donacija

ТРЕЋЕ ДОБА НА АСФАЛТУ:САТЕРАНИ У ЋОШАК СВОЈИХ СУДБИНА

  02 jul 2021

 „Сатима бих могла да ти причам како свако гледа да те шутне, да те гурне, да не сметаш...

 У Пријепољу данас има 8200 пензионера  а њих  2314 или скоро 30 одсто живи на граници сиромаштва са приходима  мањим од око 15.000 динара. Међу њима је  значајан  број наших суграђана чије пензије  не прелазе износе од десетак хиљада а има и оних који  нису успели да стекну  примања  већа од  3500 динара.  

Живот им није нимало лак и сваки је прича за себе. Њихове тешке појединачне приче,  испричане су ми из срца и без имало жеље да се њима придобије нешто више од  преко потребног разумевања.  Бројни су они који живе ту, са нама, на пријепољском асфалту, сатерани у ћошак властите судбине.Стешњени између малих могућности и великих нужних потреба, проводе своје животе у тишини. Неки посрамљени, већина разочарана, опхрвана бригама и болестима и не жале се док их неко не пита. А тада...

„Сатима бих могла да ти причам како свако гледа да те шутне, да те гурне, да не сметаш...Некад заспем гладна, некад сита, ма нико о нама не брине. У Центру за социјални рад некад дају хиљаду за лекове, некад немаш право“,  каже Зарка Шантић, пензионерка, инвалид, подстанарка са пензијом од 14,500 динара од којих 60 евра иде на кирију, остало на режије и здравствене терапије.

Пре него што се разболела радила је у Ирису али је због тешке болести и више узастопних операција пензионисана:

„Самохрана сам, немам мужа, удавала се нисам,  немам деце, ни брата ни помоћи ниоткуда.Пуно је тешко. Никако да се ишчупам из дозвољеног минуса у који сам једном упала због лечења. Ево сад треба да снимам вене због тромбозе, 3000 динара је то снимање.Одакле! Па ја ни пола кила воћа не могу да купим. А да умрем,  не могу. Ни да живим! Једино да, далеко било, крадем, каже Зарка која је за неке операције већ дала паре приватним докторима. Каже,  боље да не прича колико су јој тражили у државним установама.Тај дуг је, каже,  уназадио. Када не би давала за кирију некако би лакше поживела ово мало дана што јој је остало.

„Велико је 60 евра на моју сиротињу. Кад би ме неко из општине чуо, кад би ми дао неку собицу солидарности, да не плаћам, ништа не бих више тражила. Зар је могуће да за нас нема ники кутак“ жали се и чуди Зарка. Када су у  Удружењу пензионера понудили да виде како да јој обезбеде неки хуманитарни пакет, одбила је.

„Хвала им до неба, али не могу, гријех је. Имам једну снаху, муж јој умро, живи са незапосленом ћерком...велика мука.Ја да узмем а њој је потребније. Не иде то, срамота је“.

ЛАКШЕ ЈЕ НА СЕЛУ, УБЕРЕШ ВОЋКУ, ДРЖИШ КОКОШ

На пријепољском асфалту, на осунчаном Вакуфу, живи и Драгиња Шпица. И њене су муке сличне: мала породична пензија, некад брзе и вредне ноге је издале,  тако да се са штакама креће по кући држећи се за намештај.Тако већ 14 година. Када она и син саставе своје две пензије сабере се неких 20.000 динара за живот, лекове и трошак. Ситуацију и олакшава и отежава поседовање куће. С једне стране, нема издатака за кирију, али кућа је кућа, већ је постала трошна, прокишњава а за те интервенције пара недостаје. Ни траву нема ко да покоси, кућа зарасла.

„Кад сам примила прву пензију била је 7000 динара. Мали износ, па је мало расла и ево „скочила“на 10.000.А цене, видиш, подивљале, једва се живи, прича Драгиња. На селу немам никога да ми бар пружи кесу кромпира, везу шаргарепе, кило сира...значило би нам. Волим да кувам, ето,  кад има, могу лепо и да поједем, каже кроз смех. Ја сам здрава, да ми није ових ногу .Имала сам неке саобраћајне несреће у младости и сад у старости све дошло на наплату, кад је најтеже.

Разговорљива је бака Драгиња, као да је једва чекала да са неким поприча:

„Некад сам говорила да се не бојим глади. Убраћу, мислила сам,  шаку жариге, пропржити, „убити“  јаје, ето ми здравог оброка. Нисам никад размишљала о томе  да ће ме снага издати. Сад се, сине, бојим и глади. Па јесте било тешко и због короне и због самоће,  али најгоре је преживети ово време а нема ко да ти помогне. Син болестан као и ја, ћерка не може да помогне, живи у другом граду, има дјецу, не раде...

Лакше је на селу бити пензионер. Убереш неку воћку, држиш кокош да имаш јаје, посадиш мало поврћа.Али кад си болестан, не вреди ти ни у селу ни у граду.

Са овом констатацијом слаже се и Драгица Адамовић, још једна пензионерка са пријепољског асфалта. После 40 година рада у Пошти отишла је у заслужену пензију мислећи да ће на миру провести дане „мировине“. Али одмах јој је за врат „засела“ немаштина, састављање каја с крајем и никада, чак ни до данас, није престала да са стране зарађује неки динар од својих квргавих руку.

„Немам више снаге, издало ме здравље, али опет ми добри људи понуде да нешто почистим, оперем стакла, пребришем, више да ми учине него што ја могу то зарадити. Они код којих сам некад радила или помагала, знају за ситуацију па ми „тутну“ неки динар или донесу кесу лука, мало пасуља, кромпира... Хвала им. И тако, дан за даном чекаш да живот прође...“ каже ова 83- годишња старица.

А свака помоћ њој је добродошла. Драгицина пензија није у рангу оних најмањих са пензијом од мужа „набере“ месечно 30-ак хиљада динара али режије и лекови одвуку динар.

„Ево ја сам неки дан  примила пензију и имам још хиљаду динара, а дуго је до наредне пензије. Само кол`ко ми оде на струју а цијене што су отишле, 200 динара литар уља...О томе нико не говори.Позајмиш хиљаду, две, напишеш чек па се после укопаш“ прича огорчено Драгица. Жали се да јој је син без посла, да хоће да ради, помаже кад га неко зовне,  али кад не иде у надницу велика јој је одмена у кући.

„Уме да кува, кад има од чега.И кад нема, он од ништа направи нешто. Шта ћеш, не можеш назор умријети, небо високо, земља тврда, ни да живиш ни да умреш“.

М.Ц.

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

avgust 2021
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031

Kursna lista

Broj poseta sajta

7444094
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
10308
8215
35648
45725
299961
7444094

Vaš IP: 35.175.191.36
2021-08-04 17:02