Iako su iza nas dve pandemijske godine i ponovo su prisutni poremećaji na globalnom tržištu usled ratnih sukoba, dug period u kojem je realno očekivati beg privrede u sivu zonu u pokušaju preživljavanja nije uticao na stavove domaćih privrednika koji većinom smatraju da je siva ekonomija u Srbiji u poslednjih pet godina ostala na istom nivou ili da čak pada.
To je pokazalo najnovije istraživanje percepcije privrede o sivoj ekonomiji, sprovedeno u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje. Čak 60% privrednika ocenjuje da su uslovi poslovanja dobri što je za gotovo polovinu više nego pre pet godina.
Istraživanje je pokazalo da privrednici kao glavne razloge za postojanje sive ekonomije vide visoko poresko opterećenje zarada i parafiskale (više od tri četvrtine odgovora) te je potrebno sprovesti mere Programa za poresko rasterećenje zarada, posebno najnižih, uspostavljanje registra neporeskih nameta, ali i mera za podsticanje preduzetništva i smanjenje rada na crno, jačanje kapaciteta inspekcija i dr.
Borba protiv sive ekonomije je jedan od prioriteta Ministarstva finansija jer su posledice veoma štetne – i za državu koja gubi deo budžetskih prihoda, i za privredu koja posluje uz poštovanje propisa, ali i za građane. Zato smo, između ostalog, uveli novi sistem e-fiskalizacije, tu je i novi sistem e-faktura. Takođe, iz godine u godinu država smanjuje fiskalno opterećenje zarada.
Među prioritetnim merama Programa biće stimulisanje bezgotovinskih plaćanja. Istraživanje je pokazalo da 49% privrednika prihvata samo gotovinu od koje im stiže tri četvrtine prometa. Nezainteresovanost kupaca da plaćaju bezgotovinski i visoke troškove navode kao glavne razloge za takvu situaciju. S druge strane, 86% onih koji prihvataju kartice, instant i onlajn plaćanja navode da im je to pozitivno uticalo na poslovanje.
Privrednici smatraju da je siva ekonomija najprisutnija u građevinarstvu i da raste kod zanatskih usluga dok je u padu u ugostiteljstvu i trgovini. Procenjuju da svako deseto preduzeće u njihovoj delatnosti nije registrovano, ali je procenat onih koji su spremni da ih prijave pao sa 60 na 54%. Tvrde da za 88% radnika uplaćuju pune doprinose i priznaju da im na ruke isplaćuju do 12% plate, ali da njihova konkurencija na ruke daje i do trećine.
J.B.
