Градска топлана је један од објеката који се годинама сматрају приоритетним кад је реч о пружању бољих услова за живљење и становање, заштити животне средине. Држава подржава улагања у топлане како би се смањило расипање енергије, омогућило коришћење еколошких енергената и обезбедило квалитетно грејање по одрживим ценама. Пријепоље је пре осам година са десет општина било обухваћено програмом који реализује држава са Немачком развојном банком али се стало. Ове године, у оквиру друге фазе, међу шест је општина у којима би захваљујући тим средствима, биле изграђене топлане на био масу.
У мају ове године у Пријепоље је стигла вест да су обезбеђена средства за Топлану у Пријепољу. Наиме, како је наведено, општина Пријепоље је једна од шест општина које ће учествовати у програму „Обновљиви извори енергије – развој тржишта биомасе у Србији”, заједно са Новим Пазаром, Мајданпеком, Бајином Баштом, Нишом и Рачом. Пројекат ће обезбедити финансирање изградње и реконструкције до пет система даљинског грејања, који ће заменити загађујућа и неефикасна фосилна горива.
Министарка за рударство и енергетику Дубравка Ђедовић Хандановић и министарка за европске интеграције Тања Мишчевић потписале су споразуме са директором Канцеларије Немачке развојне банке у Београду Карстеном Сандхопом за финансирање овог програма. Министарка Ђедовић Хандановић је нагласила да држава подржава улагања у топлане како би се смањило расипање енергије, омогућило коришћење еколошких енергената и обезбедило квалитетно грејање по одрживим ценама.
Пројекат, чија је вредност 32 милиона евра, финансиран је грантовима из Регионалног програма ЕУ за енергетску ефикасност и других извора, док је део средстава обезбеђен кроз зајам од Немачке развојне банке.Завршетак пројекта очекује се за око годину дана, са циљем да 90 одсто производње енергије долази из одрживих извора, првенствено биомасе дрвне сечке.
Ова иницијатива ће омогућити сигурно, ефикасно и еколошки прихватљиво грејање за грађане укључених општина, чиме ће се значајно побољшати квалитет живота и смањити загађење ваздуха.
Та информација дала је наду грађанима Пријепоља да ће коначно, у крају који обилује шумама, са грејања на мазут, које је организовано за школске установе и један број стамбено-пословних простора, прећи на организовано грејање целог града по далеко прихватљивијим условима.
А прича о Топлани и организованом грејању у Пријепољу почела је безмало пре 40 година. Од тада, па до сада, углавном се причало, али идеја никада није реализована, чак и кад се чинило да су обезбеђени сви услови.
ЧЕКАЈУЋИ ТОПЛАНУ
Пре двадесетак година актуелизовано је поново питање градске топлане, чуле су се тада неке нове идеје, организоване су чак и посете Мађарској јер су искуства била веома драгоцена, али није било никакве реализације.
Све се с „мртве тачке“ померило2016.године када је пријепољска општина била међу само десетак које су одабране да се укључе у програм који се реализовао у сарадњи државе и Немачке развојне банке. Изгледало је да све иде у правцу улагања у овај пројекат, јер су уследили контакти руководства општине и ЈКП“Лим“ са инвеститорима. Како је тада речено, Немачка развојна банка нудила је грант од 400.000 евра бесповратних средстава(назовимо то донацијом), уз кредит на 20 година у висини 2,1 милион евра. Пошто се све одвијало у сарадњи са Министарством за енергетику, држава је била гарант кредитних средстава. Шта би био епилог? Грејање у пријепољској општини било би јефтиније три пута, на топлану би биле прикључене многе установе, цели комплекси зграда и пословни објекти. Било би простора да се преко секундарне мреже, на топловод прикључе и индивидуална домаћинства на простору града. Требало је само да се приступи изградњи топлане, односно да се на одређеној локацији, а она је била код зграде Гимназије, дефинише стовариште за биомасу. Било је то све изгледно још у децембру 2019.године. Онда је све стало. Стигло се до пројекта али, иако је имало идејно решење, иако су урађени елаборати, све је заустављено, јавност је остала ускраћена за информације зашто нисмо наставили са активностима. Предочено је да би уштеде за грејање корисника биле знатне, јер су цене мазута почеле поново енормно да расту, да су све скупљи ремонти дотрајалих котларница, које имају и по 40 година, о загађивању да не говоримо. Даљинско грејање у Пријепољу специфично је и по томе што има чак пет котларница, од којих су три на мазут, а две на угаљ. Према идејном пројекту, Топлана на биомасу би све ово заменила, грејање би било испоручивано Дому културе, предшколским установама са обе стране Лима, Гимназији, згради Електродистрибуције, стамбеним зградама у Шеховића Пољу, Основној школи „Владимир Перић Валтер“, Националној служби за запошљавање, Центру за социјални рад, Музеју, Општинској управи, зградама у Централи, Подвароши, Пијаци, Апотеци. Цена „сечке“ је, према тадашњим калкулацијама била четири пута јефтинија од цене мазута. То значи, опет према калкулацијама које су извођене, да би грејање било јефтиније и до 30 одсто.
У октобру 2019.године оформљен је тим који ће се бавити реализацијом пројекта изградње Топлане на биомасу. Била су ту два члана тадашњег Општинског већа, представници ЈКП“Лим“, те пет службеника Општинске управе. Врло је тешко било доћи до званичних информације зашто је све стало, али према сазнањима до којих смо успели да дођемо , све је 2019.године стало због нерешених имовинско-правних односа. Појавио се власник парцеле на којој је требало да се сагради стовариште за енергент. Он је, наводно,тражио да му се врати или плати земљиште које својевремено није приведено намени, иако је откупљено.
За то време, неке од општина које су биле укључене у споменути програм, успеле су да изграде топлане. Прва се „похвалила“ суседна општина Прибој.Пријепоље је поново било „на чекању“ иако је изгледало да смо на домак решења јер је све изгледало „одрживо“. Настало је „мировање“, односно, на сва питања да ли се одустало, одговарано је да „није“ али је у међувремену актуелизирана изградња гасовода који би, како је најављивано, требало да стигне преко Златибора до Пријепоља. Најаве трају три године али је Топлана на биомасу(не)очекивано добила нову шансу. Било је то прошле године у фебруару. Општину Пријепоље посетили су представници Министарства за рударство и енергетику и Немачке банке за развој KfW пошто су у току биле припреме за реализацију друге фазе пројекта „ Развој тржишта биомасе у Републици Србији“. Тема састанка је била процена утицаја на животну средину која се односи на одрживост снабдевања биомасом, односно дрвном сечком. Поред предсeдника општине Драга Попадића, састанку су присуствовали и представници ЈКП „ Лим “, доо ЈП „ Србијашуме “ и нека приватна предузећа која се баве дрветом.
У рад су већ пуштене топлане у Прибоју , Малом Зворнику, Новом Пазару, Мајданпеку, односно општинама са којима је 2016.Пријепоље ушло у прву фазу програма.
Тако је општина Пријепоље (ипак) укључена у другу фазу програма. Чини се да је после годину дана све дошло на своје место и да ће Пријепоље, према најавама од пре три месеца, коначно почети да решава један од својих највећих проблема кад је реч о савременим условима живљења и становања, а то је свакако организовано грејање које ће бити јефтиније и које ће омогућити да се користе сопствени ресурси, а то је у овом случају дрва маса које у Пријепољу има (за сада) у изобиљу јер је ово шумом један од најбогатијих крајева у Србији. Наравно, следе још бројни незаобилазни кораци да би почели радови, али према речима актера укључених у ове активности, Топлана би могла бити изграђена до октобра 2025, односно до почетка 2026.године.
Индира Хаџагић
