donacija

Mala priča o Brani: URBANA LEGENDA

  23 avgust 2021

To kupalište na Mileševki improvizovali su momci i dečaci iz Mahale i Bostana. A kupali su se svi. Sada je to pustoš, obrasla i zapuštena, daleko od svega, osim  uspomena onih koji su tu provodili godine. Ta leta u gradu su se pamtila

Betonska brana na Mileševki izgrađena je šezdesetih godina prošlog veka. To je dalo ideju onima koji su odrastali uz rečicu koja je svoje ćudi umela da pokazuje kad bi se kakve velike kiše obrušile. Tada bi nosila sve pred sobom. No, ovo je priča o sećanjima i o trenucima koji su nemerljivi bili za odrastanje i sazrevanje generacija dece i momčića, a potom i odraslih koji su svoja leta provodili  na Brani. Za mnoge je dovoljno bilo samo reći:“Odoh na Branu“. Ili „Vidimo se na Brani“.  Na brani se kupalo, skakalo, igrao vaterpolo. Na brani se igrao i mali fudbal, igrao poker za „siću“, igrala se „lora“...A kako je nastajao taj bazen koji je bio dubok i po tri metra? Branu su „ručno“ i „stručno“ čistili momci iz Mahale i sa Bostana, donosili od kuća lopate, daske, najlone i kartone i tako „začepljavali“ ispuste. Formirao bi se tako pravi bazen, u senci bagremova s Pušine. Ne treba zaboraviti da je Mileševka do kraja sedamdesetih bila potpuno čista reka, nije bilo kuća od Brane do Mileševa, tek po neka u Lukama i Terićevini, a sa leve obale rečice, bile su ukupno dve kuće, jedna Vlajka Divca, a druga Toma Popovića. Kada bi oni isti momci iskusnim okom procenili da će biti pljuskova , a to znači letnjeg nevremena, odgrađivali bi branu da se ne bi nanelo šljunka i blata, a kad bi pljusak prošao, nije im bilo teško da sve ponovo začepe, da bi se svi  oni kupali ali i svi oni koji su stizali na Branu iz ma kojeg dela grada. Brana je bila jedina prava konkurencija Bukovima, omiljenoj limskoj plaži.

ih Brana 2

Kad je brana preko Mileševke napravljena, novog puta za Mileševo nije bilo. Tekao je jaz od Mitrovića vodenice do Ivankine vodenice. I kad bi se Brana zamutila od brojnih kupača  i skakača, „tuširalo“ se u bistroj vodi jaza.

„Bilo je i sezona kada se kupalo u maloj brani, kada je tek napravljena kod Bolnice, gde se formiralo jezerce, a voda bila čista i bistra, priča mi Omer Duraković koji se  svega seća jer je bio jedan od kupača i „vaterpolista“ (o čemu svedoči i sačuvana kapica) ali i jedan od onih koji su „začepljavali“ i „otčepljavali“ Branu. Načinio je i tu fotografiju nekih „klinaca“  izašlih tek iz vode  i „kibicera“ neke partije karata: Bucko, Maks, Ljubo, Zeljo, Seki...

„ U Ivankinoj vodenici radio je Vlajko, tamo smo se vagali, a pored je bila džanarika, žuta i slatka kao med. Po šljive se išlo u Pušinu, po vodu do Tomove česme. Na Brani se družilo, hladile gajbe piva,  na Brani su se provodile i noći...Pržili se krkuša i klenovi tek upecani u Mileševki...“.

Ko je skakao sa grana drveća ili skakaonice? A ko nije?! Ika i Juso Muškić, Medo Duraković , Murika Muškić, Hajro Brbović, Keša Mekić, Kukan Šalja, Rus Cvijović, Meša Bajramović, Bajram Ćehaja… Ali  ne bi moglo, a da se ne spomene barem jedna devojka. Ljubica Kuveljić.

Brana je osamdesetih bila popularnija od Lima jer je pre svega Mileševka još bila čista. Ko je hteo da izbegne gužvu, dolazio bi rano ujutru da se iskupa, dok je voda još zelena. I hladna „ko išta“. Oko podne, sve je vrvilo od kupača. Još je svog konja Mustafa napasao ispod Pušine, pa su letele konjske muhe, a obadi su stizali od krava koje su još pasle ispod Brane.Do grada  se moglo  putićem kroz hladovinu sve do Parka...

Ih Brana 3

Posle došao neki drugačiji vakat. Stari momci su digli ruke ili su ostarili, a novi nisu „izučili zanat“ jer njima volontiranje i entuzijazam  nisu jača strana. Kad su „stari momci“ napustili Branu i zaludni posao čišćenja, stigli su neki sa rovokopačima da vade šljunak. Bilo je priča i da se pokušavalo „politizovanje“ Brane zarad nekih „poena“ i  izbornih glasova nekih novih stanovnika....

Ovoga leta, jednog od najžarkijih koje pamtim, Brana se vraća kao sećanje. Umesto kupanja, vriske i prskanja, smeha i pesme, samo tišina. Sve zaraslo, sve žabokrečina prekrila i osvojila. Ni traga nije ostalo. Samo ta slika jednog od veselih i bezbrižnih leta kada su se svi okupljali i kada se znalo gde treba ići i kako se družiti. Brana je još jedna urbana legenda. O kojoj većina današnjih žitelja ovog grada jedva da je nešto čula, a kamoli da zna gde je to i kako bivalo.

Indira Hadžagić     

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

septembar 2021
npusčps
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

Broj poseta sajta

7936997
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
9478
15730
70503
190510
348118
7936997

Vaš IP: 3.238.95.208
2021-09-19 13:51