donacija

НА ГАЗДИНСТВУ МАРКА РУЖИЋА :КОНОБАР У  „РЕСТОРАНУ“ ЗА ОВЦЕ

  05 decembar 2021

Од када је ушушкану атмосферу ресторана заменио за потпуно другачији амбијент,   живот му се „окренуо“ за 360 степени. За сада остаје у овом послу у ком се, уз пратеће потешкоће, дешавају и позитивне ствари.

Пре  четири године Марко Ружић из Залуга  је одложио свој келнерски нотес и „шлајпек“. Престао је  да бележи и памти  поруџбине гостију и  да их услужује уз обавезну љубазност и осмех. Када је, после 17 година  рада у две смене, често од 8 сати изјутра до 1 или 2 сата  после поноћи,  видео да од „конобарсања“ и минималца неће обезбедити  бољи живот за своју  све бројнију породицу,  решио је да буде „сам свој мајстор“ и да ушушкану атмосферу  ресторана замени  потпуно другачијим амбијентом. Ни  мање ни више него да буде на услузи овцама и да  „конобарише“ у штали. 

Кад је идеја „сазрела“ окренуо је једну сасвим нову страницу живота и прешао на пољопривредну производњу, конкретно на сточарство као основну делатност. Касније, како то обично бива, свом „ресторану“ за овце додао је још неколико сродних занимања, узгајање и откуп воћа и шумских плодова, заснивање  новог воћњака и све што успут дође и налети... А све је почело када је набавио првих 17 уматиченх оваца и храбро кренуо у ново раздобље живота и рада.

1638262685671

„Сваку сам платио по 160 евра и почео. До поласка у основну школу одрастао сам на селу код бабе и деде тако да ми пољопривреда и сточарство нису били страни. Веровао сам да је сточарство најуређенија област у  пољопривреди  али убрзо сам схватио да, као и свуда, има низ недостатака и ствари које ограничавају сточаре да брже напредују“, прича Марко.

Мада му се живот окренуо за 360 степени остаће, каже, за сада у овом послу јер се, уз бројне и непредвиђене потешкоће, дешавају и неке позитивне ствари.  Пошто из постојећих прихода повећава обим посла,  улаже и  проширује поље рада,  Марко констатује да се нешто  „ипак окреће“.

„Гајим наду да ће се бити боље. Највећи проблем  у пољопривреди је висок степен несигурности. Никада ниси сто посто сигуран да ћеш на крају године, када подвучеш црту, бити у плусу. Мада је мени сада лакше него када сам био конобар. Немам изнад главе вечито незадовољног газду, немам ону врсту стреса и умора,  мада и на овом послу изгарам. Немам радно време, понекад  у сезони саставим по неколико дана без сна,  али барем имам циљ, знам за кога радим и зашто радим“ наводи Марко, признајући  уједно и да од сточарства  његово шесточлано домаћинство, супруга и четворо деце, имају бољи живот.

1638262717310

„Верујем да тек долази  време здраве хране и да ће њена производња заузети значајно место на тржишту. Време ће показати! Сматрам да не могу пропасти и да увек могу распродати ово што имам и поново окренути нови лист и наћи себе у неком другом послу“.

А Марко је  са својих 37 година живота, доста  „направио“ за ове четири „сточарске“ године. Његово стадо се са 17 оваца стално увећавало. Недавно је имао 80 оваца али их је, након пласмана, остало укупно 54. Сада је време када се овце „јагње“ тако да ће, када изађе из ове зиме, његово стадо бити скоро утростручено. Један део стада остаје у штали, други иде на продају и то је то. Кад на једној страни „запне“ и „закочи“, проради она друга опција, малине, откуп... Зато у пољопривреди мора да се сваштари али никако у недоглед:

„Ова година је била сушна и сви сточари су имали проблем да обезбеде храну. Поскупело је сено, цена бале отишла је на 2,5 евра,  кукуруз се са 22 „попео“ на 34 динара а мени месечно треба од 500 до 600 килограма... Није тешко израчунати“, каже Марко Ружић наводећи податак да је цена колограма живе ваге овце 1,2 евра а јагњади 2,7 евра.Са великом дозом оптимизма додаје:

IMG 5ae6b9281622bc094e165d0570c6f0c3 V1

„Тренутно се баш не исплати, али се надам бољем“.

„То је још и добро, јер је у једном тренутку цена била 200 динара, укључује се у наш разговор, Пајо Лекић, иначе, Марков таст који се, након година рада пензионисао као шумарски инжењер. „Протабанао“ је Пајо сва нововарошка села и одлично зна какво је стање у пољопривреди. Марково стадо ће презимити баш у тастовој штали  са његовим кравама у Кокином Броду. То је најбоље решење јер је на газдинству у Хисарџику,   које је узео под закуп,  у току изградња нове штале од тврдог матерјала  у коју ће Марко на пролеће преселити своје овце. Хвали и професионални однос ветеринара Ветеринарске амбуланте у Пријепољу који су, каже,  максимално посвећени свом послу и сточарима. Уз то  хвали  и  службу за уматичење стоке  која  им  је увек на располагању.

Стадо оваца остаје  на шкртом јесењем сунцу да на миру ужива у свом оброку кукуруза а мој домаћин ме  враћа  поново у атаре пријепољске општине. Идемо у Бјелобабе где је Марко купио пре три године  имање и посадио 152 стабла ораха  а паре је обезбедио из текућих послова. Одлучио се за орашасто воће након неког свог личног истраживања тржишта и кретања на њему. Иако има свој малињак и у сезони се бави откупом малине и шумских плодова, сматра да ће експанзија малине полако да стагнира.

„Мислим да је лакше бавити се воћем које није толико осетљиво јер смо малине принуђени да одмах сместимо у хладњаче. Орах је погодан јер може да се вакумира и лагерује  док се чека рецимо, боља цена. Мислим да орах има своју будућност“, размишља на глас наш саговорник.

Први пут ове године користио је субвенције из општинског буџета за набавку механизације. Мотокултиватор му је субвенционисан са 60 одсто средстава. Сматра да су субвенције, посебно оне које користи за уматичене овце, од 7000 по грлу, веома важне и да без њих нема  напретка у пољопривредној производњи.

Кад је његов избор пао на орах Марко је вероватно био свестан да ће проћи више година  док стабла не ојачају и док се на њима не појаве први озбиљни плодови. А колико тек година за пуни род...Очито је да се  њему се не жури јер он „игра“ на дуге стазе.

„Тако је то у пољопривреди. Ко мисли да преко ноћи постане домаћин, добар пољопривредник, сточар или повртар, боље да се бави нечим другим“.

Током нашег целодневног путешествија  „начели“ смо многе теме, између осталог смо се „дотакли“ и пољопривредних пензија. Овај млади човек  о томе и не размишља. Али не због своје младости која не мисли на старост. Дувају неки нови ветрови доносећи нове приступе. Генерације младих које саме себи обезбеђују приход опредељују се за другу врсту сигурности. Марко је све проучио и већ неколико година  уплаћује две полисе осигурања. Чини му се да је то улагање сигурније од пензије. Ако се данас за нешто уопште може рећи да је сигирно.

М.Цмиљановић

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

januar 2022
npusčps
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

Kursna lista

Broj poseta sajta

8901820
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1356
2301
12922
69939
212141
8901820

Vaš IP: 54.80.252.84
2022-01-20 21:37