donacija

MOJ SVET- FERHAD MEKIĆ: VAŽNO JE ŠTO SAM NAUČIO DA UČIM

  21 avgust 2021

Donirao je Bolnici novi, savremeni rendgen vredan 62.640 evra. Studirao je na Oksfordu. Radio kao broker u Čikagu. Rođen je u Prijepolju, od oca Prijepoljca i majke Engleskinje. Priča zanimljivo o svemu, nasmejan i srdačan. Zašto broker ne treba da deli savete, da li vredi kriptovaluta za budućnost ili je budućnost čovekova u brizi za životnu sredinu. Razgovarali  smo vrelog avgustovskog jutra, a on se prisećao odrastanja u Prijepolju i zašto je to bilo važno kad se preselio u Englesku. I da naglasim da je svrha razgovora da podstakne doniranje.

U stvari,  Ferhad prati uvek šta se dešava u Prijepolju i tako je prošlog leta, kad se povećao broj kovid pacijenata, nazvao svog  rođaka dr Seada Sadikovića da pita kako da pomogne, šta je potrebno Bolnici. Nije bilo dileme kad je saznao da su mogućnosti  raspoloživog rendgena  ograničene  kad je reč o kvalitetnim snimcima pluća. Posle konsultacija sa direktorom Bolnice dr Zoranom Drobnjakom, shvatio je da sakupljanje novca ide sporo, tako da je odlučio da sam kupi i to u proverenoj beogradskoj firmi nov, odgovarajući digitalni rendgen, koji prati savremenu tehnologiju, vredan 62.640 evra. To je jedna od najvećih pojedinačnih donacija prijepoljskom zdravstvu. To je bio više nego dovoljan povod za razgovor. Ali priča o Ferhadu Mekiću, njegovoj braći, mami Rejčel, Engleskinji rođenoj u Londonu i ocu Tufu, rođenom u Prijepolju, spada u red onih koje se prosto same ispisuju.

Ih Moj svet Ferhad 1

-Pa, i ja sam rođen u prijepoljskoj Bolnici 1979.godine, dve godine posle brata Haruna i dve pre brata Danijela. Naša majka posvetila se nama, našem odgajanju i to prema vrlo cenjenim knjigama koje je nabavila u Engleskoj. Ona je tome pristupila na intelektualan način, čitajući sve, od ishrane dece do njihove psihologije. Te prve godine i jesu najznačajnije u razvoju deteta i sve se gradi na tim temeljima. Ja sam zbog toga zahvalan majci. Prvo smo s njom govorili samo engleski, potom sa ocem i mi međusobno srpskohrvatski, ali sa majkom do danas isključivo engleski. Paralelno smo govorili ali i razmišljali na dva jezika od detinjstva i to je veliki benefit,  jer mama je bila lingvista i znala je funkciju jezika i da ćemo domaći lako naučiti družeči se s decom. Ali nije to bilo lako, jer kad smo počeli izlaziti mi smo bili „Englezi“ ali smo se brzo sprijateljili, igrali se žmurke  s Borisom Vasojevićem, Sašom Puškićem, Nebojšom Divcem...Posle vrtića preko Lima, došla je škola i divna učiteljica Šema Jusufagić. Tako je počeo moj edukativni put čiji je osnov bio u školi „Valter“. Imao sam odlične nastavnike, za mene posebno važno iz matematike, koju mi je pradavala nastavnica Hajrija i gramatike koju nas je učio nastavnik Mihajlo Puzovć jer je to bila osnova za kasniju nadgradnju engleskog ali i nemačkog jezika. Detinjstvo je bilo fantastično jer je sve u Prijepolju bilo slobodno u to vreme, išli smo po okolnim brdima, logorovali, pecali. Za mog dedu koji je dolazio iz Engleske  to je bilo izvanredno i smatrao je to velikom prednošću za decu, pošto u Engleskoj više nisi mogao da izađeš ispred zgrade i jednostavno se igraš sa vršnjacima. To je tamo čitava procedura. Mi smo svake godine išli na skijanje i na more  što je u Engleskoj privilegija, a ovde je to tada bilo dostupno za većinu dece. 

Ih Moj svet Ferhad 2

Nama je bilo normalno da nam je otac Prijepoljac, majka Engleskinja jer deca vide samo ono što je ispred njih. Razlika u kulturama jeste bila komplikovana. Vrednosti dve različite kulture mogu ponekad da izazovu konflikt jer se ne podudaraju ni vrednosti malog i velikog grada, a kamoli dve civilizacije. Do šestog razreda bio sam u Prijepolju, a onda smo se sa majkom preselili u Birmingem. Ovde je postalo teško za život u svakom smislu. Nastavili smo školu Kralja Edvarda VI,  koja je izgrađena 1883.godine i sada je jedna od najboljih neprivatnih škola u Engleskoj. Bili smo među najboljim učenicima, vrlo aktivni i u sportu. Ja sam trenirao ragbi, bio najbolji u košarci, a sve sam to nekako izgradio u Prijepolju. Upisali smo fakultete. Ja i Harun Oksford, a Danijel Kembridž.  Ja sam inženjer informatike, a imam master iz ekonomskog menadžmenta kao i Harun, a Danijel je doktorirao  ekonomiju. Pa, mama je taj put trasirala, imali smo sreće sa ljudima koji su želeli da pomognu onima koji žele da napreduju u nauci, da istražuju.

Oksford? To je grad sa više koledža, sa posebnim sistemom. Živiš u mikrokosmosu.  Ideš na predavanja, a probleme rešavaš jedan na jedan sa profesorom. To je velika privilegija. Moraš da budeš spreman za časove i kontakte. Svake nedelje učiš drugu oblast, prelazi se brzo , a svrha je da naučiš da učiš, da se organizuješ, da upoznaješ sebe kroz savladavanje materije, da se usavršavaš.. Da, Oksfor je još uvek najprestižniji univerzitet na svetu. Uz Kembridž. Dok sam studirao, želeo sam da što više putujem. Bilo je tih pogodnosti za studente, proputovao sam Evropu, Ameriku, bio u Kolumbiji. I dok sam putovao vozom, setio bih se kako je otac, dok smo išli na more, uvek razgovarao sa saputnicima u vozu. To sam i ja činio i tako bolje upoznavao ljude iz raznih krajeva.

Prvi posao bio je u Amsterdamu. Bila je to firma sa 150 zaposlenih u kojoj sam učio sve o berzi. Nije bilo važno ko si i odakle, već koliko si dobar u matematici, da te zamimaju finansije. Za 7 godina naučio sam sve o svetu finansije. Kakav je to svet? Puno sličnih visokoobrazovanih ljudi koji vole da se takmiče i vole timski rad. To je meni odgovaralo upravo zato što sam odrastao  u sistemu kakav je bio tada u Prijepolju. Bio sam dobar timski igrač. Voleo sam da rešavam velike  strateške probleme za firmu. Posle godinu dana u Amsterdamu, proveo sam 6 godina u Čikagu. Da li sam bio „vuk sa Vol Strita“?! Ha, ha... Ljudi to možda tako zamišljaju kao u filmovima ali mi smo bili oni koji su došli na berzu kada su doktori nauka zamenili „vukove“ sa berze. Berza je dinamičan sistem vođen kompjuterskim  programima  nameštenim veštačkom inteligencijom. Čovek je tu da sistem nadgleda. Šta je najpopulatnije sada? Kriptovaluta. Da li je to budućnost kao glavne svetske valute? Mislim da nije. Ona ima interesantne karakteristike kao ugovorni mehanizam među ljudima. Ali, broker ne daje savete jer je to opasno, pošto ne može da predvidi sa sigurnošću kretanje na tržištu. Ispred mene je bilo 12 ekrana punih brojeva i 4 telefona preko kojih sam na vezi sa Njujorkom, Londonom, Čikagom i Amsterdamom. Jeste zamoran posao jer je previše informacija ali je adrenalinski. Puno je rizika, pobeda i poraza. Pobeda je kad broker uspe da kupi deonice i proda  ih odmah  po većoj ceni. Tokom dana dešava se to i po stotinak puta. Ali u tom broju su i porazi. Berza se zatvara popodne, i sa kolegama ideš posle posla i da,  istina je, pričaš samo o tome jer  se tako razmenjuju iskustva. Ipak, imaš vremena i za sebe. Ja sam, recimo, nastvaio da se bavim ragbijem i u Čikagu. Amerika je zemlja broj jedan za brokere, a ja sam bio  tamo kad se dogodila velika kriza 2008.godine. Bio je to krah jednog sistema vezanog za hipotekarno tržište. To je izazvalo kreditni cunami  u celom svetu. Bio je to trenutak kad je američka ekonomska imperija počela da silazi sa glavne scene, a zamenila ju je kineska.

I pošto ja volim da osvajam nove mogućnosti, iako se nisam umorio od berze  i finansija, investirao sam u mala preduzeća, nadgledam te investicije i učestvujem u onlajn prodaji ekoloških i etičkih proizvoda.  Mislim da je to ulaganje u budućnost ako čovek hoće budućnost.  Sad trenutno živim u Trstu  jer je blizu Balkana. Da, ja volim ovo ovde. Volim kad vidim Prijepolje, vraćaju mi se slike i ja volim taj topao osećaj koji me obuzima. Posećujem familiju i stare prijatelje. Imam sestru i brata po ocu. Said i Linda su dosta mlađi i meni je interesantno da razgovaramo. Volim kad otac priča o svom inženjerskom radu u Tekstilnom kombinatu, nekim njegovim idejama i inovacijama. Vidim dosta sličnosti u pristupu poslu, želji da se poveća produktivnost i efikasnost u radu. Moj otac  voli da rešava probleme, da bude inventivan, a i ja sam dosta unapređivao posao u firmi i mislim da sam to nasledio od oca.  Šta dalje planiram? Učim novi kompjuterski jezik i to će biti peti koji koristim. To su izazovi modernog sveta i vrlo je važno što sam naučio da učim i prepoznajem prioritete. Slušati i postavljati dobra pitanja, to je suština učenja od drugog.To je kao neka zen poslovica.

Indira Hadžagić 

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

septembar 2021
npusčps
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

Broj poseta sajta

7936606
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
9087
15730
70112
190119
348118
7936606

Vaš IP: 3.238.95.208
2021-09-19 12:19