Није било пара те 1954.године али је свако учинио колико је могао да се 7.и 8.августа одрже та фискултурна огледања младића у Пријепољу. Било време ентузијазма. Пријепољци су освојили прво место, а град је био у заносу јер су у финалу фудбала играле две екипе – Пријепоља. Лука Тиркаило је био први у скоку у вис и даљ. Пријепољци су баш тада почели и сјану серију успеха у одбојци. У Прибоју се следеће године окупило 200 такмичара. Јусуф Садовић постаје јунак тих такмичења победама у тркама на 800,1500 и 3000 метара. У скоку у вис примат држе Пријепољци – Лука Тиркаило и Часлав Рељић који су поделили прво место. Те године ће Прибојци бити укупни победници и они ће бити екипа са највише укупних победа у историји игара.
Игре које су почели да називају „Санџачке“ 1956.играју се у Новој Вароши. Лука Тиркаило је био ненадмашан у једној врло необичној дисциплини – бацању бомбе! Поново је био непобедив и у скоку у вис. Одбојкаши су тријумфовали по трећи пут.
Пријепоље је домаћин 1957.године и то су прве игре које су трајале три дана. У 23 спорстке дисциплине наступило је 600 такмичара али сада из чак 13 општина са такозване Тромеђе: Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Најзанимљивије је било у атлетици. Прибојац Садовић је на 800 метара победио испред Готовуше из Рудог. Готовуша је на 1500 победио испред Садовића али је на 3000 метара Готовуша био ненадмашан.
Годину дана касније, у Прибоју блиста млади Пријепољац Синиша Несторовић. Победиће у бацању кугле и у трци на 110 метара са препонама, биће члан победничке одбојкашке екипе, играће и у кошаркашком тиму, а трчаће и у штафети. Ипак, у историју игара уписано је финале фудбалске утакмице између Прибоја и Новог Пазара која је у регуларном току завршена нерешено, па су пуцани пенали али је и тада било нерешено, па се наставило са пеналима док није пао – мрак! Судија је завршио утакмицу, те су обе екипе освојиле прво место!
Шесте Санџачке игре трајале су четири дана. Нови Пазар је угостио преко 1000 такмичара из 14 општина. Јусуф Садовић из Прибоја и Џемко Готовуша из Рудог су поновили ривалитет на атлетским стазама. Ипак, из сенке мушких надметања излази Милица Марјановић, изванредна Пријепољка, која осваја две златне медаље у скоку у вис и даљ.
Шездесете године отварају игре у Пљевљима. Ту је први пут оборен један републички рекорд. Никшићанка Станка Перишић поправила је рекорд Црне Горе у скоку у вис за импресивних 6 сантиметара, а скочила је чак 25 сантиметара више од другопласиране другарице!
Санџачке игре одржавају се у Сјеници 1961.године. Прва дама игара је Пријепољка Милица Марјановић која је „златна“ у трци на 100 метара, у скоку у вис и скоку у даљ.
Када су те 1962.године у Бијелом Пољу бацачи копља завршили такмичење на победничко постоље попео се Харун Селмановић. Нико није ни слутио да ће тај дечко у наредних 7 година држати апсолутни примат у овој дисциплини, наступајући за Пријепоље и Сјеницу. Остаће ненадмашан у историји игара по броју освојених златних медаља у једној дисциплини. На рукометном турниру Пљевљаци ће тријумфовати. Та екипа биће и члан Прве рукометне лиге Југославије.
Како и доликује, десете, јубиларне игре, одржане су у Пријепољу. За најуспешнијег спортисту тих Игара проглашен је Пријепољац Стево Љујић, а феноменална Милица Марјановић поново је освојила два злата. 1964. године, у Новој Варопши је донета одлука да се назив Санџачке игре промени у Међурепубличке омладинске спортске игре (МОСИ). Границе општина већ су далеко померене. Пљевља су 1966.године угостила екипе из 16 градова Тромеђе. Пријепољци су по осми пут прваци у одбојци. Следеће године спортски караван путује у Горажде. Због присуства 1500 спортиста игре трају пет дана. Ужичани су несавладиви, а Харун Селмовић је свом шестом злату у бацању копља придодао и злато у бацању кугле. Пријепоље је било домаћин МОСИ 1968.године. На Градском стадиону крај Милешевке окупило се 1000 такмичара које је бодрило преко 5000 гледалаца. У Фочи 1969.године дефилује 1300 девојака и младића из 14 општина. Ту први пут наступа Ужичанин Славко Кузмановић који ће постати један од најпознатијих атлетичара.
МОСИ седамдесетих година почињу у Прибоју. Наступа 1700 такмичара из 20 општина, што је рекорд до тада. Прибој је добио велики Градски стадион, па је Игре гледало преко 12.000 гледалаца. Први пут је интонирана и химна игара коју је компоновао Ненад Остојић из Пљеваља. Титово Ужице, као домаћин МОСИ 1971.године тријумфовало је у укупном пласману,а следеће године у Пљевљима Пријепољцу Синиши Несторовићу, доајену Игара, једном од оснивача и догогодишљем свестраном такмичару, уручен је Орден братства и јединства.
Тјентиште ће бити домаћин јубилартних 20.МОСИ. Те године биће оборено чак 30 рекорда. Остаће само онај из 1959.године који је у трци на 400 метара остварио прибојац Јусуф Садовић. Пријепоље је по пети пут домаћин Игара 1974.године. тада ће заблистати Вера Пуцаревић, а најуспшенија ће бити Милица Ребић из Титовог Ужица са 4 освојене златне медаље. Одбојкаши Пријепоља тријумфују по једанаести пут, али су Прибојци по пети пут укупни победници.
1975.године догодиће се први скандал на МОСИ. Прибојка Снежана Радовић се окитила са невероватних пет златних медаља што је био рекорд Игара али ће превара бити откривела јер се иза имена прибојске такмичарке крила Милијана Кочовић атлетичарка из Краљева. Вишеград је угостио спортисте Тромеђе 1976.године. Следеће године у Новом Пазару наступило је 1700 спортиста из 23 општине што је био рекорд. МОСИ су одликоване Орденом братства и јединства са златним венцем.
У Прибоју 1978.године доминирају три атлетичарке:Вишеграђанке Биба Субашић и Милица Шеврт и Ужичанка Вера Пуцаревић. Ипак, најуспешнија је била Бјелопољка Данијела Ракочевић која је оборила два рекорда на 100 и 200 метара. Ова девојчица ће се следеће године на Играма у Горажду окитити са чак 4 златне медаљње, обориће три рекорда што никоме није успело за 25 година Игара. Власник рекорда постаје и Пријепољка Шевала Башовић у бацању кугле у дисциплини у којој је доминирати целу наредну деценију. Пријепољац Драгослав Дивац један од најуспешнијих такмичара свих времена, први пут ће те 1979.године скочити у вис преко 2 метра . Овај сјани спортиста освојиће на МОСИ 18 медаља.
1980.Игре неће бити одржане због пропуста домаћина, општине Иванград! Следеће године Иванград ће све учинити да то поправи. Окупља се чак 2500 такмичара из 25 градова. Звезда Игара је легендарна Вишеграђанка Биба Субашић која осваја 5 медаља, од тога 4 злата.
Следеће МОСИ промовисаће у Сјеници још једног великог атлетичара. Био је то Прибојац Владан Анђушић. Тада осамнаестогодишњи младић освојио је 5 медаља. Ипак, звезда тих игара је невероватни Рожајац Рушид Нурковић којио је после завршене трке на 1500 метара одмах прешао на страт трке на 400, а потом и на 800 метара. Блистао је у обе ове трке.
У Вишеграду, 1983.године са 4 злата и 3 рекорда опрашта се Биба Субашић, једно од највећих имена Игара која је освојила укупно тридесетак медаља. Драгослав Дивац осваја своју четврту узастопну златну медаљу у скоку у вис, а осваја и злато у троскоку.
Пријепоље је 1984.године у знаку прославе 30 година МОСИ. У Пријепоље је стигло 2.572 спортиста из 26 градова што је било највише до тада. Блистао је прибојски Карл Луис – Владан Анђушић са 5 освојених медаља. Домаћини се радују петом злату Драгослава Дивца.
У Пљевљима, годину дана касније, поново Владан Анђушић осваја највише медаља, овога пута четири златне. Посебно место на Играма припада и Тому Јестровићу из Пљеваља коме су то биле 27.узастопне МОСИ! Наступајући од 1958.године овај фенименални аматер освојио је 22 медаље.
Игре се 1986.селе у Бајину Башту. Владан Анђушић је и даље неприкосновена звезда Игара, а Шећур Башовић из Пријеопоља ће ући у историју игара као вечити други у бацању кугле. У Рогатици се 1987.окупљају спортисти из 27 градова. Данијела Срдановић и Миланко Струњаш бјелопољској атлетици доносе 9 медаља. У Пожеги јунакиња је Мукадеса Дервишовић из Вишеграда са 3 златне медаље. А Радоман Шћекић, из Пљеваља, касније репрезентативац Југославије,узима злато у бацању копља, рушећи рекодр Харуна Селмановића стар 29 година. У Бијелом Пољу јунаци игара 1989.године су домаћа спортисткиња Данијела Срдановић која је освојила 6 медаља и легендарни Прибојац Владан Анђушић са 3 освојене медаље. После 11 година, медаљом у троскоку од Игара се опрашта Драгослав Дивац.
Годину дана касније у Ариљу учествује чак 3000 спортиста.
Фоча је била домаћин 37.МОСИ. најављен је долазак преко 1000 спортиста из 27 градова. Али мирис барута у окружењу, и у град коме ће захваљујући тим и другим тешким мирисима неколико година касније променити име, спречиће многе да дођу. Ипак, у Фочи се скупило 550 најупорнијих из 17 градова. Тајиб Лојо, председник СО Фоча ће нагласити да „политику не треба мешати са спортом“. Данијела Срдановић је Бијелог Поља узима својих 5 златних медаља и она је јединствена у историји игара јер јој је то пошло за руком два пута заредом.
Са тих, испоставиће се последњих МОСИ „Братство јединство“ из Фоче 1991. године биће упућена и порука југословенској јавности у којој је, између осталог речено да се „и у овако тешким и судбоносним приликама, можемо захваљујући спорту, братски и пријатељски дружити и витешки надметати, без обзира на националну и верску припадност....“. Учесници Игара у Фочи једни другима су поручили;“Видимо се догодине у Новој Вароши“.
Због рата на просторима СФРЈ који се пренео у Босну и Херцеговину 1992.године 38.МОСИ у Новој Вароши нису одржане.
ОБНОВЉЕНЕ МОСИ ПОСЛЕ ЈЕДНЕ ДЕЦЕНИЈЕ
Они који су основали спортско надметање са идејом да се такмичи, дружи, сусреће, да се посећује, да се гради и обнавља, нису лако одустали од идеје, иако се у међувремену све променило. Нестала је земља у којој су живели, републике су постале државе, на тромеђе су постављене многе међе, а рат је донео стравична разарања и страдања људи.
Па, ипак, чинило се да је пет година од завршетка рата у Босни и Херцеговини довољно времена да се обнови идеја спортских такмичења која ће повезати прекинуто, окупити нове и евоцирати сећања на стере учеснике. Покретачи новог окупљања у новим околностима поново су били Пријепољци.
И 2001.године од 5.до 8.јула одржане су у Пријепољу обновљене МОСИ. Пријепоље је једина општина која је учествовала на свим Играма. Пријепоље је најчешће, 7 пута, било домаћин Игара. 2001.године наступило је 1343 спортисте из 17 општина.
Од тих игара почиње прича о Синанчевићима, изванредно талентованој спортској породици. Овога пута злато и сребро у бацању кугле освајају Бајрам и Елдин Синанчевић. Атлетичарка Владанка Росић из Рогатице са две златне медаље оставила је најбољи утисак. Пријепољски одбојакаши су бриљирали, као и одбојкашице и кошаркашице.
Бајина Башта је била домаћин 39.МОСИ. Учествовало је преко 1800 такмичара из 23 општине. Милена Милашевић из Бијелог Поља била је најуспешнија са 3 златне и једном сребрном медаљом. Спасоје Петрић је опет донео у Пријепоље четири медаље. Јубиларне 40.МОСИ одржане су у Вишеграду 2003.године. Гордана Цвијетић из Сокоца освојила је чак четири медаље. Треба ли „понављати“ да су злато у Пријепоље донели одбојкаши и одбојкашице, а сребро „нераздвојни и конзервирани“ шаховски тандем Самија Башовић-Љуба Малешић. Прибој је после 26 година поново био домаћин МОСИ, угостио је 2000 спортиста из 27 градова три суседне државе. Мирко Петровић из Чајетине био је „хит“ Игара са златом на 800,1500 и 3000 метара, а оборио је и рекорд свога тренера Славка Кузмановића који је поставио на 3000 метара 1981.године.Обојкаши и одбојкашице Пријепоља углавном се већ поигравају са противницима и стално златно сијају. Пожега, јула 2005.године. „Светски резултат“ остварио је Етхем Качевић из Рогатице који је бацио кугла до 19,45метара. Милена Милашевић је освојила три злата за Беране. МОСИ се следеће године селе у Пљевља. У скоку у даљ Милена Милашевић је оборила рекорд стар 26 година, а Ведрана Видовић је надмашила рекорд у скоку у вис легендарне Вере Пуцаревић из 1974. године, па је лествица подигнута на 167 сантиметара.
- МОСИ свог домаћина налазе у Тутину. Истински јунаци игара били су из Сарајева Мехдија Суљић са 4 и Алдин Јахић са чак 5 медаља.
Нова Варош иако један од оснивача МОСИ била је 2008. тек трећи пут домаћин. Овде се 2200 такмичара из 27 општина из три државе огледало у 15 дисциплина. После 30 година пријепољски фудбалери освојили су златну медаљу! Следеће године спортисти су се окупилу у Мојковцу. У Чајетини, 1500 спортиста из 28 општина надмеће се на 47. МОСИ. На Сокоцу Пријепољци су вратили стару славу јер су освојили укупно треће место. Предраг Ранђеловић је освојио три злата, а Аднан Синанчевић је овога пута засјао златним сјајем, као и одбојкаши. Кошаркаши су освојили сребро и то је била прва медаља после 40 година за пријепољску кошаркашку екипу!!!
Прошле МОСИ биле су у Беранама. Пријепољски кошаркаши су освојили злато, прво после 1958. године! Шахисти су такође освојили злато, прво после 1959.године!Одбојкаши и одбојкашице су такође златни у Беранама и то су резултати у једном спорту који неће бити надмашени. А у истинске легенде МОСИ уписује се и Аднан Синанчевић који осваја поново злато у бацању кугле.
И...
И наставља се у Пријепољу, где је све и почело.
Ето како „лако“ прође пола века!
Индира Хаџагић
(„Полимље“ 2547, 3. jул 2013. )
