donacija

VAKUFSKE TOPOLE: I NEMA IH VIŠE...

  02 avgust 2021

Bile se karakteristične za taj deo grada. Netipične. Odsečene su jer bi mogle biti opasne. Posle  više od pola veka

Radnici JKP“Lim“ su u nedelju odsekli topole preko puta mezarluka u Vakufu, pored stambenog bloka Stadion. Prema informacijama koje smo dobili, topole su uklonjene jer su predstavljale eventualnu opasnost po prolaznike, odnosno automobile. Ne komentarišemo ovakav način uklanjanja drveća, ali eto, možemo da razmišljamo, šta bi bilo kada bi u gradovima koji neguju cele aleje, bila uklanjana stabla koja traju duže od jednog veka? Ne bi navodili ni primere, a ima ih koliko hoćete. Naravno, tamo se timovi brinu stručno, zna se kada i kako se sve to i na koji način održava.

Prijepolje nije znalo mnogo o tim drvoredima sve do posle Drugog svetskog rata, kao što nije znalo kako se boriti protiv erozije, jer su okolna brda bila i bukvalno gola, a potoci su jurišali na grad za svako malo kiše i nevremena. Dok posle rata nije krenulo pošumljavanje borovima i bagremom, pa smo postali “grad u šumi”.

Nećemo ni o tome. Hoćemo jedino o topolama u Vakufu koje su bile baš onako atraktivne i koje su rasle i rasle i rasle duže od pola veka. Naravno, najviše podsećaju na Stadion. Ono kad su tamo bile kuće prepoznatljive arhitekture, sa avlijama i baštama, voćnjacima i cvećem i komšijskim druženjima, a onda  je izgrađen Stadion. Pored Stadiona bile baš te topole. Na tom Stadionu su mnogi prvi put trenirali fudbal, bilo je to vreme sletova, vreme Sandžačkih sportskih igara omladine, vreme karnevala, kada su deca išla kroz grad, a onda se sve to okupljalo na tom Gradskom stadionu. Topole su rasle zajedno za klincima i dosegle svoje raskošne dimenzije. Lako ih je održavati jer se topola brzo obnavlja. Jedno po jedno sećanje na grad nestaje, a i drvoredi su deo toga. Neko je procenio da topole ugrožavaju prolaznike. Moguće. Možda će imati više mesta da se parkira po trotoarima.  Ili da se postavi nekoliko desetina kontejnera, sve do Bolnice, da narod može kako valja i slobodno bacati svoje đubre. Neka, ako je to potreba. Možda sve to tako treba.

Pa, ipak, da li ćemo svedočiti seči jednog po jednog drveta u gradu kojih je i onako sve manje, a sve je više automobila po trotoarima i nakaznih „doziđivanja“ stambenih zgrada koji ugrožavaju na svaki način duh grada i svaki estetski doživljaj? Rekoh li „estetski“?!

Drveće se suši, istina, može i da se dogodi nešto nepredviđeno ali ostaje pitanje zašto se ne održava adekvatno? Znamo. Zato što nema dovoljno ljudi za te poslove. I, tako, ovo je samo priča o topolama kojih više nema. I koja će nešto značiti samo onima koji pamte te topole kad su ono rasle pored Gradskog stadiona, gore u Vakufu, kraj Mileševke, gde su se klinci sa treninga kupali u svojoj čistoj ko suza reci a voda se pila sa tulbeta...Beše...

„Za nove lovce, nova i lovišta“, rekao bi jedan od nenadmašnih pesnika po imenu Brana.

I.H.

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

septembar 2021
npusčps
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

Broj poseta sajta

7936879
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
9360
15730
70385
190392
348118
7936879

Vaš IP: 3.238.95.208
2021-09-19 13:23