donacija

UNICEF o mentalnom zdravlju mladih: NEIZBRISIVI TRAGOVI PANDEMIJE

  22 oktobar 2021

U svetu svaki sedmi adolescent  od 10 do 19 godina ima dijagnostikovan mentalni poremećaj, a pandemija je dovela do porasta depresivnosti među decom, kao i ljutnje, besa i anksioznosti.

Učestalost mentalnih tegoba među decom nije samo posledica pandemije. Radi se o višedecenijskom problemu koji je korona kriza samo dodatno istakla. Iako pravi efekti pandemije na mentalno zdravlje dece još uvek nisu sagledani, UNICEF ističe da dosadašnja istraživanja ukazuju na to da je pandemija dovela do porasta depresivnosti među decom, kao i ljutnje, besa i anksioznosti.

Jedno od istraživanja koje se pominje u izveštaju, objavljeno je u avgustu ove godine, obuhvatilo je oko 80.000 mlađih od 18 godina. U njemu se navodi da se stopa klinički značajne depresije i anksioznosti gotovo udvostručila u ovoj grupi tokom pandemije, tako da sada jedna od četiri mlade osobe prolazi kroz depresiju, a jedna od pet kroz anksioznost.

U svetu svaki sedmi adolescent uzrasta od deset do 19 godina ima dijagnostikovan mentalni poremećaj.

“ Deca su uglavnom bila pošteđena najtežih fizičkih oblika kovida 19, ali pandemija je preokrenula njihove živote, stvarajući realnu brigu za njihovo mentalno zdravlje”, navodi se u izveštaju UNICEF-a.

Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste i činjenica da je pristup uslugama u domenu mentalnog zdravlja dece bio posebno otežan tokom pandemije. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, usluge za decu i mlade nisu normalno funkcionisale u dve trećine od 130 posmatranih zemalja, a zaštita mentalnog zdravlja u školama bila je prekinuta u određenim periodima u četiri od pet zemalja.

Istovremeno, najmanje svako sedmo dete na globalnom nivou je direktno pogođeno merama karantina i zabrane kretanja, dok je više od 1,6 milijardi dece pretrpelo neki gubitak u pogledu obrazovanja, a njih najmanje 463 miliona nije moglo da pristupi onlajn nastavi.

“Prekinute rutine, obrazovanje, rekreativne aktivnosti, kao i zabrinutost za prihode i zdravlje porodice, dovode do toga da se mnogi mladi osećaju uplašeno, ljuto i zabrinuto za svoju budućnost, navodi UNICEF. Taj strah vidi se u nekim od odgovora dece koja su bila deo fokus grupe u istraživanju.

Izvršna direktorka UNICEF-a Henrijeta For ističe da su ovih 18 meseci bili veoma dugi naročito za decu.

– Zbog karantina i zabrane kretanja na nacionalnom nivou usled pandemije, deca su provela neizbrisive godine svog života daleko od porodice, drugara, učionica, igre – ključnih elemenata samog detinjstva. Uticaj pandemije jeste značajan, ali on predstavlja samo vrh ledenog brega. Čak i pre pandemije, preveliki broj dece je nosio teret problema sa mentalnim zdravljem koji se nisu rešavali. Vlade premalo ulažu u zadovoljenje ovih ključnih potreba. Ne pridaje se dovoljno značaja odnosu između mentalnog zdravlja i budućih životnih ishoda, navela je For, istakavši da je mentalno zdravlje deo fizičkog zdravlja, i da ne možemo sebi dozvoliti da ga i dalje posmatramo drugačije.

UNICEF beleži da trenutno postoji veliki jaz između potreba u vezi sa mentalnim zdravljem i dostupnim finansijama, s obzirom na to da se tek oko dva odsto vladinih budžeta za zdravstvo na globalnom nivou izdvaja za mentalno zdravlje.

Priredila: I.H.

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

decembar 2021
npusčps
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031

Kursna lista

Broj poseta sajta

8650547
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
7412
9282
54776
30807
246867
8650547

Vaš IP: 18.212.120.195
2021-12-04 08:19