donacija

САМ У СЕЛУ : ЂОРЂЕ МАТОВИЋ И НОВА ИСКРА ЖИВОТА

  11 jul 2022

Пре четири године дошао је на дедовину да се мало одмори од свега и дистанцира од свих. А онда је схватио да је управо ту, у Косатици, у најдаљем засеоку овог села, Врањаку, његово место под сунцем. Имао је само 21. годину.

Има тих случајева да људи, немајући избора, остану на селу,  да живе у самоћи, препуштени себи и природи. То није случај младог  Ђорђа Матовића. Живот на селу је његов избор, неопозива одлука. И није он остао на селу. Он је у Косатицу  дошао, по слободној вољи и при чистој свести.  И то директно са асфалта суседне Нове Вроши. Напустио је  солидан посао и  упустио се у неизвесност сеоског живота. Могао би каже, сутра да се запосли у Брограду, да ради са братом Александром, који је геометар, али ради као водоинсталатер и добро зарађује. Али не жели. Не привлачи га такав начин живота. Умео би Ђорђе некад,  да оде  у престоницу на десетак дана али би му већ после два дана било досадно и испразно.

Пре четири године дошао је на дедовину да се мало одмори од свега и дистанцира од свих. А онда је схватио да је управо ту, у Косатици, у најдаљем засеоку овог села, Врањаку, његово место под сунцем. Имао је само 21. годину.  Након дедине смрти није размишљао о томе да прода четири овце које су после њега остале  и врати се у Нову Варош, где се родио и где му је отац Бранко засновао породицу када је напустио село. Какав би он био човек да је то урадио? Када је деда остарио и пожелео да прода своје овце и „сиђе“ у чаршију Ђоле га је молио да то не ради и обећао да ће му сваког викенда долазити. И долазио је редовно са братом. Остао је, задржао овце, докупио још четири телета и започо своју одисеју.

MC Sam na selu 2

Косаћанин, Горан Лововић- Лофа, који је „донео“ову занимљиву причу,   и ја, знатижељни смо да упознамо тог младог човека који са својих 25 година живи потпуно сам у најудаљенијем засеоку Косатице. Возимо се  до Врањака који је, заправо, ближи општини Нова Варош, мада припада територији Пријепоља. И пут је нешто бољи с ове стране, каже Ђорђев отац Бране, док нас џипом од Гумаре,  вози макадамским путем узбрдо, до коте зване Седло . Одатле се спуштамо и „завлачимо“ вијугавим путем  све дубље и дубље у Врањак. Ту никад не мањка ни сунца ни воде, нема суше али се снег зна задржати до касног пролећа. Причљиви отац Бране каже да  ветар с  Карпата донесе први снег баш овде,  у Врањак. Иначе, он не подржава ову одлуку свог првенца. Из стотину разлога. Сам је горе, пуно ради, мало спава...оштетиће здравље, разболеће се. Нема друштво, неће се оженити, неће засновати породицу...Нема мреже па се не могу чути, не зна како је, треба ли му нешто...стотину и један разлог. И све би могао да схвати да Ђорђе нема избора. Има шанси и за посао и за други живот, али...

А испред сеоске куће која изгледа прилично солидно, чека нас Ђорђе са широким осмехом добродошлице на лицу и топлином у очима. Благ, тих, ненаметљив и љубазан младић, прича смирено и у једној реченици образлаже своју одлуку: воли свој мир и то што сам располаже сваком минутом свог живота,  воли природу, село...Посебно  животиње. Сваку познаје и оне њега. Груба је, каже, представа о томе да су овце глупе. Само су плашљиве али су паметне  и све разумеју. Звучи невероватно али навече, када их уводи у шталу, сваку назове по имену  и ни једна неће ући пре „прозивке“. Као ђаци.  Али, невоља је што сточар ради да би стоку на крају продао. А Ђорђу је било жао  када је прошле године продао два бика.

MC Sam na selu 3

„Јооој, свашта, ма  један бик био љут, кад крене с оним роговима, ...“ коменарише отац Бране не пропуштајући прилику да Ђорђа, пред „гостима“ одврати од сточарства очекујући нашу подршку.Убедљиво додаје:

 „Кад је дош`о имао је преко 100 кила. Види га сад. Нема ни 80“.

Очито да ове опаске не утичу на  Ђорђа који је претходне четири године  остао непоколебљив. Истина, изгубио је  килограме у овом природном фитнес центру, али је од 4 овце, стадо нарасло на 35 а уместо 4 телета с почетка приче, сада је у штали укупно 11 грла крупне стоке. Продаје јагањце, сир... Да олакша себи рад на селу набавио је трактор и све прикључне справе. Само је фрезу купио преко субвенција а остало  од властитих прихода.

Гледајући га како се лако креће на пландиштима, није тешко закључити да је Ђорђе успоставио  везу са природом и да живи у хармоничном складу са њом. Одмерен и благ, веома је причљив када описује свој дан. Устаје, каже, с првим петлима, можда и пре њих, око 4 сата, пушта овце из штале у тор, музе  краве, сири млеко, слаже кришке, онда стоку пусти да пландује и пасе, он за то време „нанесе“ воде са оближњег извора, опере цедила... и све то понови још једном. Посадио је један хектар овса, и детелине за сточну храну,  има „нешто“ врта  па у међувремену окопа, оплеви, нахрани три ловачка пса и спреми себи нешто да прегризе...Има ту још радова, кад је  прави час разоре, кад треба покоси, пласти, балира...

Mc Sam u selu 4

„Мени дан прође зачас. Више пута не стигнем ни телевизор да укључим, каже  Ђорђе, младић ког не привлаче касни изласци, испијање „пићенца“ по кафићима нити целодневно „фејзбучење“ и „качење“ на друштвене мреже. А није баш ни сам. Кад све намири, „скокне“ до првог комшије удаљеног 2,3 км, који  који повремено долази, пође повремено са ловцима у лов на дивљач...

Навикла на урбани живот  питам Ђорђа је ли га страх? Кад падне ноћ, кад се сабласна  тишина спусти на Врањак и кад схвати да у близини нема никога...

Ђорђе се смеје. Тишина није сабласна.  А страх... он постоји само у глави. Као и све остало.

Али, свакодневне невоље су ту, постоје и прете да временом  „стешу“  и „истање“ романтичну причу и оптимизам младог човека. Ђорђе нема воду, сваки да иде на оближњи извор да донесе за дневне потребе.  Ангажовао је стручњаке који су утврдили да се недалеко од куће налази подземна вода на дубини од 5 метара. Он је набавио цеви и пумпу али треба му неко да машином ископа до те дубине,  а канале за цеви би сам урадио. Нема купатило у кући а фали још низ цивилизацијских тековина.  Интернет, домет...Ипак, најпотребнија  му је финансијска  подршка да прошири шталу јер се стадо баш увећало, али је то за њега велика инвестиција и сам не може. Нема могућности да се распита о субвенцијама и конкурсима,  а ни времена да „изгања“ те папире.

MC Sam na selu 5

Сам је и нема коме да повери стоку. А она има свој режим. А волео би да његово  газдинство цвета, да  својим примером привуче још младих, да им пренесе своју енергију и љубав према селу. Статистика је, с друге стране, неумољива. Званично 50.000 кућа  из брдско планинских предела какав је Врањак је потпуно празно. Незванично, у 150.000 домаћинстава нема живота. Равница се још „држи“ али у 700 села на југоистоку државе живи укупно стотинак  становника...у западној Србији, исто. То значи да ће за десетак година највећи  број тих села потпуно опустети. Дакле, Врањак има шансу да се  у њему упали искра новог живота. Ђорђе носи у себи тај кремен, али неко мора да кресне мало више варница. Је ли то држава, општина...Или неко трећи?

М.Ц.

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

polimlje111

Bajramske čestitke

Marketing

 

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

avgust 2022
npusčps
123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

Kursna lista

Broj poseta sajta

11025936
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
7359
10105
38356
199517
354041
11025936

Vaš IP: 35.168.110.128
2022-08-18 13:08