1. фегруара 1932. године, у Пријепољу изашао је из штампе први број листа “ Санџак“ чију трацијију преко 9 деценија негује садашњи локални лист „Полимље“
У годинама у којима се број писмених људи у тадашњем Санџаку мерио једва троцифреним бројкама, и времену које је непосредно претходило новој светској катаклизми, у Пријепољу је штампано нешто сасним ново – НОВИНА.
Лист „Санџак“, како је у „глави“ писало „ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ САНЏАКА“покреће, уређује и издаје МИЛИВОЈЕ ЖУГИЋ, истакнути интелектуалац и новинар.
Лист је, због своје хуманистичке и социјалне димензије која је нагињала идејама са којима се тадашњи режим није баш слагао, често забрањиван. То је и био разлог да се мењало и његово име. Како би га цензори забранили, тако би се, након краћег времена, појављивала иста новина са другачијим именом! Од „Санџака“ преко „Новог Санџака“, „Рашке“, опет „Санџака“…
А онда је дошао рат у коме није било услова, људи ни капацитета да се штампају грађанске новине. Чекало се обећано „ново време“ а у њему се, 1952. године, нашло потенцијала за наставак новинарске традиције у Пријепољу. Лист је обновљен под именом „Глас Полимља“ а како би се прича заокружила, деведесетих година прошлог века новини је „Ампутиран глас“, па јој је враћено име које је у народу, заправи стално носила: Полимље!
Од 1932-те године до данас из штампе је, у динамици какву су диктирали најпре цензори и полуписмени жандари, затим хронична беспарица која је премашивала чак и тако што је власник „Санџака“ Миливоје Жугић продао очеву ливаду како би платио трошкове штампања, рат и бежанија, изашко је преко 3000 бројева.
Обновљен 1952. године, Лист је усталио у најпре петнаестодневној а касније у седмичној динамици у којој и данас излази.
Уз пуно (опет) финансијских проблема.
Дакле, преко девет деценија Лист Полимље је редован хроничар бурних друштвених, економских, спортских, културних и других промена овог краја. Једно време је излазио као међуопштинско гласило да би бирократски апетити и жеља да НОВИНА буде локално политичко средство, разбили некадашње ПОЛИМЉЕ у три патуљаста листа од којих се одржало једино оно које је имало темеље у Жугићемовм „Санџаку“ из 1932. године.
Из зграде некадашњег Комитета, одлуком тадашњег политичког руководства, „Полимље“ је пресељено 1976. године у просторије у згради Општинског суда. Некадашња сала за скупштинска заседања је преграђена са неколико монтажних зидова, а 1978 / 1979-у у приземљу, монтирана је нова радио опрема, па је интегрисано предузеће од 1979. године до данас, или до јуче боље речено, било смештено у простору који фактички, тј. формално, није његова имовина, али шта је и чије је што било седамдесетих година прошлог века?
Са Радијем Имформативно предузеће „Полимље“ добија „свежу крв“. Окупља се тим професионалаца који су пуне три деценије „правили Новине и Радио“, који су имали име и презиме на тадашњој медијској сцени Србије. Међутим…
2007. године предузеће „Полимље“ са све Радијем и Листом, традицијом и историјом, бива продато за почетну цену на аукцијској продаји у Републичкој Агенцијији за приватизацију, а не дуго потом је Савет РРА ОДБИО да додели фрекфенцију тадашњем Радио Полимљу које је добијало највиша професионална признања која су додељивана локалним радио станицама у Србији! Радио се гаси једним бирократским подилажењем двевно-политичким интересима. Фрекфенцију добијају „наврат-на нос“ ново формирани Радио 033, Радио „ИДИ“ и радио Милешевске епархије, под називом „Радио Милешева“ који и дан данас ради.
Лист „Полимље“ још траје!
Уз штампано издање, почетком 2016-те године, покреће се и електронска верзија новина као и портал: www.listpolimlje.info
List „Polimlje“ još traje!
Драго нам је што нађете времена да прелистате наше штампано издање, посетите Портал и пратите нас на друштвеним мрежама.
Ми и трајемо само због Вас.
