U prolazu, među retkim koji od Vakufa do Šarampova ne koriste automobil već hodaju ulicama svoga grada peške, da bi ga više upoznali i voleli na dnevnom nivou, čuh razgovor na sred trotoara dva sugrađanina. Jadaju se jedan drugom kako su najavili kišu i nevreme i pad temperature, a ono sunce i toplo. Ne mogu se čudom načuditi kako to da prognoza može tako da omane. I još dodaju da to „izluđe narod“. Sa ovim poslednjim se odmah složih. Narod, što jest jest, izluđuju svakodnevnim informacijama koje prestižu jedna drugu, pa više malo ko zna gde bi se, i kako najbolje „uđenuo“. Ono malo što se smatra neizluđenim ima svoje razbribrige i njima je sve „božja rosa“ jer je „tijem“ važno samo da li su kupili kutiju ajvaruša, ulje obezbedili na vreme, ima li tegli i poklopaca, a sve ostalo, će da bidne. Ipak, od svega što se zove informacija, ništa nije tako popularno kao vremenska prognoza. Nema onog ko ima mobilni telefon, a ko „ha svane“ i protrlja krmelje, ne pogleda kako će mu vreme biti. Mnogi su „meteoropate“ postali samo zato što non stop bulje u vremenske prognoze po televizijama, čekajući šta će im reći sve one „fitmije“ što su se „nataknule“ na štikle, pa se uspijaju, pa mašu kosama, pa šaraju po kartama, pa njišu haljinkama. I onda, haj ti čuj šta su rekle kako će vreme biti. I malo ko da ima mobilni, a da mu nije udarna aplikacija s vremenskom prognozom, sve sa onim suncima, oblacima, munjama, kapima kiše...Do skora, ljudi bi ustali, pogledali u nebo, malo se pozvali na znanje geografije, malo na iskustvo i poneli bi za siguricu kakav mali kišobran, da se nađe u tašni, ako šta padne. Bilo je to vreme kada su mnogi išli na posao pešice ili gradskim prevozom, pa se mnogo „kidalo“ oko vremena i nije. Sada, da vidiš, kad svekoliki i vaskoliki se vozikaju samo u automobilima, prava sekiracija oko vemena. Strahuje to da ne pokisne, da ne pokvari možebiti patike, da mu ne propuste skupocene kožne cipele, da se ne pokliza štikla i pokvari taj otmeni, damski hod,šta li, a sve to otle-dotle. Vrlo važno kakvo će vreme biti, a ispade da se više ni o čemu ni ne priča osim o vremenu. Te da li će, te kada će, te da li oko podne da očekujemo ili posle podne, ili će se razvedriti il je vedro il oblačno il je tamna noć?! Pa, onda, po raznim portalima fotografije nevremena, bujica, poplava,oluja. Nema više kiša da pada, ljudi s kišobranima, klupe u parku mokre, stolovi na terasama "pokislei". Jok. Samo fotke kijameta koje izazivaju strah i paniku.
Izluđe narod, što bi rekli moji sugrađani koje slučajno sretoh na trotoaru.
Pogledaš kroz prozor-sunce. Pogledaš u aplikaciju-oblaci, kapi, munje.
Zaista, verujete li sopstvenim očima? Da li sam lud ja što sve ovo vidim ili su ludi oni što rade sve ovo što ja vidim?
Večita dilema zapitanih.
Indira Hadžagić
