Двадесет друго заседање Скупштине општине Пријепоље обележило је усвајање Плана детаљне регулације за део Залуга како би се овај део града заштитио од поплава. Реч је о великом пројекту са којим је ЈП“Србијаводе“ конкурисало за средства Светске банке како би наставило са изградњом система обалоутврда на Лиму на подручју пријепољске општине.
Пре две године Скупштина општине Пријепоље донела је одлуку да се изради овакав документ који омогућава и израду техничке и пројектне документација али и обезбеђивање потребних дозволе за једну овакву инвестицију.
Представници пројектантских кућа из Београда и Ниша су урадили све што је захтевано кад је реч о овом планском документу и о томе су веома детаљно упознали одборнике. Пренете су и неке дилеме које су постојале, обзиром на стање на терену, потом кад је реч о Плану генералне регулације и Просторном плану. Оно што је потребно нагласити, како житељи Залуга не би имали дилеме, јесте пројектом предвиђено решавање проблема четири потока бујичара који протичу кроз насеље . Уместо првобитног решења, које, како је наглашено, није најбоље, понуђено је другачије које ће бити део целог система одбране од полава, односно потоци неће бити „уцевљени“. Такође је важно нагласити да је кроз Залуг планирана изградња саобраћајнице, да План детаљне регулације дефинише и развој насеља које, управо због честих поплава, није „довршено“. Такође је важно и то што је овим планским документом обухваћена и изградња Постројења за пречишћавање воде на подручју реке Љупче. Истакнуто је да је посао релативно брзо завршен, да је била изузетна сарадња са стручним службама општине и руководством и да Пријепоље може бити пример за многе општине у Србије. Овај план спроводиће се директно, а пројектно-техничку документацију ради ЈП“Србијаводе“. Уколико све буде како је предочено на недавном састанку, и ако се обезбеде све потребне дозволе, већ на јесен могли би почети радови на изградњи овог система одбране од поплава који укључује и шетницу. Управо то је навело један број одборника да питају шта ће бити са десном обалом Лима, да ли је у плану да се и она истовремено заштити, јер уколико се буде радило фазно, а познавајући ћуди Лима, могло би доћи до плављена насеља на десној обали Лима. То се, како је речено на седници, неће догодити јер се и планирају радови који обухватају обе обале, а „Србијаводе“ свакако знају добро шта им је чинити јер годинама раде на стварању могућности да се пријепољска општина заштити од великих поплава које су честе, а број насеља која су угрожена све је већи.
На ту чињеницу указали су и одборници , односно, примећено је како би власт требало да поведе рачуна о градњи у оним деловима општине где је то ризично, па и недозвољено. Сведоци смо, пак, да се гради и у кориту река, на подручјима која су ерозивна, а потом се тражи легализација објеката и обезбеђивање заштите, па градимо бедеме. Живот, како то рече урбанисткиња Општинске управе С.Чичић, би требало да прати наше развојне планове и наша урбанистичка документа, а не супротно, па се стиче утисак како се каска и касни, а заправо се решавају проблеми који настају.
Сви су се сложили да је доношење Плана детаљне регулације за овај део Пријепоља почетак решавања једног од највећих проблема, а то су поплаве и уништавање имовине и јавне и приватне и штете које треба стално надокнадити. Посебно задовољство исказао је председник општине Д.Попадић, најављујући још неколико састанака у министарствима који би требало да резултирају реализацијом пројеката који су најављени пре две године и окојима је говорио председник Србије Александар Вучић. Колико ће брзо да се изводе радови на систему одбране од поплава, зависиће и то врло значајно и од брзине решавања имовинских односа у Залугу.
Друга тачка дневног реда односила се на Одлуку о утрошку средстава за здравствену заштиту, која су предвиђена буџетском одлуком за ову годину. Реч је о 20 милиона динара али (не)очекивано је покренута расправа која се односила на стање у Болници и Дому здравља због недостатка лекара специјалиста. Како се чуло, број расте, деца иду на систематске прегледе у суседне општине, иако је некада Пријепоље било центар субрегиона у здравственој заштити . На жалост, последих година то се променило и пацијенти из суседних, далеко мањих општина, више не долазе у Пријепоље већ Пријепољци иду у њихове здравствене установе. Ко је крив за ово стање? Није било одговора, на седницу нису позвани директори Болнице и Дома здравља, који би могли појаснити и објаснити све ово. А било је доста питања, па и оних ко може да затражи да се стање промени, да се недостајуће специјализације обезбеде, ко прави план за давање специјализација по здравственим установама, да ли министарство може реаговати, ко треба да покрене иницијативу. Посебно је питање зашто није заживела најављивана нова мрежа здравствених ценатара, према којој би Пријепоље добило поново тај статус. Упозорен је и председник општине да води рачуна о документима која потписује, али је Попадић јасно дао до знања да је „паметан, начитан и образован“ али и искусан, па зна на шта треба обраћати пажњу у спровођењу прописа и закона.
-Кренули смо, негде, ужурбано ка свим проблемима, рекао је Попадић.
Како је радило ЈКП“Лим“ у последњем кварталу прошле године у односу на план активности? Тако да је исказан губитак до 4,6 милиона динара. Готово да су на ову чињеницу сви „одахнули“. Чак се чуло и да то“није много“ јер се „очекивао већи губитак“. Чудновате опаске у најмању руку, рекло би се, обзиром да пословање са губитком говори све о пословању једног предузећа за ту годину, а требало би све да забрине јер је то јавно предузеће и од њега зависи и буквално функционисање града, пошто је реч о виталним областима сваке локалне заједнице за шта је власт одговорна. Код нас су то: и водоснабдевање и канализација и грејање, и одржавање јавне хигијене и зеленила, и чишћење потока, чишћење колектора, одржавање путева...Па, ипак, намера је да се придода комуналцима и одржавање градског гробља које је дато „приватнику“ али је уговор истекао пре неколико година. Но, за разлику од ранијих тонова, одборници су махом похвалили рад и организацију ЈКП“Лим“ за време поплава. Грађани су, очигледно, били задовољни свеприсутношћу оно мало радника са којима располаже предузеће, а који се „преусмеравају“ по потреби, што је и умеће „менаџмента“.
И на крају, дошла је и „Бањица“. Шта ће бити, када ће бити, како ће бити, остаје непознаница и крајем марта, иако је најављено да ће радови на Трансфер станици у оквиру Регионалне санитарне депоније бити завршени ускоро. Али још нема никаквих назнака како ће се организовати скупљање отпада и под којим условима. Колико ће све то моћи да изнесу комунална поредзузећа три или четири општине(још се ни то не зна) и да ли су "солвентна" и опремљена за овај рави подухват.
Индира Хаџагић
