donacija

MLADI I POLJOPRIVREDA: PUT KOJIM SE REĐE IDE

  16 jun 2021

U moru vesti o iseljavanju, napuštanju poljoprivrede ili nezainteresovanosti mladih da se posvete zemlji koja im je ostavljena u nasleđe , od Zumrete Halilović i njenog supruga Seada čuli smo sasvim drugačiju priču. O čvrstoj rešenosti da ostanu i opstanu na svom imanju.

Mladi ljudi napuštaju porodična imanja i odlaze u gradove u potrazi za poslom i boljim uslovima za život. Iako se mnogi nikad ne vrate, postoje i oni koji ruše predrasude o tome da je nemoguće živeti od rada na selu.

Zumreta i Sead Kukuljac svoj zajednički život započeli su na imanju u Divcima i danas su, tvrde, srećni što pod krovom porodične kuće u slozi i ljubavi žive tri generacije.

“ Roditelji su “vukli” koliko su mogli, a sada smo obaveze preuzeli mi. Sutra će to naša deca. Želja nam je da im obezbedimo što bolje uslove za život, u nadi da će ostati i nastaviti da unapređuju imanje”, otkrivaju nam.

Ta se želja nazire u tek dograđenim prostorijama na porodičnoj kući, izgrađenoj pre pedesetak godina. Novca malo, a posla mnogo, priznaju nam, ali se uzdaju u mladost, volju i upornost, verujući da će se njihov rad isplatiti.

Dok obilazimo imanje, Sead nas upućuje u zanimljivu istoriju plemena Kukuljac koje je, kaže, odvajkada živelo u ovom delu Divaca. Danas, u desetak kuća, ostali su mahom stariji a i oni bi otišli, tvrdi Sead, da se pre nekoliko godina nisu angažovali i asfaltirali stotinak metara puta do kuća.

“Drva za ogrev vukli smo preko onih livada. Nije se drugačije moglo do kuća. I namirnicu smo nosili na rukama …imao sam motokultivator ali šta je vredeo bez puta? Sad je kudikamo lakše, naročito zimi kada se mora obezbediti sve što fali jednoj kući ”, pričaju nam dok se uskom stazom spuštamo do malinjaka, od kojeg ova porodica živi.

Ne kriju da je početak njihovog zejdničkog života na selu bio jako težak,posebno kada su rešili da se bave zemljoradnjom jer su se morali zadužiti kod države, uz rizik da kredite, iako skromne, neće uspeti na vreme da vrate.

Ispod malinjaka krivudavi Lim koji protiče plodnom ravnicom Ivanja. Živopisnim predelom dominira železnički most u neposrednoj blizini plaže Petrovac. Tišinu narašavaju samo retki autobomili koji jure magistralom sa druge strane Lima.

Oprezno se spuštamo se do, kako vele naši domaćini, “najniže tačke” imanja. Za nas, ona je zapravo mesto sa kojeg možemo sagledati svu muku ovih mladih ljudi čiji je jedini izbor bio – zemljoradnja.

Koliko li je volje, rada i upornosti trebalo da se obradi i kultiviše jedan od najnepristupačnijih terena koji smo do sada imali priliku da vidimo i obiđemo?, pitamo se dok pogledom “crtamo” putanje od prvih do poslednjih stabala koji se pod oštrim uglom, u redovima od nekoliko stotina metara protežu do porodične kuće mladog para.

IMG 20210422 111623

“Sve je ovo bila   livada koju smo ručno prekopali, očistili i na njoj oformili prvi zasad od 1000 stabala. U početku se sušila. Lim dole, a ne možemo da izvučemo vodu da je zalijemo. Kako se koje stablo osuši, mi ga zamenimo. Sledeće godine posadimo još. Nema reči koje bi opisale našu muku, ali šta smo mogli? To je bilo jedino parče zemlje koje smo mogli odabrati za malinu. Ovde mašine malo pomažu. Freza s proleća ali je zbog nagiba terena i sa njom teško raditi, priča nam Zumreta koja je i nosilac poljoprivrednog gazdinstva.

Na imanju koje se prostire na površini od hektra zemlje pod zasadom je nešto više od 11 hiljada stabala maline. Najbolji, a kojeg je najlakše i obrađivati jer je kraj puta i na ravnijem terenu, nalazi se na parceli koju su naši domaćini uzeli pod zakup.

“ Najviše je vilameta, a prošle godine smo posadili i par stotina stabala heritidža, koja se odlično pokazao. Tad smo rešili i da krenemo sa organskom proizvodnjom. Još smo u fazi integralne proizvodnje. Drugačije tretiramo zemljište i čistimo od pesticida a kada bude spremno krećemo u zdraviju proizvodnju. Naravno, da od ovakvog načina rada očekujemo i bolju zaradu. Do sada smo u zemlju uglavnom ulagali a mislimo da je krajnje vreme da nam ona nešto i vrati, veruje Zumreta.

Otkriva nam da je u planu proširenje zasada za još desetak hiljada stabala maline, a ako bi uspeli da tokom berbe obezbede otkupno mesto na svom imanju, bila bi to zaokružena priča koja bi im svakako olakšala posao i omogućila bolju zaradu.

No, da bi ostvarili planove, moraju rešiti problem manjka vode, otkriva nam Zumreta. Jer, bez vode, ne može se razmišljati o budućim planovima, dodaje ova mlada žena.

“ Zasade smo pokrili sistemom za navodnjavanje, ali nam treba pumpa koja bi crpela vodu iz Lima. Mora se prokopati i kanal do reke dužini od 500 metara”.

To je za njih, trenutno, velika investicija.

IMG 20210422 112552

“Vodu crpimo iz bunara i okolnih izvora i akumuliramo u tankere zapremine pet i sedam tona, ali je i to nedovoljno, posebno tokom letnjih meseci jer dobar deo vode popije stoka”, priča nam Zumreta.

Obezbediti uslove za život porodici, od svog rada i svom parčetu zemlje, bilo bi daleko lakše uz nešto nove opreme mehanizacije.

“ Motokultivator je do nedavno bio sve što smo imali od mehanizacije. Sredstvima opštine nabavili smo trimer i tarup. Uz pumpu , zlata bi vredeo i traktor koji bi nam, posebno u sezoni berbe, značajno olakšao poslove ”, kažu.

Bez traktora, nadovezuju se, u sezoni berbe deca na svojim nejakim rukama, iznesu svaku gajbicu maline, što je za njih težak posao.

“ Vide koliko se mučimo pa hoće da pomognu. Između malinjaka smo napravili put kako bi traktor mogao prići. Bar gajbice da utovarimo da ih deca na rukama ne nose”, podelila je sa nama majčinsku tugu Zumreta koja je, kao vrlo mlada, ponela teret porodičnih obaveza.

“Udala sam se sa nepunih 17 godina i sa Bostana došla u Divce da podelim sudbinu sa Seadom. Rodilo se prvo dete, nedugo zatim drugo, a kad je svet ugledalo i najmladje, zagledala sam se u imanje i rešila da zasučem rukave. Nije bilo druge”.

Danas veruje da je godine mukotrpnog rada ostavila iza sebe.

“ Deca su već stasala. Najstariji Denijal je osmi razred , a stigle su da pripomognu Lejla i Ajla”, sa ponosom ističe Zumreta.

Uprkos ogromnim naporima da “otkinu ” dinar sa posne zemlje, ovaj mladi bračni par spreman je da se, uz uzgoj maline, posveti i stočarstvu, jer “greh bi bio”, kako kažu, ne iskoristiti potencijale sa kojim Divci raspolažu.

IMG 20210422 105159

“ Imamo odlične uslove za veće stado jer bi napuštena imanja mogli uzeti pod zakup. Štala koju smo izgradili kao privremeni objekat već je tesna za dvadesetak ovaca koliko imamo. Prošle godine sam konkurisala za sredstva Fondacije Divac, ali sam odbijena. Da bi ušli u ozbiljniju priču, neophodna je veća štala i od čvrstog materijala. Namera nam je da se bavimo proizvodnjom sira kojeg skoro da nema na tržištu. Uz to, volela bih da se bavim i preradom voća”, otkrila nam je Zumreta.

Naši sagovornici kažu da posao u poljoprivredi, iako je bez odmora i radnog vremena, ne bi menjali “ni za jedan drugi ” kod privatnika.

“Sami sebi gazdujemo, niko nas ne goni da radimo, nikome ne dugujemo i to je ono što se ne može platiti novcem. Život ne bi mogli zamisliti bez mira i tišine koje nudi selo. Tu smo “svoji na svome”. Mnogo smo uložili i još više uradili da bi se odrekli zemljoradnje”, kažu.

Drugačije se, ipak razmišljalo na početku, priznaje Sead.

“Jedno vreme sam taksirao, kasnije savladao i nekoliko zanata. Otkine se od njih para ali sam nekako najsrećniji na ovom imanju. Vidite kako je kod privatnika? Puno rada za malu platu”.

Puno je rada i na selu i to je, veruju naši sagovornici, najveći razlog odlaska mladih.

„Ne žele da rade teške fizičke poslove i da nastave stopama svojih roditelja, ali ni njihovi roditelji ne žele da se njihova deca muče i rade teške poslove misleći da u gradovima sve pada sa neba i da je dovoljno samo otići iz sela, smatraju.

Oni su medju malobrojnim koji su odlučili da ostanu. I ne odustanu!

“ Samo nam ponekad žao što nisamo u ravnici. A još nam više žao kad vidimo kraj reke imanje koje niko neće da obrađuje. Eh, da je nama to parče zemlje. Opet, verujemo da će i ova koju imamo, umeti da nagradi naš rad”, uvereni su.

J. Beganovic

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

avgust 2021
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031

Kursna lista

Broj poseta sajta

7443988
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
10202
8215
35542
45619
299961
7443988

Vaš IP: 35.175.191.36
2021-08-04 16:54