donacija

Ringišpil: MAJSTORE, MOŽE JOŠ JEDAN KRUG?

  01 avgust 2021

Provincijska zabava koja traje. Ringišpil kakav danas poznajemo napravljen je 1861.Kritika je bila oštra:Vrteška je ogromnih proporcija i pokreće je parna mašina koja se tako naglo okreće da je pravo čudo kako smeli jahači ne izleću iz nje kao iz topa”.

Verovatno smo se svi, barem  kada smo bili mali, vrteli na ringišpilu,vrteški, vrtuljku, lančari, karuselu.  Vrteti se na ringišpilu je kao priča o detinjstvu, pa potom i odrastanju… To je malo teže objasniti sadašnjim ali oni “prošli” dobro se sećaju svakog mesta gde je leti u Prijepolju bio postavljen ringišpil. Na Musali, preko Mileševke, pored Radničkog univerziteta, na Orsiju…Cela ta skalamerija bila je vezana za zabavu, često najveseliju, naglasniju, najživahniju jer osim što se “vrtilo” slušala se i muzika, pa je to davalo fon čitavom gradu. Ko nije bio viđen na ringišpilu, taj nije bio ni viđen.  Ringišpil je uvek bio asocijacija na leto, na raspuste, na  duže ostajanje na korzou, na  smeh,  na udvarnje jer  nije bilo većeg gušta nego kad “simaptija” sedne  u korpu iza, dograbi tvoju i počne da te baca u vis… To je bio “ljubavni” let do zvezda. Zvezde gore, a s te visine nije se videla ona prašina sokaka provincijskog gradića koji je težio da postane grad. Neko nervozan, svojevremeno je „prijavljivao” ringišpil policiji zbog “preglasne muzike”. Ringišpil je asocirao na filmove, posebno one italijanske. Mi smo pak voleli onu scenu sa Burdušom, likom iz TV serije, kad ga “majstor” zaboravi, pa se “okretanje” pretvorilo u noćnu moru za sirotog muzikanta koji je “udarao” u berdu.  Naravno, klincima su najdraži bili oni sa konjićima, brodićima, zmajevima, automobilima…  Odlazak ringišpila  najavljivao je jesenje kiše i dugu zimsku čamotinju kasabe…

Ih Ringispil 2

I posle, godine kad su prošle, volela sam da gledam klince kako se vrte u karuselima velikih gradova poput Beča, Trsta,  Firence ili Pariza. Svi ti gradovi su zadržali taj fenomen “karusela” kao jedne od tradicionalnih atrakcija do danas. I još uvek klinci odrastaju vrteći se u krug u ritmu neke muzike koja će izroniti kroz neko sećanje…

Ih Ringispil 4

Fasciniralo me to iznova u Firenci. Ovaj grad nije nikada bio običan. Oduvek je to čarobna Firenca, mesto gde se stvarala lepota umetnosti i umetnost lepote. Ne čudi da su ovde prvi put predstavili vrtešku na kojoj su se građani i deca vrteli ukrug uz note muzike sa muzičkih kutija. Oko vrteške su se vrteli i smešno obučeni zabavljači. Njih su nazivali pajacima. Car sa područja današnje Bavarske odveo ih je u centralnu Evropu. Njemu najdraži pajaci dobili su titule dvorskih luda, a najdosadniji bivali su izbačeni na ulicu. Odbačeni pajaci su u borbi za preživljavanje podizali šatore koji su ličili na firentinske vrteške. I tako su nastali cirkusi, klovnovi, ringišpili i svet je počeo da se vrti oko zabave. Firenca. Homo ludens i homo faber. Neodvojivi.

 

Ih Ringispil 3

U Parizu, još je atraktivan karusel na Monmartru koji je nezaobilazan. U Prateru u Beču, gledala sam konjiće na kiši onog istog ringišpila iz filma “Treći čovek”…

Ih Ringispil 5

 

A ISTORIJA VELI…

Reč ringišpil (carousel) znači "mali rat" i dobila je  ime po nadmetanju  arapskih i turskih vojnika u 12. veku. Jahači bi se dobacivali glinenim loptama napunjenim parfemom, a jahač koji ne uspe da uhvati kuglu osećao bi se na parfem sve dok ne bi dobio priliku da se okupa. Igra je sa “krstašima” stigla u Francusku krajem 15. veka i tamo je pretvorena u raskošni konjanički turnir na kome je glavni cilj  takmičara bio da sa svojih galopirajućih konjâ kopljem uhvate prsten koji je visio između dva stuba. Francuzi su s vremenom unapredili  trening tako što su osmislili napravu pomoću koje bi se učesnici pripremali za razna takmičenja i ona je, navodno, preteča ringišpila kakvog danas poznajemo. Sastojala se od drvenih konjića bez nogu koji su prečkama bili spojeni za centralnu gredu koja se vrtela. Nju su ponekad okretali ljudi, nekad konji ili mule, a jahači bi bili na drvenim konjićima, razvijajući veštine poput borbe kopljima.
Tek oko 1680. napravljena je sprava sa beznogim drvenim konjima povezanim sa stubom u sredini. Uvidevši da je sprava postala popularna zabava plemstva, a posebno dece i dama, lokalni proizvođači su počeli da prave prve vrteške koje su pokretali ljudi. Naime, čovek bi okretao čitavu strukturu koristeći samo polugu ili konopac.  Ono što je bilo rizično jeste da na samom početku konjići nisu bili pričvršćeni za osnovu, pa se događalo da jahači ispadnu iz sedišta.
Kako se ringišpil razvijao, neko vreme se koristio i bicikl za pokretanje ove naprave. Ringišpil kakav danas poznajemo napravljen je tek 1861. godine, a kritika  na taj izum Englezа Tomas Bredšoа bila je oštra:„Vrteška je ogromnih proporcija i pokreće je parna mašina koja se tako naglo okreće da je pravo čudo kako smeli jahači ne izleću iz nje kao iz topa”. Zlatno doba ringišpila počelo je ipak u Americi. Američki ringišpili su bili mnogo veći od evropskih, a drveni delovi mnogo detaljniji. Takođe, dodate su im razne životinje i mitska bića, mogućnost da se kreću gore-dole, kao i u krug. Tako je “mali rat” pretvoren u zabavu i za velike i za male.

198421684 307513780855840 45187301470994076 n

Dakle, ringišpil, vrteška ili karusel imaju značajnu ulogu u kulturi zabave mnogih.

Negde su to prave atrakcije, zaštitni znakovi gradova, negde tek sezonska zabava, a negde su samo nostalgična sećanja na prašinu periferije.

Prijepolju se ringišpili uvek vraćaju. Valjda su “majstori” zaključili da je pogodno mesto jer drugih zabava pa gotovo da i nema.

Ih Ringispil 6

Pre neku godinu  pažnju mi privukao ringišpil preko novog mosta. Grupa devojčica, može biti tek srednjoškolki, odlučila je da svoj prvi dan u školi obeleži na ringišpilu!Majstor uključio vrtuljak, devojčurci se veselo smeju u devet ujutru, sunce se pomalja... Divni pisac Justejn Gorder napisao u izvrsnoj knjizi „Devojka s pomorandžama“: „..I trebalo je da vidiš kako se smeje!I ja sam mogao da se smejem tako da sve pršti. Smeh je najzaraznije što znam! A šta je ova velika bajka koju živimo i koju svako do nas doživljava nakratko? Nemoj mi reći da svet nije bajka. Onaj ko to nije uvideo, možda neće ni shvatiti pre nego što bajka već bude pri kraju. Niko se ne oprašta, gušeći se u suzama od Euklidove geometrije ili periodnog sistema elemenata. Niko se ne rasplače zato što je isključen sa interneta ili odvojen od tablice množenja.Opraštamo se od sveta, od života, od bajke“.

I, eto, u vreme mobilnih, interneta, selfija, pućenja i bečenja, teretana i ambicija koje diktiraju mediji ili beznađe u koje sve dublje upadaju palanke, ringišpil je još uvek zabava. Kruženje, uz smeh koji odzvanja ćutljivim gradom u kome se odavno smeh doživljava kao provokacija.

Mislim o svim ringišpilima u našim životima. Okretanje u krug. Život je ringišpil, govorili su svojevremeno. Jednolično okretanje, ako nema ko da te malo baci u vis, da uhvati tvoju korpu i vine je, doda uzbuđenja. Tada osetiš draž dominacije jer letiš visočije, iznad onih koji se drže grčevito za lanac svoje korpe i samo čekaju da se ringišpil zaustavi i da siđu, pomalo ošamućeni. Đorđe Balašević nije tek onako napisao one stihove...“Daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi, bez tebe drveni konjići, tužno stoje... i dodaj svetu malo boje, čudo moje...“.

Indira Hadžagić

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

septembar 2021
npusčps
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

Broj poseta sajta

7936728
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
9209
15730
70234
190241
348118
7936728

Vaš IP: 3.238.95.208
2021-09-19 12:52