У Европи се стварају залихе кафе како би се избегле потешкоће које би могле да настану почетком следеће године ступањем на снагу уредбе Европске уније о борби против крчења шума, саопштење је Међународне организације за кафу. Уредба, донета делом и као одраз жеље грађана Европе да својом потрошњом више не подстичу глобално крчење шума, временом ће постати проблем који ће много утицати на индустрију кафе.
Пржионицама и трговцима рок за спровођење прописа донетих овом уредбом истиче крајем године, док је микро и малим предузећима одобрено додатних шест месеци за прилагођавање. Залихе кафе у земљама произвођачима пресушују јер су увозници пожурили с пошиљкама уочи новог закона који ће их у будућности доста условљавати. Међународна организација за кафу наводи још и да се очекује да Европска унија дозволи изузеће на одређени период како би земље произвођачи и трговци имали времена да се припреме за нове обавезе, мада то није потврђено.
Земље попут Бразила, Колумбије и Костарике боље су припремљене за овај закон док ће мали фармери у афричким земљама имати више проблема. Подсећања ради, овај закон обезбеђује да робе попут палминог уља, соје, кафе, какаоа, дрвета, каучука и стоке које се извозе или пласирају на тржиште ЕУ морају да имају сертификат који потврђује да су са земљишта које није везано за крчење шума.
Иако произвођачи увелико упозоравају да је поскупљење кафе само питање времена европска статистика показује другачији тренд. Према подацима, стопа инфлације цене кафе опада од октобра 2022. године, када је износила највећих 17,4 одсто, након наглог раста који је почео у октобру 2021, када је била 2 одсто. Иако је раст цена кафе у ЕУ генерално успорен, постоје значајне разлике на нивоу земаља чланица. У 15 земаља ЕУ стопа инфлације за кафу била је у марту 2024. виша него у марту 2023, а највећи раст стопа инфлације регистрован је у Хрватској (7,4 одсто), Румунији (6,8) и Бугарској (6,6). Преосталих 12 земаља ЕУ забележиле су пад инфлације вредности кафе у марту 2024, а највеће негативне стопе инфлације забележене су у Финској (15,5 одсто) и Литванији (15,4).
У нашој земљи су два пута за шест месеци подигнуте акцизе, што је додатних 20 и више динара по килограму. А остављена је могућност за још једну корекцију у овој години. Па ће то бити и 30 динара по килограму само на име акциза. Све ово говори у прилог томе да ће омиљени напитак и код нас, као и широм света постати луксуз.
В.К.
