О граду треба да води рачуна сваки појединац  али и да институције, установе, предузећа, као и сви релевантни чиниоци локалне самоуправе допринесу да се реализују зацртани циљеви у најважнијем документу какав је План развоја општине до 2029. године.

О томе шта треба да се, према Плану развоја општине Пријепоље до 2029. године уради како би своје институције и услуге које оне пружају побољшали и довели на већи ниво, разговарали смо са директорима Центра за социјални рад, Туристичке организације Пријепоље и ПУ „Миша Цвијовић“.

Рада Дивац, директорка Центра за социјални рад, сматра да је најпрече да се среди питање пословног простора да би се сви поверени послови могли несметано одрађивати. Центар већ 45 година функционише као подстанар у 100 метара квадратних.

-Нама је битно да особа која дође код нас своје проблеме саопшти тако да други немају увид у то, а за то је потребна адекватна изолација. Имати свој простор је од велике важности јер локалне услуге које ми вршимо тичу се врло осетљивих тема. Такође, тичу се односа корисника са стручним радником које захтевају пре свега поверљивост и један однос који је тајан и у сваком смислу дискретан, каже Дивац.

Зграда војног одсека је закључком Владе Србије прешла у власништво општине Пријепоље и надају се да ће ускоро доћи до закључења уговора између Републичке дирекције за имовину и општине Пријепоље којим ће се ставити тачка на прибављање непокретности како би Центар за социјални рад прешао у ту зграду која би се адаптирала њиховим потребама.

У наредном периоду, Центар ће радити на развијању социјалних услуга. Наша саговорница наглашава да су већ 2006. године кренули са услугом Помоћ у кући која је показала значајне резултате. Пријепоље је сада општина која има 180 корисника ове услуге, а по броју становника, ако би се мерили са другим општинама, заузимамо високо место. Ту је и Дневни центар за децу и младе у сукобу са законом кроз који су развијени превентивни програми заштите од вршњачког насиља, али и осталих врста насиља.

Ради се на успостављању саветовалишта за брак и породицу за који наша саговорница сматра да је нашем граду неопходна, и нада се да ће се реализовати до краја текуће године. Саветовалиште би пружало подршку појединцу и породици када се нађу у стању у којем заиста немају са ким да поделе своје проблеме.

Ту је и фокусирање на рад са особама са инвалидитетом и особе са сметњама у развоју и остала тешко запошљива лица која су и даље у нашем друштву маргинализоване и донекле „невидљиве“.

-Постоји идеја да се отвори нека врста кафића и перионице. Данас сви живе брзим животом, и нема се времена за основне кућне потребе, стога се прича о томе да се кроз ову услугу упосле особе са инвалидитетом које би прале и пеглале гардеробу. Надамо се да би ова услуга добро дошла нашим грађанима, а с друге стране и лицима која би запослили, сматра Рада Дивац.

Кроз исти пројекат, планирано је да се ова лица запосле и као сакупљачи лековитог шумског биља којим је наш крај богат. Ангажовао би се Институт за проучавање лековитог биља за све потребне акредитације а потом би се ступало на тржиште.

Евидентно је да Пријепоље постаје „град старих“, а на том пољу тренутно немамо програме за пензионере и стара лица, како културно-забавног тако и социјалног карактера, стога се размишља и правцу стварања организованих окупљања и програма. Додала је и да је важно развити палијативно збрињавање као социјално-здравствену услугу за стара лица који не испуњавају услове здравствене заштите а о којима нема ко да се брине. Планира се и развијање социјалног предузетништва за младе за који је Центар управо добио пројекат од општине.

ТУРИЗАМ КАО ОПЦИЈА РАЗВОЈА

В.д. директора Туристичке организације Петар Васиљевић предочио је приоритете организације који су предвиђени планом наше општине до 2029. године. Први од њих се, како каже, односи на изградњу туристичке инфраструктуре што се огледа у адаптацији рехабилитацији и привођењу намени плаже Петровац и Рафтинг центра који треба да се тамо налази. Ту су и инфраструктурни пројекти који би довели до повећања смештајних капацитета како у граду тако и у руралним пределима. Оно што је реално очекивати у наредним годинама јесте уређивање бициклистичких, пешачких, планинарских и пењачких стаза и потребно је поново урадити маркацију и сигнализацију свих тих типова стаза.

-Оно што је, из ове перспективе, најтеже реализовати јесте привлачење инвеститора за изградњу хотела у ужем градском језгру. Тренутно се ради на проналажењу локације, идеја има, а остало је да се одраде неопходне консултације да би се видело који је најбољи модел за реализацију. То је од кључног значаја у плану развоја наше општине јер би представљао својеврстан катализатор за привлачење посетилаца и њихово дуже задржавање у нашем граду. Без тога све што се буде радило имаће само пратећи ефекат, а хотел би пружио могућност да то се реализује на дужи временски период, наглашава Васиљевић

Подршка развоју туристичке супраструктуре и процена додатне валоризације локатитета је такође нешто што је у плану. Туристичка организација је и до сада радила на томе, у виду промоције, али је потребно да и сама локална самоуправа оствари бољу сарадњу са људима који живе У Каменој Гори, Јабуци, Сопотници како би они своје производе могли што боље да представе.

Унапређење управљања локалитетима и туристичком инфраструктуром је значајан приоритет који ће морати да буде регулисан у наредном периоду јер већина локалитета нема свог управљача. Досада само су неки регулисани попут Стећака у Хртима и Сопотнице, док локалитети Савиних испосница, плажа Петровац и излетиште Равне немају  управљача. Стога нема ко да их прописно одржава како би доживеле свој „туристички сјај“, како каже наш саговорник. 

Васиљевић сматра да је сарадња Туристичке организације са одељењем за привреду и локални економски развој важна, јер заједно могу пружити подршку руралном развоју као што је опремање објеката у сеоским домаћинствима. То се до сада радило али наставиће се интезивније.

Нови тренд код нас, Васиљевић препознаје као дегустационе центре у сеоском подрчју.

-Ми можда нисмо познати вински крај, као што је Фрушка Гора или Александровац, али имамо да пружимо широк асортиман хране али и ракија.

Према мишљењу Васиљевића, све је ово у већој или мањој мери изводљиво.  То зависи од сарадње локалне самоуправе тј. институција у оквиру локалне самоуправе са привредом и локалним становништвом.

ВРТИЋИ ЗА БУДУЋНОСТ

Директорка ПУ „Миша Цвијовић“ Виолета Тошић, до 2029. године вртић види као добро организовану и савремену установу,  у којој ће се реализовати квалитетна васпитно-образовна пракса. Та пракса мора бити заснована на односима, добробити и учешћу, у којој се негује клима заједништва. Важно је неговати културу вртића као места живљења, где се дете осећа сигурно, задовољно, остварено и прихваћено.

 „Ја видим ову установу као институцију која гради партнерске односе са породицом и локалном средином, истиче Тошић.

Што се тиче будућности, у наредној години се планира отарање новог вртића у насељу Бостани. Овај пројекат ће финансирати општина Пријепоље и Министарство просвете уз сарадњу Светске банке. Реализацијом пројекта и отварањем новог вртића створиће се услови да нестану или да се максимално умање листе чекања за упис деце у вртић. Такође, број деце у групама ће напокон бити у законском нормативу.

Приоритет  ПУ “Миша Цвиојовић“ је стварање  услова за запослење стручних лица који ће радити са децом и бити подршка деци, родитељима и васпитачима у инклузивном васпитању и образовању. Тај тим би чинили дефектолози, психолози, логопеди, олигофренолози, физијатри и друга стручна лица.

Један од приоритета је и партнерство са породицом  које ће се градити кроз узајамно поверење и поштовање као и уз сталну отворену комуникацију и дијалог, узајамно препознавање и уважавање  јединственог доприноса и снага сваке стране.

Дугорочни план, прописан планом општине Пријепоље, за наредних шест година је да се физичка средина у објектима прилагоди стандардима.  Основа програма предшколског васпитања и образовања описују се као „Године узлета“. Наша саговорница каже да је неопходно  уредити и сва дворишта ПУ како би деца на отореном проводила што више времена.

Сви су се сложили у томе да је за све планиране задатке неопходна финансијска подршка локалне самоуправе, као и изналажење донатора. Да би се они укључили, битно је проценити колико су одриве услуге које се разматрају.

Софија Ћебеџић

АНТРФИЛЕ

Како је речено:“Ако ниси у стању да све што знаш и умеш уложиш у свом граду да нешто промениш, узалуд ћеш тражити неки други град“. Зато је  циљ пројекта  „ДАНАС ЗА СУТРА –ОДАБЕРИ ПРИЈЕПОЉЕ“ да са новим оптимизмом буду осветљени сви сегменти који чине  локалну заједницу како би  се Пријепољу заиста „вратиле боје“ и живот се одвијао у граду који се воли јер је то услов за будућност којој се темељи граде свакодневним деловањем овде и сада.

Podelite tekst: