По последњем попису у Тоцима је активно 13 домаћинстава. Главни проблеми су, као и у већини села пријепољске општине, снабдевање водом и лоша путна инфраструктура. А главна делатност оно мало преосталих мештана је производња малине.
Село недалеко од града Пријепоља на надморској висини од преко 1000 метара стоји као својеврстан музеј који чува неке давне приче и неке нама далеке тековине. Објекти стоје да сведоче о прошлости, док будућности нема. Каква је тренутна слика села Тоци из угла путника намерника?
Оно мало преосталих мештана села Црквени Тоци живе одвојено једни од других јер је ово право планинско раштркано село. Куће су прилично удаљене, а путеви, махом макадамски и сезонски, у лошем су стању. Тренутно се ради на обнови сеоске цркве, која је међу најстаријим у милешевској епархији и потиче из друге половине XIX века, а упоредо и на обнови „попове куће“, односно некадашњег црквеног дома. Људи који раде на обнови, а то су махом мештани и њихови рођаци из града, кажу да су сами покренули иницијативу, а да је заинтересованост за финансијско потпомагање велика. У плану је, по незваничним сазнањима, и обнова зграде некадашње продавнице која се налази у кругу црквене порте. Само, коме све то?
Последњих деценија ово село бележи нагли пад броја становника. По попису из 2022. године, имало је 120 домаћинстава, од којих је 13 стално активно. Ретки су они који су се задржали на свом имању и који живе од свога рада. Иако је овај крај удаљен петнаестак километара од центра Пријепоља, пут је делом асфалтиран, али веома лош и узак, док је већи део пута још увек макадамски. Стога, мештани сваке године имају проблем када се снег топи или када су обилне падавине које им разнесу насипе које сами постављају. Такође, на појединим деловима клизишта поткопавају сам пут и прете да део понесу са собом у оближњи поток.
Мада је ово село богато потоцима, водовод који би повезивао макар неколико кућа не постоји. Према тврдњама оно мало мештана, домаћинства своје потребе за водом подмирују са извора, а ретко и бунара. У појединим кућама још увек нема воде за пиће, па су неки принуђени да је доносе директно са извора, док су куће које су се још увек ту задржале веома старе, па неке од њих немају ни купатило.
Председнику месне заједнице Тоци Радоману Пузовићу мандат је истекао пре две године, није желео да се кандидује опет за то место, па је село остало без свог званичног представника. Како он наводи, пошто није било кандидата за ову функцију, образовано је трочлано веће које сада врши улогу председника, а он је један од тих чланова. Пузовић истиче да је ситуација у овом селу слична осталим, ако не и лошија. Он наводи да је најлошије стање пута према Забрњим Тоцима, где се дешава да се, у току године, чак ни не може проћи јединим путем који то село повезује са Пријепољем.
Радоман Пузовић истиче и да је овај крај опустео, преостала су старачка домаћинства која су постала невидљива власти. Мада је предео погодан за сточаство, има још по која крава, а оваца готово да и нема. Сезонски долазе људи из града или околних насеља који се баве производњном малине или сакупљањем јестивих гљива. Главна делатност тренутно јесте управо производња малине, па, према његовим речима, село оживи у току летњих месеци када је сезона убирања плодова.
Како Пузовић каже, нема назнака за обнову школе, објекат видно пропада, а управо су у ту школу некада долазила сва деца из суседних села јер тамо није било школских објеката.
Сва је прилика да се ово село окружено нетакнутом природом претворило у повремено прибежиште Пријепољаца који овде траже додатну зараду са имања својих ђедова. Нема назнака за обнову старих, оронулих кућа, штала које су некада брујале од стада оваца и пашњака који вапе за поновним развојем сточарстава у овом крају.
Верица Кијановић