Почетна ПРОЈЕКТИ PRIGRAD - NI SELO NI GRAD ПРИГРАД – НИ СЕЛО НИ ГРАД: НА ДВЕ ОБАЛЕ ЛИМА

ПРИГРАД – НИ СЕЛО НИ ГРАД: НА ДВЕ ОБАЛЕ ЛИМА

30
0

алуг и Хашимбеговића Поље, насеља смештена на левој и десној обали Лима само су пар километара удаљена од Пријепоља. Иницијативе да постану посебне месне заједнице  нису наишле на подршку локалних челниказбог чега  су, како тврде мештани,“оштећени” свих протеклих деценија. Близина несанитарне депоније Стањевине, свакако је “обликовала” живот  становника и додатно утицала на усложњавање њихових проблема .

Ако би до недавно упитали мештане Хашимбовића Поља и Залуга који су највећи проблеми њихових насеља, добили би очекиван одговор: Стањевине! И не би то било ништа чудно јер брдо смећа на несанитарној депонији која се простирала око колиметар уз реку Лим и крај самог магистралног пута, “обликовала” је више од 40 година животе мештана којима је Лим једина граница.

Стањевине су, рекли би, биле не само брука општине Пријепоље већ и целе Србије …резервоар ђубрета које се отискало у Лим, немило искуство свима који су прошли поред ње, а нису запушили носеве или на возилима затворили прозоре. Са градским смећем се, у недостатку простора  за смештање у ширину, прешло на трпање у висину. Створила су се брда висока и по неколико метара која су заклонила поглед са магистрале према насељу Залуг, са друге стране реке.

jb zalug 3

 Управо су се  на депонији  “ломила политичка копља” локалних политичара који су “имали кеца у рукаву” за решавање овог горућег проблема.

У међувремену горела је и депонија и то више пута, а  смрад и дим највише су осетили управо мештани ова два насеља!

“ Нико се није запитао колико су Стањевине коштале земљорадника. Купци су   бојкотовали  наше производе . Тоне и тоне купуса смо бацили јер би завио сву прљавштину која је стизала са  депоније”, пожалили су нам се земљорадници из Залуга.

Захваљујући подршци министарства заштите животне средине проблем је коначно решен.Радови на изградњи трансфер станице “Бањица”, на коју грађани општина Пријепоље, Прибој иНова Варош и Сјеница чекају деценијама биће завршени  средином децембра. До тада  отпад  се усмерава на прибојску  депонију, која је такође несанитарна.

Елем, брда смећа су  уклоњенаи посута са близу 10.000 кубика земље.Радове са 34 милиона динара финасирала је  локална самоуправа.Поред постављања геосинтетичке глине завршена је рекултивација земљишта, сејање траве, садња зимзеленог растиња, постављена капија и окапница на биотрновима. У плану је  изградња 400 метара дугог потпорног зида како би се спречило поткопавање тела депоније и обрушавање пресутих остатака смећа у реку Лим.

JB ZALUG 2

И без Стањевина – Стањевине. Овако нехигијену свог насеља  коментаришу  савеснији мештани Залуга. Обале река и потока затрпане су смећем. Има га и у близини школе, крај улице, по околним шумама…Контејнери се, упркос апелима комуналног предузећа, често пале, преврћу и ломе под теретом, најчешће кабастог отпада. Прошле недеље предузеће је дотрајале заменило новим и поставило  десетак додатних  на неколико локација.

Свој изглед Залуг је  почео да мења одмах по отварању нових фабрика у којима су,до јуче угледни пољопривредници из околних села, проналазили прва запослења.Проласком пруге Београд – Бар седамдесетих година прошлог века, долази до још већег прилива становништва. Близина реке, нов макадамски путдо града, аутобуска линија за превоз ђака, плодна равница уз леву обалу Лима, биле су предности села  које је шездесетих година бројало једва тридесетак кућа.

“ Верујем да се ниједан део општине није брже развијао од Залуга. По економској цени откупљена су имања најближа граду. Ту су, по урбаистичком плану општине, уз неколико тек формираних улица изграђене прве породичне куће сасвом потребном инфраструктуром. Идеја је била да се   град почне ширити низ Лим, тамо где су се  простирала имања Хаџагића и Јакуповића, угледних градских породица. А онда је почела бесправна градња“, прича нам Миливоје Дадић, члан савета месне заједнице задужен за ово подручје.

Куће су, додаје, почеле ницати као„печурке после кише“.Највећи број њих крај самог пута.

„ Први асфалт и уличну расвету Залуг је добио седамдесет девете године прошлог века. Пре двадесетак година, када се улица поново асфалтирала, буквално смо остали без тротоара, јер су крај самог пута изграђене куће, помоћни објекти или бетонски зидови са оградама“.

Бесправна градња „цветала“ је  крај потока, шумама које су претваране у имања…Иако нелегално подигнуте, све су прикључене  на електро мрежу, градски водовод,  касније и канализацију.

Данас, насеље броји више од 500 домаћинстава. Са 1470 грађана, колико их  је пре четири године имало право гласа, највећа су изборна јединица у општини Пријепоље. Зато се, у предизборним кампањама, политичке странке утркују у обећањима, најављујући боље дане за  мештане овог насеља.

У годинама политичких превирања мештани Залуга су научили да се “ценкају” са локалним политичарима. Није тајна да су гласови бирача одлучивали о метрима асфалта до кућа. Хетерогеној бирачкој заједници на руку је ишла и исто таква  коалиција, захваљујући чему је у овом насељу асфалтирана скоро свака улица. Недавно је на две деонице пресвучен оштећени асфалт. Радове у вредности 720 хиљада динара финасирала је локална самоуправа.

“Хитну санацију захтева и пут који води ка старом православном гробљу јер је због оштећења и великог нагиба скоро немогуће спровести обред сахрањивања”,рекао нам је Дадић.

Јесење кише опет ће у први план избацити проблеме неукорићених потока бујичара. Зими, како нам рекоше мештани , саобраћај  угрожавају  висока стабла багрема која се под теретом снега савију до саме површине асфалта. Како сазнајемо одржавање је у надлежности пруге Београд – Бар које нема довољан број радника које би ангажовала на овим пословима.

Ови и слични проблеми могли би се решавати кроз организоване акције и иницијативе грађана. Тога у Залугу, нажалост, нема.

JB HP 2

А НА ДРУГОЈ ОБАЛИ ЛИМА

На другој обали Лима нешто другачија прича.Хашимбеговића Поље је релативно младо насеље са нешто више од 200 домаћинстава које је ницало с краја седамдесетих година и једно је од примера “дивље градње” осамдесетих и деведесетих.Пре тог периода на овом подручју углавном није било кућа, па је зато градско смеће депоновано у Стањевине које су биле “далеко” од града. А онда су у близини  почеле да ничу куће.Ово насеље данас дели  магистрални пут који води ка Црној Гори. Раденко Рељић, председник подружнице каже да се могу  похвалитиса око   300 малишана што је у ово време реткост и за већа насеља. 

За разлику од национално хетерогеног насеља Залуг у којем је реч “урбано” и даље непознаница, чисте улице и дворишта, најречитије говоре да  мештани овог “преко Лима” насеља које је прилично хомогено, воде више рачуна о уређењу животног простора. Пољопривредом се бави свега неколико домаћинстава,а љубитељима цвећа насеље је више познато  по расаднику породице Табашевић.

Рељић каже да је “процват”, у правом смислу речи, насеље доживело пре пар година, након изградње  атрактивног објекта комапаније МДГ која запошљава више од 300 младих људи, не само из  Пријепоља.

“Ничу нове и модерне породичне куће, а у склопу насеља формира се  нови кварт – Сријетежи. Циљ је да сваки нови објекат добије потребну инфраструктуру, а упоредо  решавамо и  постојеће проблеме међу којима је кључни водоснабдевање”, каже Рељић.Додаје да јеу завршној фази  израдапројектне документацијеза комплетну реконструкцију водовода, након чега ће се кренути са реализацијом радова.

“ Само четири домаћинства нису прикључена на канализацију и покушаћемо да  у склопу ових радова  и за њих нађемо решење. Након реконструкције , насеље ће добити и уличну расвету дуж магистралног пута. У поодмаклој фази припреме пројектно техничке документације је  корићење Пурића потока који се често излива и поткопавасаобраћајницу. Због безбедности  ученика који су свакодневно прелазили магистралу, премостили смо његове обале  захваљујући подршци локалне самоуправе и власника МДГ компаније” рекао нам је Рељић.

Безбедност мештана и даље ће, поручује Рељић, бити приоритет бројних  активности које се реализују у овом насељу. Међу њима је и обележавање пешачких прелаза на неколико најкритичнијих деоница магистралног пута.

“Још увек  чекамо одговор  Путева Србије. Заједно са локалном самоуправом радимо на томе да се овај проблем реши пре почетка школске године”, каже наш саговорник.

У наредном периоду активности ће бити усмерене на уређењу обале Лима.

“Намера је да нам Србијаводе уступе локацију где би изградили шеталиште, парк и игралиште за децу. Верујемо да је уређење овог простора и у интересу  локалне заједнице и да имати њихову подршку ”, сматра Рељић.Пођеднако је верује, битнои заједништво мештана који делују у интересу сваког појединца.

logo prigrad

А тога у Хашимбеговића Пољу има.

Ј.Б.

Podelite tekst:

ОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите Ваш коментар
Молимо унесите Ваше име