Muzičari u doba korone-DŽENAN LONČAREVIĆ: MOGUĆE JE DA SVE STANE ALI MUZIKA DA STANE JE APSURDNO

  30 april 2021

„Povinujem se ja svim tim merama ali meni se ovo krši sa svim što sam naučio o onome što se zove muzika. Zato sam se trudio da ne ostavim muziku po strani i da nikada ne kažem da se muzika isključivo vezuje za novac. Svo ovo vreme „zaključavanja“ svirao sam uživo putem društvenih mreža svim ljudima koji su dolazili na moje koncerte. Sigurno 90 odsto mojih kolega je muziku ostavilo po strani, bez ikakvog pojavljivanja, bez projekata. Mnogi su potpuno nestali. To je neverovatno, kaže Dženan Lončarević, jedan od najpopularnijih muzičara na ovim prostorima

Dženan Lončarević, verovatno najveća estradna zvezda koju je Prijepolje imalo, počeo je svoju veliku muzičku karijeru 2004.godine kada se pojavio na tada popularnom Budvanskom festivalu. Od tada do danas postao je veoma popularan kod publike ali i cenjen kod kolega kao neko ko em ume da peva, em i hoće uvek da peva i svira. Rado je viđen i slušan što zbog prijemčivosti hitova, što zbog svog ponašanja koje pomalo(a i malo više) odskače od onog što se viđa po ovdašnjoj muzičkoj sceni. To će reći da ga odlikuje lepo vaspitanje, odmereno držanje i distanca, pa zato o njegovom privatnom životu se ne piše, nema afera, nema skandala, ni foto montaža, niti bilo čega što je atraktvno za „žutu“ štampu. Uprkos tome što ga nema u „žutarama“ uspeo je da bude i viđen i vrlo popularan.

Njegov privatni život se odvijao sve ove godine na relaciji Beograd-Prijepolje gde mu i sada živi porodica, što je takođe netipično za ovdašnje prilike i namere da svi moraju da „nahrupe“ u metropolu.

Sedimo na terasi omiljenog mu kafića gde uvek pije kafu kad je u Prijepolju. Ovde je više i duže nego inače, jer su „korona“ i epidemiološke mere koje traže distancu, potpuno promenile život muzičara. Toliko da je gotovo sve potpuno stalo. Konstatujem da se baš ne menja i da mi i sada liči da onog dečačića od kada ga ja znam, a znam ga, eto, oduvek. Otkrivamo da osim ljubavi prema muzici i ovoj čaršiji, gajimo i strasnu ljubav prema slatkišima. Može biti zato što smo oboje „ovnovi“ u horoskopu. Dobar početak razgovora.

Od prvog albuma koji se pojavio 2007.godine na kome je do danas popularna pesma“Nikome ni reč“, pa do petog koji je objavio 2015.godine odsvirao je na desetine velikih koncerata u regionu: Hala sportova u Podgorici, Skenderija u Sarajevu, Sava Centar i Tašmajdan u Beogradu, Arena u Skoplju. Bio je na turnejama u Švedskoj, Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, Italiji. Dakle, bilo je publike koja stane u male klubove ali i one koja broji i po 10.000. Šta je bilo najlepše tokom tih godina?

-Pa to što ljudi znaju da postojim i to sa nečim što je moje. Prethodno su me vezivali za tuđe pesme smatrajući me za dobrog interpretatora ali mislim da sam sve opravdao svojim albumima. Neću stati jer publika voli ovo što radim.

Kad kažeš za nekog da je „muzička zvezda“ većinu ljudi asocira na „dobru“ zaradu. Koliko se stvarno zarađuje u krugovima u kojima se ti krećeš?

-Da je sve na svom mestu, bila bi velika zarada. Ovako, ja sve što sam zarađivao, ulagao sam u naredne projekte. Šta to podrazumeva?! Pa, plaćam snimanje albuma i spotova, plaćam tekstopisce, kompozitore, aranžere, režisere spotova, glumce koji se u njima pojavljuju, organizatore, menadžere ali i kupujem sve zahtevniju muzičku opremu da bih mogao da pratim trendove koji doprinose boljem zvuku. Ja zaista posedujem vrednu opremu i jedan sam od onih koji su uložili dosta u zvuk i instrumente i zato sam veoma srećan jer gde god se pojavim, nema mikrofonije, sve zvuči usklađeno i vrlo kvalitetno.

Kako je izgledao tvoj radni dan?

-Dogovori sa menadžerom o angažmanima preko vikenda, dogovori sa bendom oko organizacije, gostovanja u medijima, snimanje televizijskih emisija, tonske probe i onda ono najbolje-popeti se na binu i priuštiti užitak i sebi i publici.

Dinamično?

-Vrlo. I sve je bilo „prebukirano“.

Je li to bio život „zvezde“ na ovim prostorima?

-Ja baš ne volim to „zvezda“ jer se ovde „zvezdaju“ mnogi, a ja ne bih da sam zvezda na nebu. Mnogo više volim da sam čovek iz naroda, čovek među prijateljima koji samo radi posao koji voli.

I odjednom je prošle godine sa epidemijom sve stalo. Zatvaraju se hoteli, kafane, klubovi, dvorane, sale. To se odmah odrazilo direktno na muzičku industriju ne samo ovde, nego u celom svetu. Kako si na to gledao pre godinu dana?

-Prvo sam pomislio da je baš dobro da se malo odmorim, da predahnem, da budem više sa porodicom. Idem u svoj grad, malo ću šetati, družiti se i to mi je zaista bilo zadovoljstvo.

Ali to nije bilo onako kratko kako je većina mislila. Produžavalo se i evo traje duže od godinu dana. Kako sada to izgleda?

-Povinujem se ja svim tim merama ali meni se ovo krši sa svim što sam naučio o onome što se zove muzika. Moguće je da sve stane, da posla nema ali da može muzika da stane kao što je stala, to mi je zaista apsurdno. Zato sam se trudio da ne ostavim muziku po strani i da nikada ne kažem da se muzika isključivo vezuje za novac. Svo ovo vreme „zaključavanja“ svirao sam uživo putem društvenih mreža svim ljudima koji su dolazili na moje koncerte. Živeli smo zajedno muziku.

Estrada je zaista bila nešto što je zaokupljalo javnost, razni izvođači su preplavili medije i činilo se da nema nikoga drugog sem „pevača i svirača“. Gde su sada ti ljudi, kako se ovih godinu dana ponašaju tvoje kolege?

-Generalno, sigurno 90 odsto mojih kolega je muziku ostavilo po strani, bez ikakvog pojavljivanja, bez projekata. Mnogi su potpuno nestali. To je neverovatno. Pokušao sam sa bendom s kojim sviram deset godina i nekim kolegama, poimenice ću ih spomenuti:Branko Koprivica, Aleksandar Banjac, Boris Režak i Goran Kovačić, da sviramo uživo na društvenim mrežama bez ikakve nadoknade. Naglašavam to još jednom da bih istakao da muzika nije jednako novac. Mi smo to želeli da promovišemo.

Očigledno, izostao je takav odnos kod većine. Kao da su se „sakrili“ i čvrsto drže u „slamaricama“ zarađene pare. Može li jedan muzičar osiromašiti za godinu dana ako nema angažmana?

-Ako znam kako su ljudi zarađivali i živeli, a nisu ni slutili da može ovakav prekid da se dogodi, možda i može. Neki su neumereno trošili ili ulagali. Ali ako se nisu tako ponašali, onda se može opstati. Možda se ne može živeti kao pre pandemije, a i niko ne može jer smo svi zatvoreni , ali mislim da se može solidno živeti od zarađenog. Meni je najgori taj psihološki momenat. Jednostavno rečeno, meni fali bina, kontakti s publikom, druženje, putovanja jer sam tako živeo godinama. Ovo je za mene i za mnoge moje kolegem, zaista ogromna promena svakodnevice i to je prilično psihološki teško podneti. Odjednom imaš mnogo vremena i ne znaš kako da ga potrošiš čak i kad si komunikativan, kad voliš da se družiš jer i epidemiološke mere ograničavaju. Tokom ovih godinu dana ja sam malo u Beogradu, malo u Prijepolju.

I kako sada izgleda tvoj dan?

-U Prijepolju većinom se družim sa drugovima iz detinjstva. Navikli smo da šetamo po okolnim brdima, pa sam „obnovio“ svoje znanje i stare staze. A u Beogradu sam srećan što imam svoj muzički studio, pa tu mogu da provodim većinu vremena, stvaram nešto novo, što publika vidi zahvaljujući mojim obraćanjima na društvenim mrežama. Imao sam i jednu seriju koncerata zakazanih u isto vreme, nedeljom u 20 i 33 i ljudi su to izvanredno prihvatili i eto nama pesme zajedno, onako kako sada možemo. Mislim da to znači mnogo i meni i publici, pa čak i onima koji ne slušaju ovu muziku jer svima je teško, nedostaju kontakti, druženja, zabave.

Misliš li da će se posle pandemije i ovog iskustva, mnogo promeniti ono što smo poznavali ili zvali muzičkom scenom?

- Poražavajuće je za mene što na prste jedne ruke mogu nabrojati kolege koji su za godinu dana imali neku novu pesmu, a o albumu da i ne govorim. Živimo na prostoru koji lako zaboravlja i mislim da će se nakon ovoga muzika iskristalisati i vratiti na pravi put.

Koji je to ovde „pravi put“ za muziku?

-Oni koji su zaista pevali, oni će i pevati. Nikom ne želim zlo ali generalno estrada i moj poziv su u jednom periodu postali nešto što mogu nazvati „svaštarom“.Čast svima ali cenim da se muzika ipak sluša, a manje gleda.

I dok sve detaljnije Dženan Lončarević i ja razgovaramo i ulazimo u analize „estrade“ Prijepoljci koji prolaze pored terase na glavnoj ulici gde sedimo, pozdravljaju, smeškaju se, zastajkuju. Pitam Dženana, šta ako sve ovo ipak potraje duže nego što svi mi očekujemo?

-Ne bih voleo da ono što staje u reč „onlajn“ postane naš život. Smatram da je fraza „socijalna distanca“, koju mrzim i koju nikako ne mogu da povežem sa mojom ličnošću, zaista neprihvatljiv način života za običnog čoveka. Šta je čovek bez kontakta sa drugim ljudima?! Sve ostalo je nadoknadivo.

Indira Hadžagić

 

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

maj 2021
npusčps
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

6747837
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
7003
3624
10627
137760
186060
6747837

Vaš IP: 18.204.227.34
2021-05-18 18:17