НА ИЗЛОЖБИ СТОКЕ У СТРАЊАНИМА: НИЈЕ ТЕШКО КАД ВОЛИШ

  18 novembar 2020

Страњанци воле изложбе стоке, чују новости, виде се, проговоре и нашале, а ту су и солидне награде.

Председник Месне заједнице Страњани, Вуле Пушица, баш се потрудио да организација 43. изложбе стоке у овом крају протекне добро. И сточари су се одазвали у великом броју тако да су излагачи, ходајући страњанским странама и по два три сата, „догнали“ цела стада оваца и најбоља грла крупне стоке како би показали свој, како кажу, „домаћинлук“.

На Шанцу, како се зове изложбено место, растрчала су се на новембарском сунцу стада мерино оваца док су расне јунице са жутим минђушама мирно пасле уз надзор домаћина и паса који су незаобилазни чак и кад се стока доводи на „ревију“.

У гомили се издваја горштачки лик Мића Чпајака, старине од 80 и кусур лета који је управо сишао са Витиљке. Великим дрвеним штапом показује ка најузвишенијој тачки на којој се налази тај удаљени катун где је од Ђурђевдана боравио са својом стоком. Шест месеци спавао је у кућеру изнад тора и слушао вукове како завијањем ломе планинску тишину. Мићо се никад није бавио ничим другим осим сточарством. Овом послу предао је сваки титрај своје снаге. Има 70 оваца, 8 крава, 5 бикова и два телета. Све их сам „опслужује“ а понекад, за викенд дођу и синови да припомогну. На питање да ли тешко бавити се сточарством он једноставно и јасно одговара: “Није, кад волиш“.

По сточном фонду Страњани су сигурно међу првима у општини, тврди Јоже Пушица. Пошто се бави ветерином, рачуна угрубо, да има више од хиљаду грла од чега 800 оваца и 250 говеда. Он се жали на лош пут који је почео да се гради још пре 30 година и још није завршен. Све оде, оста село пусто. И сви жале. Боли их ова тема. Међу учесницима се повела мала дискусија о томе да ли би асфалт вратио мештане на кућни праг. Неки тврде да би, неки да не би, ко је отишао, отишао...Јоже се слаже да их не би вратио али би пут довео неке друге људе и ко зна каква би нова прича могла да се изроди. Јер овога лета је било доста путника намерника и викендаша којима се у Страњанима баш свиђа. „Види само Камену Гору“, каже упоређујући путну инфраструктуру.

MC Izlozbe stoke 2

Комисија обилази „штандове“. Стока код Веселина Аничића негована, истимарена, чиста, здрава, сита...Питам домаћина јел` пред изложбу „пало“ купање и „маникир“ у крављој заједници. Смејемо се јер се управо препричавао случај једног сточара који се прошле године жестоко наљутио што је добио другу награду. Наводно, јер му краве нису биле чисте. Ове године, из протеста, изложбу је бојкотовао, још га није прошло.

По младости из групе сточара се издваја Желимир Чпајаковић. И он пледира на прву награду јер, могу и сама да видим, јуницама нема мане.

„Једноставно, нема пара без мрса, сира и кајмака. Динар стално пристиже. Ја сам углавном имао тржиште у Црној Гори које се због короне распало. Зато сам се преоријентисао на продају телади али изгледа да ћу успети да направим мало тржиште у Србији, каже.

Он је, што би рекли, полутан. Након што је остао без посла у ТК, вратио се на село где је отац Крстомир сачувао огњиште и стадо. Није кренуо од нуле. Супруга ради и јавном сектору, има и дедина пензија Имају потребну механизацију, немају кредита а скоро су набавили „кљусе“. Углавном добро је. Од сточарства се може лепо живети али и плате припомогну. Свој на своме. Ипак, кад добро размисли деда Крстомир, више волео да му се син ишколовао, али каже, добар је домаћин, све на њему стоји.

Из братстава Чпајаковића, Пушица, Баковића, Халиловића издваја се једно друго презиме. Мариновић. Дошао је из Крагујевачке „Заставе“ кад је зашкрипало и нада се да ће у Страњанима премостити тих 6 година до пензије. Окренуо се сточарству и каже да се добро снашао, да му прија здрав планински ваздух и рад са стоком а и млеко има бољи мирис од моторног уља. Добио је награду за јуницу и задовољно гледа своју диплому.

Сви сточари имају само речи хвале за „општинаре“ Службе за пољопривреду и сви се радују овим изложбама јер сазнају све новости, упуте се у конкурсе и и субвенције за стоку и механизацију. И наравно, виде се између себе, проговоре, нашале се а ту су и награде које баш нису симболичне. У прилог овој тврдњи „иде“ и њихово понашање јер кад су „општинари“ почели да говоре о свим могућностима и подстицајима, насмејана група је заћутала. Тишина испуњена радозналошћу је била таква да се тог новембарског поднева могло чути и како пчеле зује и ломе крила на јесењем сунцу .

М.Ц.

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

jun 2021
npusčps
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

6933132
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1778
6240
32633
89252
233803
6933132

Vaš IP: 3.234.252.109
2021-06-12 14:10