Мањак интересовања за спортске активности које укључују особе са инвалидитетом главни је проблем за развој параспортова у општини Пријепоље, закључују у пријепољским спортским клубовима. Индивидуални спортови привлаче највише пажње особа са неком врстом инвалидитета, док групни спортови у Пријепољу нису још увек развили довољно могућности за активацију ОСИ. Адаптирано физичко васпитање представља основ на коме треба градити свест према овим особама и њиховим потребама, као и основ за даљи развој параспортова у Пријепољу.
Како би се особама са инвалидитетом омогућио што квалитетнији и бољи живот неопходно је да се укључе у све сфере. Између осталог, за ОСИ је неопходно обезебедити што боље услове за бављење спортским активностима. Познато је да параолимпијци сваки пут одушеве публику својим успесима и да постоји велики број особа са инвалидитетом које су веома успешне у спортовима којима се професионално баве. Све то указује на чињеницу да је ОСИ место на спортским теренима и да то не треба да буде упитно.
Организовани спорт за спортисте са инвалидитетом обично је прилагођен трима широким групама ОСИ: глуве особе, особе са физичким инвалидитетом и особе са интелектуалним инвалидитетом.
Када су у питању чињенице које закон познаје, спортови за особе са инвалидитетом познати су као адаптивни спортови или параспортови, а подразумевају врсте спортова којима се баве ОСИ, укључујући особе и са физичким и интелектуалним инвалидностима. Већина таквих спортова заснива се на постојећим који су прилагођени потребама особа са инвалидитетом. Неколико њих је посебно настало за ОСИ и немају еквивалент у традиционалним. Али, нису сви спортови прилагођени за ОСИ.
Сходно томе да је Пријепоље мала општина, ОСИ имају одређене потешкоће, односно препреке ка њиховим циљевима. А, како све то може да се превазиђе?
Из угла локалне самоуправе, остварена је већина услова за несметано и нормално функционисање особа са инвалидитетом у било којој сфери, па, између осталог, и у спорту. Међутим, у пракси се дешава ситуација да се ОСИ, односно друга лица која се о њима старају, не интересују за физичке активности било које врсте, осим оних неопходних. Тако, у пријепољским спортским клубовима, на питање да ли се ОСИ укључују у спортске активности, наилазимо на одговоре како је интерсовање веома мало, односно да је потребно више кандидата како би се било која од ових активности реализовала. Када су у питању спортови попут кошарке и фудбала, представници кошаркашких и фудбалских клубова из општине Пријепоље били су сагласни у погледу тога да до сада не памте случај где су се особе са инвалидитетом било које врсте на сопствену иницијативу укључиле у неку од активности самих клубова.
Али, имамо и позитивних примера, као што је атлетски клуб из Пријепоља, па смо из управе овог клуба добили информацију да је постојало интересовање за спортове који могу бити прилагођени могућностима особа са инвалидитетом. Они наводе неке од спортова којима се српски и светски спортисти успешно баве, а то су: пливање, бацање кугле и стони тенис као једну од главних дисциплина прилагођених овим спортистима. Такође, истичу да су у овом погледу на нивоу државе, па и светском нивоу, најбоље организовани индивидуални спортови, што се може рећи и за Пријепоље. Оно што истичу у атлетском клубу јесте да, пре свега, особа мора да има воље и жеље да се бави неком врстом спорта и да на тај начин показује како је толико тога могуће чак и за особе са неком врстом инвалидитета. А сматрају и да је неопходно радити на повећању свести о тим особама и њиховим потребама, како би се и оне саме осетиле као део друштва и како би им све било једнако доступно.
Адаптивно физичко образовање је физичко образовање које је прилагођено или измењено тако да је погодно и за особе са инвалидитетом и за здраве особе. Адаптирано физичко васпитање базира се на примени и праћењу пажљиво осмишљеног наставног програма физичког васпитања за ученике са инвалидитетом, а на основу свеобухватне процене, како би се развиле вештине неопходне за живот, рекреацију, и могућност спортског вежбања, а све то ради очувања здравља и физичке кондиције.
Своје мишљење на ову тему понудио је и координатор Савеза за школски спорт Србије за Златиборски округ, професор физичког васпитања Бранислав Дивац.
„У Пријепољу, иако немамо велики број особа са инвалидитетом, постоје неке иницијативе за њихово укључивање у спорт. Светао пример је Хамед Подбићанин, који води Стонотениско удружење особа са инвалидитетом у Пријепољу и Бродареву и који је представљао Србију на међународним такмичењима. Он је пример како појединци могу да постигну велике успехе упркос изазовима. Међутим, системски приступ укључивању ОСИ у спорт и даље није довољно развијен, што отежава приступачност информацијама и подршци за ове особе“ рекао је Бранислав Дивац.
Он је говорио и о томе како заинтересованост ОСИ за спорт није нарочито изражена у општини Пријепоље.
„Заинтересованост у Пријепољу тренутно није велика. Проблем лежи и у друштвеним предрасудама, где родитељи, из стида или страха, често не признају или не прихватају да њихова деца имају инвалидитет. Ово представља препреку за њихово укључивање у спорт, што им на крају штети“ закључио је Дивац.
„Стони тенис је одличан пример спорта у коме ОСИ могу бити успешне, као што је показано кроз активности пријепољског удружења. Поред тога, плесање, пливање и боћање су спортови који су веома погодни за различите врсте инвалидитета. Локална подршка и развој ових спортова могу бити значајан корак ка већем укључивању ОСИ у активан живот“ наставља он.
„Потребна је боља информисаност, односно системско прикупљање података о особама са инвалидитетом како би им се лакше омогућило укључивање у спортске активности. Потом, смањење друштвених баријера, односно родитељи би требало да добијају више подршке у прихватању инвалидитета своје деце и у њиховом укључивању у друштвени и спортски живот. А оно што је од великог значаја јесте и унапређење инфраструктуре и прилагођавање постојећих спортских објеката и развој програма за обуку тренера за рад са особама са инвалидитетом. Оно што је још битно истаћи јесте и промоција примера успешних спортиста са инвалидитетом“ закључак је координатора Савеза за школски спорт Србије за Златиборски округ Бранислава Дивца.
Оно што је опште запажање у општини Пријепоље јесте да не постоји велики избор места на којима ОСИ могу да се физички активирају и рекареирају. А оно што је битно истаћи јесте да рад са особама са инвалидитетом (односно спортски их активирати) треба започети још у детињству, односно од предшколског и школског узраста, а наравно и радити на томе да се те особе саме заинтересују за овај вид активности.
Верица Кијановић