donacija

SUSRETI: U PENZIJU SA ŠTAFELAJOM

  22 jul 2022

Kada je pre sedam godina, kao prosvetni radnik otišao u penziju, Muharem Kajević  je iz kuće na Vratniku spakovao samo štafelaj...Prilikom našeg susreta  ispričao nam je zanimljivu priču o ljubavi prema slikarstvu, službovanju koje ga iz Prijepolja odvelo do Sarajeva, „onom“ i ovom, današnjem obrazovanju...

Od Vinicke, preko Durakovića i Haluga, stižemo do Jelaha.  Odavde je najlepši pogled na Župsko i Ivanjsko polje. Krivudavi Lim nestaje kod Visoke česme gde se kao kroz izmaglicu nazire i magistralni put sa tačkastim automobilima.

“Nadmorska visina je 631 metar”, precizan je Muharem Kajević, penzonisani prosvetni radnik koji je na ovom mestu, čudnog naziva,  podigao vikendicu. Tu uživa u penzinerskim danima, družeći se sa prirodom i…štafelajom.

“ Čini mi se da to dođe s godinama…vuče te nešto ka starom ognjištu. Sve više se vraćaš uspomenama koje te vezuju za detinjstvo. Dole u polju imam kuću, ali Jelah obiđem svakog dana. Ima tu  oko 400 struka kupine i sa njih svake godine  “oberem” solidnu . Prošla je bila odlična. U samo jednom danu  skinuli  smo186 kila. Zarada?  Više od 600 evra. Hej…za jedan dan toliko zaraditi! Kaži ti meni gde to ima?”, priča Kajević dok se stepeništem penjemo do ulaznih vrata vikendice u kojoj je, kaže, “zarobio” svoju maštu i svoje snove…Bolest ga u poslednje vreme sprečava da ih pretoči na platno, ali mnogo je toga već “zarobljeno"   i  poklonjeno nekim njemu dragim ljudima,  da ga se  sećaju i da ga pamte. 

j.b. susreti 2

Dnevni boravak pretvoren u atelje. Kraj “smederevca” iz kojeg zimi često zamirišu vrući krompiri, postavljen štafelaj i zategnuto platno. Na njemu obrisi    kuće „na jedan kat”, kakve  sve ređe viđamo po selima, malo nahereni pandžeri, “starinska” vrata…  

“ Ovo je kuća u rodnim Kajevićima gde sam se rodio. Vidiš ovaj prozor? Tu je bila moja soba. Koliko li sam lepih snova u njoj odsanjao. Nekako bih da ih uhvatim i vratim na platno”, priča nam dok prilazi bazenu koji je deo njegovog ateljea  i kraj kojeg , reče, “reda započeta platna”.

Kuća na Vratniku, Baščaršija, Sarajevska izmaglica… Za sada, kaže, čekaju…

“Šta? Da se poberu kupina i malina?”, pitamo ga.

“Ne”, odgovara nam.

“A šta čekaju?”, uporni smo.

“Inspiraciju”, kaže. A ona se,priznaje nam, malo izgubila poslednjih godina…

 “ Kad sam otišao u penziju hteo sam samo da slikam. Ali neda đavo.Hoću kupinu, malinu, kuću da obnovim, a onda mi pade na pamet i ova vikendica. Slikam, ali ne koliko bih želeo”, priznaje.

Priča nam o svom talentu, pejzažima koje je naslikao, starom mostu u Mostaru, koji se više puta našao njegovim platnima a i danas mu je najveća inspiracija.

“ Dve slike sa starim mostom su na zidovima  ministarstava obrazovanja i odbrane Republike Turske koje sam uradio po narudžbi”, pohvalio nam se.

j.b. susreti 3

Ne zna,kako reče, odakle mu taj talenat, niti se seća kako ga je otkrio.

“ Čini mi se, kad sam prvi put uzeo olovku u ruke. Sama je krenula da crta oblike. Škola u Vinickoj bila je ukrašena mojim radovima i zbog toga sam se, priznajem, malo “šepurio”. Majka i otac su blagonaklono gledali na taj moj talenat, verovatno se pitajući od kog sam ga nasledio, ali su me poslali u Sarajevo da završim učiteljsku školu. Moj prvi posao u Prijepolju bio je opismenjavanje građana pri nekadašnjem Radničkom univerzitetu. Išli smo do najudaljenijih seoskih škola, podučavali đake koji su maltene bili mojih godina. Ali drugo  vreme bilo. Uđem u razred a ti odrasli ljudi svi u stavu “mirno”…Tako bi me dočekali i ispratili”,  priča o ne tako davnom vremenu, punom poštovanja, kada su učitelji bili cenjeni a obrazovanje bilo uslov za napredak društva pa se zato u njega mnogo i ulagalo.

Kasnije je, priča nam, radio u seoskim školama. Učionice su, kaže, bile “pune ko šibica”, a đaci vredni i hteli  da “nauče znanje”. Među njima je danas i onih onih koji su postali uspešni, izgradili zavidne karijere.

Uz rad i slikarstvo koji nije zapostavio, Kajević je na  Filozofskom fakultetu u Sarajevu završio istoriju, nastavio da radi kao nastavnik i profesor, a u tom čudnom vremenu devedesetih, od škole u Brodarevu  dobio je otkaz, jer se jedan dan nije javio na posao.

“ Sa tadašnjim direktorom sam imao dogovor ali ne i rešenje o neplaćenom odsustvu. Morao sam u Nemačku na rad da bih  prehranio porodicu, jer od prosvetarske plate to nisam mogao. Vratim se posle tri meseca a onda  tri godine budem bez zaposlenja. Kad se rat završio pozvali su me iz Sarajeva gde su kuburili sa manjkom prosvetnog kadra. Bilo je to jedno zaista veliko iskušenje, ali  iskustvo koje sam tamo stekao je neprocenivo. Dođete u razrušen grad gde su se deca obrazovala usput i po skrovištima. To bi se moglo uporediti sa ovim što je korona učinila kod nas, pa onda puta sto! Nije bilo nastavnih pomagala, direktori nisu imali pojma kako organizovati nastavu, jer uglavnom nisu bili iz te branše. Pomogao sam svojim znanjem ne samo svojoj,  već i drugim školama. Imao sam više punuda za direktorsko mesto, ali nije me to zanimalo. Dovoljni su mi bili časovi i likovna sekcija koju sam vodio. Pokupili smo sve prve nagrade na školskim i državnim konkursima i taj rad u sekciji je, čini mi se, bilo nešto najbolje u karijeri”, kaže naš sagovornik.  

Pitamo ga kako danas,  iz “penzionerske perspektive” gleda na obrazovanje?

“ Teško je to uporediti. Kad se setim koliko sam učio da bih  položio državni ispit… Pedagogija, logika, psihologija, srpskohrvatski jezik, matematika,metodika, ustav,pa se moralo držati i  predavanje…verujem da smo imali  više ispita nego na Višoj pedagoškoj akademiji. Bio je sa mnom u Sarajevu jedan kolega iz Crne Gore. Mi, stari prosvetni radnici, gledali bi u poruke koje su mlađe kolege  ostavljali na zidnoj tabli. Sve se tu videlo.. ali šta smo mogli osim  da uzdahnemo i produžimo dalje dalje?” 

A taj život u posleratnom Sarajevu bio je, kaže strahovito skup pa se  i u njemu teško živelo od prosvetarske plate:  

“ Kad je ovde plata bila 50  ja sam u Sarajevu ima 300 maraka ali se ovde, recimo, moglo popiti šest kafa za marku, a tamo samo jedna.Skupa je bila i odeća, o hrani da ne pričam”.

Zato je, reče, morao “unovčiti” platna.

 “Slikao sam po porudžbini i uglavnom su to bili motivi Baščaršije, Starog mosta, Sarajeva,a bilo je i ljudi kojima nije ostala čak ni slika napuštenog ognjišta pa bi mi ispričali i ja bih tu sliku iz njihovog sećanja prenosio na platno. Bila je jedna slika, koleginica me zamolila da naslikam za njenu majku… kaže, “obraza ne suši za starom kućom”. Naslikam, a ona srećna, ali kad primeti da stara šljiva nije   na svom mestu, počine plakati. Ne znam kako da je utešim i kažem da ćemo šljivu presaditi.  Bi joj lakše… Popravim i odnesem sliku, a ona onim smežuranim prstima  miluje platno, svaki detalj koji sam naslikao. U njenom sam pogledu video ogromnu bol. Eh da sam to mogao preneti na platno, ali toliko dobar nisam bio iako sam se trudio.  Čak sam i u nekoliko umetničkih kolonija učestvovao, ali sam video da se tu malo može naučiti jer su retki slikari koji hoće da otkriju kako oni to rade ”, kaže naš sagovornik.

Portrete, reče, nikada nije slikao.

„ Volim da slikam pejzaže a od tehnika omiljen  mi je akvarel, olovka i naravno ulje na platnu. Svaka slika ima lični pečat i izraz je mog trenutnog stanja. Hoću da završim sliku rodne kuće, a posle bih voleo naslikati Katoličku crkvu. Bez ukrašavanja. Da se vidi kako je naočigled svih, onako lepa, propala“, okriva nam Muharem Kajević, pogleda uprtog u Jelah.

j.b. susreti 4

Valjaju se teški oblaci. Sa Jelaha bi se, čini se,  rukom  mogli dohvatiti. Vetar donosi miris lipe... Dole, obale zagrlile Lim. Modro zeleno polje raširilo se kao ptica.

Prizor za platno... i inspiraciju.

J. Beganović

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

polimlje111

Bajramske čestitke

Marketing

 

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

avgust 2022
npusčps
123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

Kursna lista

Broj poseta sajta

11025099
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
6522
10105
37519
198680
354041
11025099

Vaš IP: 35.168.110.128
2022-08-18 11:45