Две сестре, чији су родитељи из Пријепоље, граде изузетну каријеру. Зерина, која је као најбоља студентица награђена „дукатима“ докторант је из области имунологије у Стокхолму, а Неира, стипендиста Оксфорда, ради у престижној финансијској индустрији. Обе су фасцинантне. Зато нека обе причају…
Рођене су у Хернингу, на данском полуотоку Jylland. Тамо су, наиме, родитељи, Сенада(Хењаш) и Авдулах Куртовић,родом из Пријепоља, избегли из опкољеног Сарајева. Безбрижно детињство, веле, протекло је у ишчекивању повратка у Сарајево што се десило 2004. Старију сестру, Зерину, у средњој школи је заинтересовала генетика и молекуларна биологија. Млађу, Неиру, изнад свега математика.
– Фасцинантно ми је било разумијети организам, али и болести на молекуларном нивоу те сам се тако одлучила за тај студиј, каже Зерина.
-Фасцинирала ме је математика својом логиком и креативним размишљањима. Током средње школе наставила сам да продубљујем своје знање , што ме је мотивисало да учествујем на многим такмичењима, прича Неира.

Зерина је желела да се искључиво фокусира на молекуларну биологију и генетику и такав програм био је на на Истанбул Техничком Универзитету и одвијао се у потпуности на енглеском језику.
-Живјела сам у кампусу универзитета константно окружена пријатељима. Са блиском групом пријатеља сам 4 године провела под девизом: ”Work hard and play hard“.Током основно студија сам почела радити у лабораторији професорице Петек где смо истраживали адаптацију једног микро организма на разне околине. Током истраживања је потребно користи и логику, али и креативност. Та комбинација процес истраживања чини узбудљивим, каже Зерина.

А Неира за то време осваја средњошколске математичке награде.
– На тим такмичењима постизала сам значајне резултате што је додатно ојачало мој ентузијазам и посвећеност овом предивном предмету. Неки од најзначајнијих мојих успјеха су: бронзана медаља на Интернационалној математичкој олимпијади, бронзана медаља на Балканској математичкој олимпијади, те сребрна медаља на Европској женској математичкој олимпијади.
Зерина је дипломирала као најбоља студентица на свом одсеку и у „турском стилу“ за то је награђена – златним дукатима. Уследиле су магистарске студије. Где?
– Магистарки студиј сам радила на Ludwig Maximilian Univerzitetu у Минхену. Ту сам се фокусирала на имунологију и неуроимунологију јер ми је била занимљива та танка линија баланса између користи имуног система који нас брани од бактерија и вируса и штете који имуни систем може изазвати, ако дође до прејаког активирања. Истраживање за магистарку тезу сам радила на Univerzitetu u Cambridge-u, у лабораторији професора Sawcer-a,где смо истраживали генетику мултипле склерозе, болести у којој имуни систем напада властити нервни систем, прича Зерина Куртовић.
Неира Куртовић за то време завршава средњу школу и?
– Имала сам амбиције да студирам математику на неком престижном универзитету, да проширим видике и знање. Била сам свјесна да је Oxford јако амбициозан циљ, али сам вјеровала да вриједи покушати. Овај престижни универзитет, који има око 25 хиљада студената, који долазе из много различитих земаља, представљао је врхунац академске изврсности и прилику да се развијам међу најбољим умовима из цијелог свијета.
Међутим, једно је бити примљен на Оксфорд, а друго је похађати Оксфорд јер је школарина за годину дана 30 хиљада фунти (или 4 милиона динара).
– Бити примљен на Oxford већ представља велики изазов, али добити стипендију је још већи подухват. На цијелом универзитету, за студенте из земаља трећег свијета, биле су доступне само 4 стипендије за све студијске смјерове. Сви који аплицирају већ су примљени на Оџфорд и представљају изузетне таленте, па је и питање среће колико ће њихова прича резонирати с администрацијом која доноси ову одлуку. Једног дана, након четири и по сатног такмичења за квалификацију на Балканску математичку олимпијаду, изашла сам из учионице и погледала у мобител, примајући вијест која ће остати вијест која ме је учинила најсретнијом од свих у мом животу. Добила сам стипендију, која је покривала трошкове школарине као и све животне трошкове током мог дипломског и магистарског студија, каже Неира Куртовић.
А Зерина ради своју магистарску тезу на Кембриџу, једном од најугледнијих универзитета на свету и то ”конкурентском“ Оксфорду.
– Живот у Cambridge-u је био магичан. У то вријеме је моја сестра радила основни студиј у u Oxford-u па сам многе викенде проводила код ње. Британски универзитети су организирани доста другачије од универзитета у континенталној Еуропи и некад ми је се чинило да сам стажиста у неком од филмова о Хари Потеру, сликовито казује Зерина Куртовић, која је за докторски студиј тражила пројекте везане за аутоимуне болести и неуроимунологију.
-У Stockolmu, na Karolinska Institutu , сам нашла пројекат чија је тема комуникација између имуног система и периферних нервних ћелија те како то утиче на настанак кроничних болова у зглобовима. Пројекат је финансиран од Еуропске Уније под програмом Marie Curie што је значило да постоји мрежа доктораната који се паралелно баве сличним темама у разним државама. То ми је било примамљиво јер је размјена идеја један од главних покретача науке. У научним сферама су ове области свакако популарне. Мислим да је 27 нобелових награда додијељено за истраживања из имунологије.
Неира је наставила своју каријеру у финансијској индустрији.
– Користим своје математичко знање за креирање модела који процјењују ризике различитих финансијских инструмената. Окружена сам људима који су не само врхунски стручњаци у својим подручјима, већ су такођер изузетно спремни за сурадњу и размјену мишљења. Моје колеге долазе из много различитих земаља што доприноси изузетном искуству на свим пољима.

Две сестре, Зерину и Неиру Куртовић, осим изузетне академске каријере, краси и блиска повезаност. Оне су изузетне јер припадају онима који креирају европску будућност. Како Зерина види Неиру?
-Моја сестра је моја најбоља пријатељица. Млађа је од мене 4 године, а често ми је као старија сестра. Прво с њом дијелим и добре и лоше вијести. Поред свих њених успјеха, најпоноснија сам на њену хуманост и правичност. Живимо у различитим државама, али се виђамо скоро сваки мјесец.
А Неира Зерину?
-Она је мој најчвршћи ослонац од раног детињства. Зерина је пуно храбрија у изналажењу иновативних рјешења за проблеме у свим сферама живота, опирући се свакој препреци. Тако често и мене савјетује и упућује на различите приступе свакојаким проблемима. Бескрајно сам захвална што имам такву посебну сестру!
А где је ту Пријепоље? Како унапредити малу и сиромашну средину. Зерина овако види:
– Много наше родбине живи у Пријепољу, укључујући моју нану, тако да долазим релативно често. Мало је теже сада када радим и имам ограничен годишњио одмор. Јако комплексно питање је како унапредити живот на овим просторима. Мислим да је у нашим друштвима корупција највећи проблем. Не давајући мито и пријављујући корупцију и непотизам, мислим да и појединац може учинити разлику.

Индира Хаџагић