On je komunikativan, nasmejan, fokusiran. I zaista prijatnog izgleda. Dejan Voloder je rođen u Užicu pre 36 godina ali insistira da je to samo „formalno“ jer je odrastao u Prijepolju i za Prijepolje ga sve veže. A posebno sport. Počeo je sa fudbalom. Trenirao je u „Polimlju“ i toliko je želeo da bude profesionalni golman, da je otišao u Beograd i čak srednju školu završio vanredno. Pokušao je u FK“Beogradu“, „Zemunu“, završio na Ubu i time završio i „golmansku priču“. Imao je, kaže, veća očekivanja od sebe, nije video perspektivu i odlučio je da odustane na vreme. Vratio se u Prijepolje. Jedno vreme trenirao golmane u „Polimlju“. A zašto je želeo da bude baš golman?
-Golman se razlikuje od drugih igrača. On je nekako individualac. Uzor mi je bio legendarni italijanski golman Luiđi Bufon. Bio je izvanredan, prijemčiv za publiku, priča Dejan i smeje se kad ga pitam da li i zato što pomalo „liče“.
-Ne, nisam se tripovao da ličim. Više sam kopirao pokrete, stil.
A onda je prestao čak i da gleda fudbal. Razočarao se. Odbilo ga je to što se sve vrti oko novca. To je bilo daleko od njegovih ideala. Ostao je ni na čemu. Ali bio je posvećen radu i treninzima.
-Ja sam petnaest godina svakodnevno trenirao. Forma mi je bila na zavidnom nivou i tako sam počeo da se interesujem za ta takmičenja u bodibildingu, odnosno u fitnesu.
U čemu je razlika?
-Fitnes je primamljiviji za oko. Manje je mišića, skladnije je i taj izgled može postići i ozbiljniji rekreativac. Kod bodibildinga, laički rečeno, sve je predimenzionirano, pa i neprirodno. Kategorija u kojoj sam se ja takmičio zato se i zove „muška figura“.
Sve je radio sam. Posvećeno. Uporno. Doživljavao kao nešto normalno, kao potrebu. Klub s licencom našao je u Gornjem Milanovcu i zamolio ih da postane član kako bi mogao da se takmiči. U Čačku, 2016.godine, prvi put se pojavio na zvaničnom takmičenju. I pobedio.
-Naravno da sam se iznenadio. Meni je sve bilo nepoznato, sve sam sam otkrivao. U mojoj kategoriji postoje četiri poze koje su obavezne. Sam sam naučio da nanosim boju na telo, sjaj. To je deo procedure koja počinje veče pre nastupa i traje do samog izlaska pred sudije. Ocenjuje se skladnost tela, skladnost mišića, koji ne treba da su prenaglašeni, struk treba da je uzak, ramena široka, upoznaje me Dajan sa finesama „fitnesa“.
Onda su se nizala takmičenja. Na državnom kupu 2017.osvojio je četvrto mesto. Bila je velika konkurencija, nastupali su dokazani takmičari. Smatrali su da je ostvario zavidan uspeh ali on nije bio zadovoljan. Te godine je i u Čačku, na istom trofeju na kome je pobedio godinu dana ranije, osvojio takođe četvrto mesto. To mu je poljuljalo samopouzdanje. Ali je to bila i „prekretnica“.
-Napravio sam pauzu, podigao formu na viši nivo. Godinu dana kasnije bio sam državni prvak i od te 2018.sam neporažen. Zbog epidemije korona virusa u jednoj godini su održana dva takmičenja i tako sam šestostruki prvak države u svojoj kategoriji.
U stvari, postao je „mera“ kako treba „men's fizik“ takmičar da izgleda. Nizale su se pobede, pa je 2019.postao i prvak Balkana. Stigao je poziv selektora da nastupi na evropskom takmičenju. Kada bi neko sa ovih prostora uspevao da uđe u finale, to se smatralo vrhunskim rezultatom. Ali, Dejan Voloder „pomera granice“. On je neko ko sebi postavlja visoke ciljeve i diže lestvice koje treba dosegnuti i preskočiti.
-Posle ulaska u finale, osvojio sam četvrto mesto te godine na svom prvom evropskom takmičenju. Treće mesto mi je izmaklo za samo jedna bod, a drugo i prvo sa dva boda . To jeste bila senzacija za našu reprezentaciju.Tada sam viđen kao ozbiljan tamičar i konkurent na visokom nivou. Na svetskom prvenstvu 2021.godine osvojio sam takođe četvrto mesto, a imao sam isti broj bodova kao trećeplasirani. Želeo sam da se maksimalno pripremim za naredno evropsko i svetsko prvenstvo. Trenirao sam od novembra prošle do maja ove godine, u više nego skromnim uslovima u Prijepolju ali uslovi, očigledno, nisu odlučujući.
Evropsko prvenstvo. Barselona. I?
-Ove godine postao sam vicešampion Evrope u svojoj kategoriji. Nadmašio me je samo takmičar iz Azerbejdžana. Uspeo sam da osvojim medalju i hteo sam u penziju. Ali selektor reprezentacije nije smatrao da treba da se povučem. Predložio je da odem na svetsko prvenstvo jer je u istoj godini, sudije me poznaju, a i održavalo se takođe u Barseloni. Bila je izuzetna konkurencija. I ja sam uspeo da osvojim ponovo drugo mesto. Zanimljivo da je iza mene ostao takmičar iz Azerbejdžana koji me je samo pola godine ranije pobedio na evropskom prvenstvu. Tako mogu reći da sam ja trenutno, najbolji Evropljanin u svojoj kategoriji, kaže Dejan Voloder, koji je početkom novembra u Prijepolje doneo srebrnu medalju sa Svetskog prvenstva u bodibildingu i fitnesu.
Ovaj sport, odakle dolaze i svetski šampioni najviše je cenjen i razvijen u „istočnim“ zemljama, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Iranu, Koreji, Kini...Tu postiji tradicija vezana za negu i kult tela. Manje je Evropljana. Ali, glavni čovek u Evropi je baš Prijepoljac, koji je uspeo zahvaljujući dobrom poznavanju svojih mogućnosti. Za to je trebalo imati i svest o sebi i svom telu. To govori o karakteru. Popeti se na tron u jednom sportu nije lako, posebno sa 36 godina, posebno kad je to individualni sport , kad sam sebe treniraš i finansiraš. Dejan Voloder je posle 35 godina doneo medalju u ovom sportu ne samo Srbiji, već i prostorima koji su nekada bili Jugoslavija.
Šta dalje?
-Sad je vreme da se više posvetim porodici. Moj sin ima dve i po godine, a kćerka godinu i po. Imao sam podršku za ovo što radim ali nekako se više čulo ono:”Ama, šta će ti to”?!Naravno, ima predrasuda ali može se s tim izboriti. Važno je odrediti kad je dosta. Ja ću i dalje trenirati, retko će ko primetiti da se više ne spremam za takmičenja. Ipak, drago mi je što se završilo jer sve je naporno kad si sam u tome, kad sve moraš sam da organizuješ. Ovo je jedan od najskupljih sportova. Ne, nikada nisam od opštine dobio ni dinara. Bilo je obećanja. Ja nisam navalentan. Ne molim, ne dosađujem, kaže Dejan.
Koliko je bodibilding nekako odbojan većini ljudi, toliko je fitnes danas popularan, deo je brige o zdravom načinu života, vitalnosti. Da li to ide u prilog Dejanovom pogledu na budućnost?
-Svakako. Imam svoju teretanu. Radi od 16 do 22 sata i termini su popunjeni. Na treninge dolaze oni koji žele da upotpune svoj izgled ali i ljudi koji imaju određenih zdravstvenih tegoba. Ima i starijih kao i mlađih, oba pola. Smatram da sam zaista privilegovan u životu jer radim ono što volim i u tome uživam. Mislim da je dobro da Prijepolje kao mali grad ima nekog kao što sam ja koji kompetentno može dati savete oko vežbanja, ishrane. Sve je to važno za svakodnevnu vitalnost, a ne samo za izgled tela. Jer i na takmičenjima u mojoj kategoriji ne ocenjuje se samo izgled tela, već i ponašanje, osmeh, kompletan utisak. Mislim da je to u stvari vežba za život, kaže Dejan Voloder.
Od njega svakako može da se nauči ne samo o „fit“ formi, već o samokontroli, upornosti, samopouzdanju ali i lepom ophođenju. Tako se svet može dovesti u Prijepolje.
Indira Hadžagić
