donacija

Nekad i sad: DUNJO MOJA

  28 septembar 2022

Vreme sočnosti. Još je po koja ostala u prijepoljskim baštama...

Nekad ih je bilo u skoro svakoj prijepoljskoj bašti. Danas ih ima samo u nekoliko. I uvek asociraju na toplinu jeseni, koja obiluje bojama, a upravo dunje daju taj poslednji, završni kolorit sunčanosti koja će nestati kad jesen počne duboko da zalazi u našu svakodnevicu.

O dunji ispevane pesme.Ona narodska“Dunje ranke...“. I Drainac joj je tepao. Volim Dušana Jakšića kad ono baritonom prolomi:“Jesen stiže, dunjo moja...“. I Balašević se spominjao, pa nadgradio:“Svirajte mi, jesen stiže, al polako...“. I Zdravko Čolić:“Miriš mi kao dunja sa ormara...Baš je glupo biti zaljubljen u damu“.

308857676 1074741610077542 492400865534166758 n

Druženje sa sokaka, korzoa i terasa hotela, prelazilo bi, s sjeseni, nekada u Prijepolju,  u druženje po kućama. Prinosilo se slatko od dunja i voda, kao uvod u svaki „čerez“. A onda bi stigla i pesma:“...Voljelo se dvoje mladih...razbolje se lijepa Fatma...poželjela žute dunje iz Stambola..Ode dragi da donese žute dunje, al ga nema tri godine...“. Ta  sevdalinka bojila je jesenje večeri i nekako bi me pomalko obuzimala seta ili bodlerovski rečeno “splin” kad se setim slatkog od dunja, zbog te dertli melodije.  

Onda je moje studentske jeseni došao u kina i taj film. Svakako jedan od onih posebno mi dragih iz one velike jugoslovenske produkcije. Beše to film „Miris dunja“ koji je režirao Mirza Idrizović, a scenario mu „naslikao“ Zuko Džumhur. Ne bih o Mustafi Nadareviću i njegovoj glumačkoj bravuri, ne bih ni o minijaturi koju je filigranski do perfekcije doveo Izet Hajdarhodžić, ali bih o toj atmosferi kuća iz čijeg se polumraka „sejrilo“ i s mudrošću fatalizma znalo da sve što se volelo  prolazi, a ono što dolazi netragom će pomesti i mirise i ukuse. Među  šiltetima sedeći na sećiji kraj prozora, pušeći hercegovački duhan, što se žuti kao ćilibar ili kao slatko od dunja, Hajdarhodžić, mirno, bez srkleta, bez žurbe, bez panike, bez straha, u vrtlogu rata, izusti:“Nisam ja ‘tica da letim đah tamo, đah vamo“.  I tada, sin će mu ući i reći:“Babo, što ja volim ovaj miris dunja“. Te dve rečenice uviće mirise i ukuse vremena sjedinjujući ih u filozofiju života...

I, tako, eto, prolazeći ulicom kraj dunja u bašti Ferida Mušovića Lida, gde se Ćupridžik sa Hamamom spaja i  gledajući preko puta mi prozora u raskošno stablo načičkano ove jeseni dunjama ko malim suncima u bašti mog komšije  Anesa Osmankovića, ja se setim tih sentenci i stavim tu jednu dunju da mi miriše, dok mi pogled s radnog kompjutera u redakcinji “Polimlja” luta ka ringišpilu s one strane Lima koga ovako s jeseni “pakuju” za proleće.

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

ezgif.com gif maker 1

Marketing

 

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

decembar 2022
npusčps
123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Kursna lista

Broj poseta sajta

12044426
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
3906
5856
23841
3906
245093
12044426

Vaš IP: 3.238.118.80
2022-12-01 23:33