Znamo da je meštanima dragocen svaki metar  ali će svi  dobiti od 5 do 15 metara asfalta manje u odnosu na ugovorene radove.

Broj zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu u Srbiji povećan je usled aktuelnih  dešavanja i sada ih je za 50.000 više nego ranije, tačnije oko 400.000 njih prima minimalac.

To je pokazala računica sindikata koji ukazuju da zbog inflacije izazvane ukrajinskom krizom, minimalna zarada u Srbiji gubi na vrednosti.Zato traže da se minimalna zarada usklađuje dva puta godišnje, a ne jednom.Takav zahtev uputili su Socijalno-ekonomskom savetu, i čekaju da li će se nadležni izjasniti.

Objašnjavaju da su cene posebno hrane u poslednja dva meseca porasle i minimalac ne može da pokrije sve potrebne troškove koje su predviđene minimalnom potrošačkom korpom.

Prethodne računice sindikata pokazivale su da u Srbiji oko 300.000 do 350.000 radnika prima minimalnu zaradu, a sada se taj broj povećao na 400.000 budući da su mnoge firme usled problema u poslovanju bile prinuđene da pošalju radnike na odsustvo što podrazumeva i minimalnu zaradu.

Predstavnici sindikalnih organizaciju u Srbiji još ranije su ukazivali da veliki broj radnika prima i zaradu ispod zagarantovanog iznosa, odnosno minimalca, odnosno da ima sektora i delatnosti u kojima radnici primaju i manje od tog iznosa.

Inače visina minimalne cene rada za 2022. godinu povećana je za 9,4 odsto i cena radnog sata u Srbiji iznosi 201,22 dinara u neto iznosu, a na mesečnom nivou je to oko 35.000 dinara.Sindikati su u pregovorima sa Vladom prošle godine tražili da minimalna zarada za 2022. godinu bude 39.000 dinara što je odgovaralo visini tadašnje minimalne potrošačke korpe u Srbiji. Naime, prema podacima Ministarstva trgovine Srbije za maj 2021, minimalna potrošačka korpa iznosila je 39.278 dinara, a prosečna potrošačka korpa iznosi 76.184. dinara.U februaru ove godine minimalna dostigla je 42.154 dinara, a prosečna 81.581 dinara.

Najviše je, za godinu dana, poskupela hrana. Od marta 2021. do marta 2022 – hrana i bezalkoholna pića poskupeli su za 15,7 odsto. Ovaj procenat je u januaru ove, u odnosu na januar prošle godine, iznosio 13,5 odsto.

Rekorder po poskupljenju i dalje je – povrće, koje je za 12 meseci poskupelo za čak 30,6 odsto. Redosled je, nadalje, promenjen u odnosu na mesec pre, kada su na drugom mestu po uvećanju cene bili ulja i masti – oni su sada za 12 meseci poskupeli za 20,3 odsto, ali su kafa, čaj i kakao uvećali cene za čak 23 procenta. Meso je skuplje za 17,3 odsto, a mleko, sir i jaja za 11,2 odsto, dok je riba za 12 meseci poskupela za 9,3 procenta.

I dalje visoke stope poskupljenja beleži gorivo i mazivo za putnička vozila – od 18,3 odsto.

J.B.

Nema poskupljenja šecera, brašna i ulja.