donacija

KRAJ SEZONE BERBE: SLATKOĆA MALINE

  01 avgust 2022

Po prvi put u istoriji malinarstva u opštini Prijepolje, hladnjačari su izjednačili akontnu cenu koja se nije menjala do kraja berbe.

Ova sezona prošla je bez protesta malinara koji su po prvi put, posle nekoliko godina, zadovoljni cenim „crvenog zlata“. Zbog nestašice, ne smo kod nas već i na svetskom tržištu, hladnjačari su malinu otkupljivali za najmanje 500 dinara po kilogramu. Otkupljivači tvrde da su crveni plodovi veoma kvalitetni pa će na tržište razvijenih zemalja ove godine iz naše zemlje stizati najbolja svetska malina.

Po prvi put u istoriji malinarstva u opštini Prijepolje, hladnjačari su izjednačili akontnu cenu koja se nije menjala do kraja berbe. Sorta vilamet  plaćala se  510 dinara, a miker 20 dinara više. Ista je cena i za polanu čiji je otkup počeo pre nekoliko dana. Vrlo je verovatno će se po istoj ceni otkupljivati  i sorta heritidž čija berbe počinje za petnaestak dana. Veći optimisti se  nadaju da bi konačna cena mogla dostići i do 800 dinara za kilogram. Zato je berba maline ove godine bila  u središtu pažnje. 

j.b. maline 2

Iako  je akontna cena voća dostigla istorijiski maksimum,  zbog slabog roda i drastičnog povećanja cena, koje su skočile od 100 do 300 odsto u odnosu na prošlu godinu, zarada je na prošlogodišnjem nivou, tvrde proizvođači.

Refik Alomerović  koji na plantaži u Vinickoj ima oko 20 hiljada stabala maline, kaže da je u njegovom zasadu grad uništio dobar deo roda.

“Propalo je oko šest tona. Iako se čini da je cena solidna, nisam zadovoljan jer u odnosu na prošlu godinu sve je poskupelo najmanje tri puta. Otišle su cene repromaterijala, hemije, dnevnica. Pokazalo se i ove godine da najbolje prolaze oni koji imaju manje zasade, jer imaju i manje izdatke. Ja sam imao 15 do 20 berača i  plaćao im 200 dinara po gajbici. Da bi se pokrili svi troškovi a nešto i zaradilo, konačna cena ne bi smela biti ispod 600 dinara”, smatra Alomerović.

Proizvođač Milivoje Dadić  kaže da je zadovoljan ovogodišnjom berbom. Sa 75 hiljada stabala u Karoševini i Zalugu “skinuo” je oko 30 tona maline. Kada je reč o ceni, tvrdi da je prošla godina bila daleko bolja.

“ Niko se nije nadao da će sa početnih 230 cena skočiti na preko 400 dinara. Troškovi ulaganja su bili neuporedivo manji. Sada  je sve daleko skuplje tako da, kada se podvuče crta, sezona  nije donela očekivanu zaradu proizvođačima. Malinu gajim na dva hektra zemlje, a  dogodine ću imati  rod na još 80 ari. Ja ne mislim da manji proizvođači bolje prolaze u ovom poslu. Bez velikih parcela nema zarade. Imam do 30 berača svake sezone, a u mojim malinjacima je  po nekoliko radnika angažovano od proleća do zime. Veliki su to troškovi i svi bi, naravno, voleli da što više zaradimo, ali ne mislim da će konačna cena dostići 800 dinara kako se očekuje. Priča se o konačnih 560 dinara na hladnjači,  ali videćemo”, kaže ovaj proizvođač.

BERBA MALINE

Adnan Tandir, proizvođač maline i kupine tvrdi da je ovogodišnji rod ispod proseka zbog sušnog perioda tokom berbe.

„ Zadovoljan sam kvalitetom, ali ne i prinosom. U nekim delovima opštine kiše nije bilo od polovine juna i to se, naravno, moralo odraziti na rod. Nije bilo apsolutno nikakvih problema vezanih za otkup jer je bila velika potražnja za malinom. Ne možemo reći da nismo zadovoljni akontnom cenom i mislim da će konačna biti neznatno veća od sadašnje. Realna je oko 650 dinara tako da se, s obzirom na poskupljenje repromaterijala i goriva,  ova sezona mnogo ne razlikuje od prošlogodišnje“, kaže Tandir.

Na površini od 50 ari Adnan Tandir  uzgaja i kupinu. Nadao se, kaže,  solidnoj ceni, a ona je ove godine, tvrdi, ispod svakog nivoa.

„ Prošle godine se za kupinu plaćalo 320 dinara za kilogram. U našoj opštini se trenutno  otkupljuje po ceni od 120 dinara. Ogromna je razlika u proizvodnji ove i prošlih godina tako da je ovo džaba rad ako se do kraja berbe cena ne poveća“, smatra on.

maline 3

Lepu paru od malina imaju i mnogobrojni berači. Iako je bilo bojazni da će u sezoni berbe biti manjka radnika, u prijepoljskim malinjacima je vrvelo od berača. Na nesnosnoj žegi kakva je bila u sezoni branja ovaj posao nije bio ni malo lak, pa ipak se, kažu, moglo lepo zaraditi jer su dnevnice bile veće nego prethodnih godina.

Vrednom beraču malinari su ove sezone plaćali od 4 do 5 hiljada dinara za dan branja, uz obezbeđenu hranu i osveženje. Na nekim plantažama radnike su plaćali po nabranom kilogramu, a onaj kome berba ide od ruke mogli su za pola meseca zaraditi prosečnu neto platu.

Pojedini otkupljivači maline upozoravaju na manju potražnju u svetu. Ukoliko bude nekontrolisanog, kako kažu, "probijanja" ovogodišnjih otkupnih cena, teži posao će biti prodati svu malinu na svetskom tržištu i osloboditi se zaliha do naredne sezone.

maline 4

Još se nije napravila kalkulacija i otkupljenoj količini maline u opštini Prijepolje. Prošle godine je, prema nekim procenama, otkupljeno je oko  3 i po hiljade tona, tako da je kapacitet hladnjača (oko10 hiljada tona) ostao nepopunjen.

Ifet Hamzić iz Službe za poljoprivredu opštine Prijepolje kaže da je ovo jedna od lošijih sezona i da je rod, u odnosu na prošlogodišnji,  podbacio za čak 50 posto.  „Oko 1.500 tona je maksimalna količina koju će otkupiti prijepoljske hladnjače. Rod je podbacio za oko 50 posto, osim na par lokacija gde je malina konstantno dobra, poput recimo Skokuća i Karoševina. Prihod po jedinici površine je, imajući u vodu povećane troškove, manji i za 30 posto u odnosu na prošlogodišnji. Što se tiče konačne cene, može se očekivati manje povećanje ali sigurno ne onoliko koliko očekuju proizvođači“, smatra on.

Loš sadni materijal i stari zasadi su, trenutno, najveća kočnica razvoja malinarstva u prijepoljskoj opštini. Kako bi malinarima omogućila da bez većih troškova promene sadni materijal na svojim plantažama, država od prošle godine sa čak 90 posto subvencioniše sve proizvođače koji  to žele da učine. Pored ove povoljnosti, država nudi i subvencije za osiguranje zasada. Kada je reč o opštini Prijepolje, proizvođačima je na celokupnu polisu osiguranja odobrena subvencija od 70 posto.

Dodatna povoljnost  ove godine je da veliki broj otkupljivača nudi doplatu do 100 posto, tako da osiguranje malinare  praktično ništa ne košta. Tamo gde je veća učestalost gradonosnih oblaka premija u poljoprivredi na osnovne rizike iznosi i do 7 posto i veća je na svaki  dodatni rizik.  Prema proceni Službe za poljoprivredu u opštini je osigurano preko  70 posto zasada maline.

J. Beganović

ANTRFILE 2

Po količini i vrednosti proizvoda malina je najvažnija jagodasta voćka u našoj zemlji. U svetu se godišnje proizvede 500-600 hiljada tona na oko 100 hiljada hektara. Preračunato po glavi stanovnika to je količina od 70-80 grama što nam govori da je malina deficitaran proizvod na svetskom tržištu. Srbija uz Rusiju, Poljsku i SAD spada u najveće proizvođače u svetu (na površini od oko 15 hiljada hektara proizvede se 60-90 hiljada tona).

 Srbija se takođe svrstava i u najveće robne proizvođače i izvoznike smrznute maline.

Prilike na tržištu utiču i na ponovno povećanje zasada, jer su oni koji nisu bili vezani izvoznim ugovorima ostvarili dobit nezabeleženu u poslednjih 25 godina. Mogućnost izvoza srpske maline sada je mnogo veća, pa bi malina iz naše zemlje svoj put mogla pronaći u Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Skandinavskim zemljama.

J.

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

polimlje111

Bajramske čestitke

Marketing

 

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

avgust 2022
npusčps
123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

Kursna lista

Broj poseta sajta

11025228
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
6651
10105
37648
198809
354041
11025228

Vaš IP: 35.168.110.128
2022-08-18 11:58