбаниста моћи ће свој став о планским документима да доставља надлежним служба, односно сарађиваће са носиоцем израде плана како би се обезбедила благовременост прибављања података о планској документацији, посебним условима за заштиту и уређење простора, стању и капацитетима инфраструктуре, те ће сарађивати са одговорним урбанистом у току целог поступка израде планског документа. Управо би требало да Главни урбаниста води бригу да се благовремено ажурирају све информације везане за планска документа и стање у простору захваљујући сталном праћењу. Одлука коју су усвојили одборници, садржи и овлашћења која се,између осталог, односе се и на иницирање покретања одговарајућег поступка против одговорог службеног лица у надлежној служби ако не доставља на време тражене податке и услове за израду планског документа, односно иницира покретање поступка против привредног друштва или другог правног лица који у поступку израде планског документа не доставе тражене податке и услове за израду планског документа. Како је наглашено чланом 5 ове одлуке „Главни урбаниста је самосталан у свом раду и одговара за свој рад Скупштини општине“ која га и бира на мандат од четири године. Да би неко могао да конкурише на ово место, потребно је да буде лиценцирани архитекта са најмање десет година радног искуства у стручној области урбанизма.
Грађанима Пријепоља који годинама прате све оно што се пред њиховим очима догађа кад је реч о новоградњи, да уместо приземних кућа по сокацима ничу стамбене зграде са десетинама станова, што угрожава снабдевање електричном енергијом али и функционисање канализационе и водоводне ионфраструктуре, која је остала углавном иста, свакако су познати разлози због којих је неопходно постојање институције каква је Главни урбаниста и очекују да то буде особа од знања, звања и интегритета.
Иначе, Закон о планирању и изградњи из децембра 2014, године омогућио је да локалне самоуправе имају ову институцију. Према одредбама овог закона, Главни урбаниста је по функцији председник Комисије за планове што би могло да представља јединство у контроли садржине и поступка израде и доношења планских докумената.
Остало је било још само да се распише конкурс и одабере личност која ће обављати послове Главног урбанисте. Неки одборници су још пре три године рекли да се поприлично „закаснило“. Оно јесте, ако се узме у обзир да је Закон о планирању и изградњи омогућио од 2015.да имамо Главног урбанисту, што значи да смо баш „чекали“ .
АЛИ…
Али ми још чекамо. Наиме, чекајући, после три године, тражили смо одговор од Општинске управе и он је стигао. Каже се:“ Предлог за именовање може поднети председник општине, Општинско веће или најмање 1/3 одборника.
Општинска управа општине Пријепоље нема информацију везану за именовање Главног урбанисте у општини Пријепоље“. Одговор је јасан и концизан. Има још „али“.
Али, још 2016.године Скупштина општине усвојила је измене Статута општине којима се, између осталог, уводи поново категорија „Главни урбаниста“. Тадашњи потпредседник општине, дипломирани просторни планер, Станко Кијановић (који сада обавља функцију председника Скупштине општине), управо је предочио ондашњем скупштинском сазиву потребу за Главним урбанистом јер је, како је рекао „крајње време да имамо особу која ће водити рачуна о визури града која је прилично нарушена“. Тада је рекао за „Полимље“: Када смо вратили надлежности Главног урбанисте сматрали смо да су досадашње активности везане за урабанизам у најширем смислу у протеклих десетак година нарушиле ред који је постојао у урбаној основи Пријепоља. Тај ред трајао је скоро пола века јер се водило рачуна управо о визури града, па је Пријепоље добијало комплименте од струке јер се није поводило за таласима помодарства, није ишло у вис у језгру града, чувао се компактан амбијент. Шта је недостајало? Овако је објашњено тада: „Нема детаљних урбанистичких планова који прецизирају све везано за изградњу објекта од габарита до изгледа фасаде, позиције у односу на околину и суседе. Тако је створен простор за разне врсте урбанистичких махинација. Ипак, ако постоји слаба тачка то је та чињеница да уже градско језгро никада није добило Детаљни урбанистички план.Тако је, у ствари, омогућено да имамо „непримерено, па и неконтролисано урбанистичко стање у срцу града“. Ако то „преведемо“ јасно је зашто се могу уочити објекти који по својим димензијама, изгледу и нефункционалности одударају од околине и својом естетитиком нарушавају општу урбанистичку естетику града и амбијент. Објекти су већи него што би смели бити у односу на окружење, у сутерену или приземљу нису пројектоване или нису изграђење гараже, иако је то била законска обавеза. Дакле, није поштована пројектна документација, дошло је до несклада између струке и жеља инвеститора који имају новац и који хоће што веће објекте. Није било ретко да инвеститор само формално обезбеди пројекат и грађевинску дозволу, да задржи евентулано основне габарите али зато наруши архитектонски изглед, висину објекта и тако несвестан, постаје власник ружног објекта, а све са циљем да дође до што веће радне површине која ће му донети профит. Пошто у протеклом дугом периоду није било Детаљног урбанистичког плана, нити институције која би се бавила овим питањима користио се план шире регулације. Тиме се омогућава свесно или несвесно „урбанистичко дивљање“ како се то данас популарно каже. А ако, евентуално, постоји спрега између политике и инвеститора онда је све још компликованије“.
Овако је „стање“ процењено и оцењено 2016.године.
Пет година касније добили смо и Одлуку о главном урбанисти . Али и даље нема урбанисте. Да ли се стање на терену променило? Ако јесте, у чију корист?
Колико ће се још чекати? Или ће ипак још дуго (о)стати све само на „одлуци“.
Индира Хаџагић
