donacija

БИЉАНА РУЉЕВИЋ,ЦВЕЋАРКА:ДО ПОСЛЕДЊЕ РУЖЕ

  06 januar 2021

„Кад правим букет ја једноставно заборавим на све . Да не уживам у томе , давно бих затворила али управо ме овај посао одржава, он ми је бег од свега. Колико је ризичан? Овако да кажем:кад мораш да бациш једну ружу дневно, идеш у минус“.

Од 2007.године мала цвећара „Гарден поље Феникс“ опстаје. И баш попут те птице која се изнова рађа, процвета поново, баш кад се тужно помисли да је више нема јер Пријепољци немају баш неку неговану навику да купују цвеће у цвећари. Зато су раније, углавном сви покушаји да се одржи цвећара завршени затварањем. Но, Биљана Руљевић је упорна и не одустаје. У времену у коме многима није ни до основног, а камоли до цвећа, та малена цвећара на Валтеровој улици траје. Како? Овако:

-Све је било потпуно случајно. Завршила сам математички смер у Гимназији, уписала агрономију, одустала од студирања и запослила се код пријатељице Весне Брашњевић која је отворила цвећару у кући Полића. Била сам прво радница, после смо биле „ортакиње“, а кад је она одустала, ја сам наставила сама. И тако већ пет година, прича Биљана. На питање, шта је то што је определило да се бави овим финансијски „ризичним“ послом, Биљана једноставно каже:“Све“.

-Пронашла сам се. Кад правим букет ја једноставно заборавим на све. Истински уживам у томе. С годинама, стицала сам искуство, сама сам се учила послу, осмишљавала,уносила новине, слушала захтеве муштерија...

То је и био разлог што сам свратила, не само као стални купац цвећа у тој цвећари којој тако дајем подршку, већ и што ме Биљанина воља заинтригирала. Цвеће није исплатив посао, чак ни у већим градовима.

-Колико је ризичан посао? Овако да кажем:кад мораш да бациш једну ружу дневно, идеш у минус. Ја цвеће набављам поузећем, морам све унапред да платим. Имала бих свакако већи избор да могу другачије да послујем али рад са добављачима је скупљи. Ја радим само са оним што зарадим. Продам и купим ново цвеће.

У тој упорности да истраје, Биљана се селила. Из већих у мање радње јер је кирија мања али никад није одустала од главне улице, иако је ту и мали локал скупљи него неки већи на неком другом месту.

-Важно је где си, муштерије навикну. Ја све сама радим и то ми сужава могућности. Не могу да радим по цео дан јер имам и породицу, а не могу да ангажујем радницу. Али током свих ових година у којима је било и падова али и успона, било је сталних муштерија које су ме подржавале. Губиш ако немаш богатији избор цвећа али ја некад немам од чега да набавим више цвећа. Било је дана када сам у радњи имала само украсне тракице и саксијско цвеће.

Биљана прича искрено, навикнута да се бори али одлучна да не одустане. Није лако. Живи на Кошевинама, има двоје деце, треба се бринути и о домаћинству, мало малине, мало поврће. Муж Мишо је инструктор вожње али понекад кад је снег знала је долазити и враћати се пешке. Кад је зима и са цвећем је тешко. Оно саксијско тражи да је топло, а оно резано не, јер чим се изнесе из просторије на спољну температуру, оно се „шокира“, просто се „скљуни“ и ништа од букета.

-Пријепољци су мало чудни кад купују цвеће. Воле да им „траје“ што дуже. Људи купују цвеће углавном с поводом. Осим сахрана, ту су и рођендани, деца купују родитељима или за неке „округле“ годишњице. Буде наручених букета али и једна ружа. Не могу да радим свадбе јер ту треба доста посла али ако се све добро договори, не буде ми ни то проблем. Апсолутно ми је битна свака муштерија. Хвала сваком ко је ушао да купи цвеће. Волела бих да имам сваки дан по неколико муштерија које би купиле само по једну ружу и уз понеки букет с поводом, то би био рецепт за сигуран опстанак. Само кад би постојала навика да се сврати у цвећару по цвет да би једноставно себе обрадовали или неког блиског. Умеће је од ничега направити нешто. Знала сам набрати гранчице четинара, од људи купити цвеће из њихових башта али наше људе привлачи углавном оно на шта су навикли. Највише воле руже. Егзотично цвеће прихвате тек кад се увере да и други то купују. То је случај са антуријама или рајском птицом и лизијантусом, симболом искрене, дубоке и романтичне љубави.

Време је тешко, епидемија је „скресала“ многе „луксузе“ али на посао су утицале и рестриктивне мере, нема прослава, нема окупљања ни забава. Како цвећара да опстане?

-Ја сам навикла да буде тешко. Корона ме није изненадила иако је створила веома тешке услове за свако пословање, а посебно за нешто овако „што се не мора“ како народ каже. Ово је била буквално година одржавања. Не желим да затворим, нећу то себи дозволити до последњег новчића или до последње руже, каже одлучно Биљана.

И како она то каже:кад једном уђеш у ту причу, кад постанеш близак са цвећем...Довољна је само једна ружа. Мислите о томе док пролазите. Увек можеш обрадовати барем себе. И подржати Биљану у њеној истрајности.

Индира Хаџагић

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

avgust 2021
npusčps
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031

Kursna lista

Broj poseta sajta

7444157
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
10371
8215
35711
45788
299961
7444157

Vaš IP: 35.175.191.36
2021-08-04 17:16