donacija

ГЕНЕТСКИ ЗАПИС ПРИЈЕПОЉАЦА: ОДУВЕК НА ОВИМ ПРОСТОРИМА

  15 novembar 2022

Генетски запис код овдашњих Бошњака типичан за  црногорско брдско подручје, док су ДНК  узорци код  Срба типични за источно херцеговачку зону. Јако је мали проценат  брисева  који се могу везати за нека друга подручја.

 „Структура ДНК код овдашњих Бошњака  као и код Бошњака у Босни,  типична је за зетско – рашку зону, за  црногорско брдско подручје. Узорци оних који су се изјанили као Срби су типични за источно херцеговачку зону, које се граниче управо овде негде. То су,  казано најједноставнијим речником, показале наше анализе,  изјавио је др Ивица Тодоровић, из Етнографског института у Београду, након састанка са грађанима који су пре четири месеца дали  узорке својих  брисева на анализу Центру за форензичку и примењену молекуларну генетику  Биолошког факултета у Београду.

Циљ овог истраживања био је да се детаљније испита порекло становништва  овог краја и сличности са другим народима. Свој букални брис, узорак са унутрашње стране образа, дало је укупно 120 лица, 60 Бошњака и 60 Срба, на основу којих  су стигле детаљније информације о пореклу становништва.

MC Haplo 2

 „Популација Бошњака показује да постоје разлике у односу на популацију Срба овде, али је јако блиска популацији Срба из Црне Горе, са брдских подручја.То је неки општи контекст, али ту постоје миграције  код појединих родова Бошњака који су везани за подручје  данашње северне Албаније, односно јужне Зете и околних подручја. Постоји и тај уплив, међутим он је више изражен на подручју сјеничко пештерске  висоравни Новог Пазара него што је конкретно овде уочен. Али, дефинитивно  постоји. Шира је то прича али ово је неки општи оквир“, рекао је за „Полимље“ др Тодоровић.

MC Haplo3

Овим резултатима је  настављено истраживање  које је Музеј започео пре неколико година, када је на основу букалног бриса  утврђена припадност и породично порекло код  79 мушких потомка из једне породице. Истраживањем је тестиран  Y-ДНК  хромозом код мушкараца, јер се тај хромозом не мења од првог претка  и преко  њега се  најпоузданије испитује порекло, чак до неколико хиљада година уназад.

Идеја о наставку истраживања се, према речима директора Музеја, Асима Бећировић,  зачела зимус када је ова установа реализовала пројекат „Религијско мишљење и пракса становника Пријепоља и околине“ у којем је учествовао и др Ивица Тодоровић, из Етнографског института у Београду.

„Ови резултати се подударају са оним што већ знамо о  миграцијама становништва.Ми ћемо током даљих истраживања то и да утврдимо али најбитнији закључак је да ово становништво овде, што Срби, што Бошњаци, имају хапло групе у огромном проценту са ових простора, са неким малим изузецима. Турски печат није видљив на овим просторима, како код овдашњих Бошњака  тако и код Бошњака у Босни“, изјавио је др Тодоровић.Наредне године резултати истраживања ће бити публиковани и презентовани широј јавности.

М.Ц.

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

ezgif.com gif maker 1

Marketing

 

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

decembar 2022
npusčps
123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Kursna lista

Broj poseta sajta

12044782
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
318
3944
24197
4262
245093
12044782

Vaš IP: 3.238.118.80
2022-12-02 00:52