donacija

INFLACIJA U SRBIJI: VRAĆA LI SE “BAUK” DEVEDESETIH

  08 oktobar 2021

Samo nekoliko zemalja EU imalo je u julu  veću inflaciju od Srbije.

Inflacija je u julu 2021. godine u Srbiji bila 3,1 odsto, dok je prosek u zemljama EU bio 2,5 odsto, a najviše rastu cene u građevinarstvu, metalnoj i plastičnoj industriji, navodi se u najnovijem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

U julu ove godine veću međugodišnju inflaciju od Srbije je imalo samo nekoliko zemalja EU – Luksemburg (3,3 odsto), Rumunija (3,8 odsto), Litvanija (4,3 osto), Mađarska (4,7 odsto), Poljska (4,7 odsto) i Estonija (4,9 odsto).

Podaci o ukupnoj industrijskoj proizvodnji, i posebno, o proizvodnji preradjivačke industrije i dalje se, kako se navodi, ne uklapaju u očekivanja o ubrzavanju privredne aktivnosti, zasnovana na rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) u drugom kvartalu.

“U aprilu ove godine je došlo do vanrednog skoka međugodišnjeg priraštaja industrijske proizvodnje od 33,4 odsto, jer su u bazu za obračun ušli rezultati iz aprila prošle godine, kada je vrtoglavo pala zbog pandemije, međutim kumulativni međugodišnji rast u periodu januar-jul redukovan je na 7,8 odsto”, naveli su stručnjaci MAT-a.

ONO KAD SMO BILI SIROMAŠNI MILIJARDERI

Podaci koje je izneo MAT podsetili su na hiperinflaciju devedesetih godina prošlog veka.  Pamtite li  28. decembar 1992. – dan kada smo oborili  svetski rekord?

Tog dana inflacija u Saveznoj Republici Jugoslaviji postigla je svetski rekord od neverovatnih - 19.810,2 odsto. Imali smo para i više nego što može da se zamisli, ali sa njima nismo mogli ništa kupiti. Prisetimo se kako je sve počelo...

U 1990. godini imali smo inflaciju od 121,7 odsto, da bi za njom došla 1991. u kojoj se u oktobru osniva Dafiment banka, a već uveliko posluje Jugoskandik banka. Ta godina se završava inflacijom od 235 odsto. Pre toga država je "zamrzla" celokupnu deviznu štednju građana. Tako i nastaje problem "stare devizne štednje". Procene su da su obaveze banaka prema građanima Srbije i Crne Gore iznosile 8,7 milijardi maraka, mada je dosta deviza ostalo i u slamaricama. U tom periodu kurs nemačke marke na crnom tržištu povećan je za preko 1.100 odsto.

U 1992. kada se uvode ekonomske sankcije SRJ, nekadašnje godišnje inflacije sa tri cifre, počinju da budu mesečne. U januaru kreću nestašice, u prodavnicama nema ulja, brašna, šećera... Ograničava se promet strateški prehrambenih proizvoda pšenice, kukuruza, brašna, šećera i ulja i oni postaju retkost na tržištu. Ali su se zato, oni koji su napravili monopol u državi špekulativnom trgovinom obogatili. U takvim "uslovima" počinje da cveta sivo tržište koje je za mnoge građane bilo jedini izvor prihoda i način da uopšte prežive. U februaru inflacija prelazi u hiperinflaciju. Tada mesečni rast cena iznosi 50,6 odsto, a nestašice, inflacija i crno tržište deviza nemačke marke počinju da divljaju. Godišnja inflacija na kraju 1992. bila je 19.755 odsto, dok je godišnji rast crnog kursa 18.789 odsto.

Naredna, 1993. godina, ostaje upamćena i po žiralnom otkupu deviza. Formalni povod za to je bio u zakonu o otkupu društvenih stanova koji je donet sredinom 1992. Građanima se nudi da po žiralnom kursu koji je veći od uličnog da prodaju svoje devize privatnim štedionicima, koje im onda uplaćuju dinarske iznose na račun koji prodavac deviza sam odredi, uglavnom za oko pet do 10 odsto viši od uličnog. Poreklo tog novca bilo je jasno - iza je stajala država i primarna i siva emisija novca.

Dafiment banka tada vraća devizne kamatne stope sa 15 do 17 odsto na 11 do 14 odsto za deviznu štednju, dok je povećala sa 120 odsto na 150, pa i do 195 odsto u februaru za dinarsku štednju. Jugoskandik povećava deviznu kamatnu stopu na 14 odsto mesečno. Godišnja inflacija dostiže astronomski iznos od 352.459.275.105.195 odsto.

Životni standard građana više nije ni postojao, već se sve svodilo na puko preživljavanje. Sa onim što se zaradilo nije se moglo kupiti ništa. Sredinom novembra 1993. dve prosečne plate bile su potrebne za kupovinu utikača! Jednom prosečnom platom mogla je da se kupi jedna hemijska olovka. U decembru, najviša penzija na dan njene isplate jedva da je omogućavala kupovinu jednog sapuna!

Građani SRJ tako su dočekali januar 1994. godine. A onda je 24. januara hiperinflacija presečena sprovođenjem stabilizacionog programa Dragoslava Avramovića.

On je zaslužan za uvođenje novog dinara i kursa koji je fiksiran za nemačku marku u iznosu od 1:1. Istovremeno je proglašena konvertibilnost novog dinara, popularno nazvanog "avramčić" ili "deda Avramov dinar".

Utvrđeno je da se stari dinar može menjati za novi u odnosu 13.000.000:1, a što je nekoliko dana kasnije promenjeno na 12.000.000:1 i održano je do njegovom potpunog izbacivanja iz opticaja u julu 1994. godine. Od tada je sve polako počelo da se vraća u normalu, barem kada je u pitanju hiperinflacija i vrednost domaće valute.

J.B.

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

oktobar 2021
npusčps
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

Kursna lista

Broj poseta sajta

8303122
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
4215
7081
74704
235988
320647
8303122

Vaš IP: 3.239.2.222
2021-10-24 07:55