Пријепољска гимназија доставила је надлежном министарству у јануару неопходну аргуменацију за отварање - одељења рачунарске гимназије. До краја марта очекује се коначан одговор Министарства просвете. Идеја је потекла на седници наставног већа, а потом је за њену реализацију добијена сагласност од Актива директора средњих школа, представника локалне заједнице и Националне службе за запошљавање, као и од неких представника пословног сектора из општине Пријепоље. Програм рачунарског смера намењен је талентованој деци и по концепцији био би сличан природно-математичком, с тим што би ученицима пружио прилику да стекну шире информатичко знање и вештине, кроз више предмета који би се бавили обрађивањем тема из области информационих технологија. Тренутно у Републици Србији постоји 6 средњих школа којима је одобрено остваривање образовног програма овог типа...

Е.П.

MORA SE OPŠTINAMA OMOGUĆITI VIŠE SAMOSTALNOSTI

Nadžad Hodžić, kao član Opštinskog veća, u protekle tri i po godine mandata bio je u obavezi da se bavi obrazovanjem, komunalnom delatnošću i urbanizmom, da ukazuje i doprinosi rešavanju problema u ovim oblastima koje su veoma bitne za svaku opštinu. Naime, lokalna vlast, svojom politikom, može i direktno da utiče na poboljšanje kvaliteta u tim oblastima. Razgovor smo počeli od obrazovanje jer je Nedžad Hodžić dugogodišnji profesor fizike.

Kako bi ste ocenili stanje u prosveti, odnosno u obrazovanju u Prijepolju?

-Kada je ova koalicija došla na vlast 2012.godine zatekli smo veliki dug prema školama i da ne ulazimo u detalje ali je trebalo taj dug izmiriti. Iz budžeta se izdvaja 94 miliona dinara za predškolsko, 112 miliona za osnovno i 42 miliona za srednje obrazovanje. Ono što je meni ostalo nelogično je da predškolske ustanove podnose finansijske izveštaje ali ne i škole, iako je svaki budžetski korisnik dužan da obavesti lokalnu samoupravu kako troši namenska sredstva. Više puta sam postavljao to pitanje na Opštinskom veću ali ja sam samo pojedinac i ne mogu sam donositi odluke, pa, iako je bilo podrške, nije doneta odluka kojom bi se škole obavezale da dostave finansijske izveštaje o trošenju budžetskih sredstava.

Kako objašnjavate pojavu da škole ne uspevaju da utroše sredstva koja im se opredeljuju iako se stalno govori da su neophodna investiciona ulaganja?

-Zato što moraju da podnesu program na osnovu kojeg se prebacuju sredstva, dok su se ranije školama samo prebacivala sredstva i trošilo se prema nahođenju. Sada škola mora da proceni prioritete, da planira radove, nabavke i da tako troši sredstva. Da bi se uradili takvi programi treba vremena i truda ali i prekid sa dugogodišnjom lošom praksom.

Koliko Opštinsko veće može objektivno da utiče?

-Opštinsko veće, kao izvršna vlast bi trebalo da ima više ingerencija za pojedine lokalne oblasti jer iako izdvajamo sredstva, nemamo načina da nekim merama obezbedimo i realizaciju zaključaka. Da imamo mehanizam koji bi obezbedio da se odluke moraju sprovoditi, škola u Kaćevu bi bila izgrađena, a škola u Zalugu bi imala odavno upotrebnu dozvolu, a ne da nove učionice stoje zaključane, škole bi imale bolja učila, inventar, kvalitetnije sanitarne čvorove, stolariju, fasadu.