donacija

45 godina pruge Beograd-Bar: DOBAR DAN TUGO, DOVIĐENJA PRUGO

  28 maj 2021

Kiša pada 28.maja, a predsednik SFRJ Josip Broz Tito, sa suprugom i svitom, gledajući hiljade pokislih ljudi kraj pruge, van protokola, silazi iz voza da bi prenoćio baš u tom gradiću koji je posetio 1959.kada je bio prašnjava i musava kasaba ,kojoj je obećao da će proći pruga koja će značiti novi život.

Ideja o izgradnji pruge koja će Beograd povezati sa morem nastala je još osamdesetih godina 19.veka. Bila je to varijanta koju je zagovarala moćna Austrougarska kako bi Srbiju, preko Bosne povezala sa lukom u Hrvatkoj. Na Međunarodnoj konferenciji u Parizu 1909.godine zaključeno je da bi London preko Pariza, Rima, Barija, Niša, Bukurešta i Kijeva mogao biti povezan sa Moskvom. A 1940.godine ozvaničena je trasa od Beograda do Tivta, dužine 550 kilometara. Posle Drugog svetskog rata, 20. jula 1951. godine, Privredni savet Vlade FNRJ odobrio je sadašnji pravac pruge Beograd - Bar, pa su naredne godine počeli radovi na deonicama Resnik - Valjevo i Titograd - Bar, a 1955. godine i na deonici Priboj - Prijepolje. I u Društvenom planu za period 1961 - 1965. godine bilo je predviđeno da se pruga "u periodu posle 1965. godine završi u najkraćem roku". Bio je to najveći graditeljski poduhvat u Evropi.

IMG 20160523 095245

Limska dolina je sto godina sanjala prugu. Istina, dole niz Lim se znalo o vozovima. Izgradnja Istočno bosanske železnice počela je 1885.godine, do 1911.došla je do Uvca, a 1927, pruga je produžena do Priboja. I to je bio jedini „tračak“ pruge na ovim prostorima.

Sporo je odmicala pruga kroz limsku dolinu, najviše muke graditeljima zadao je tunel „Mili“ kraj Brodareva. Bio je to monumentalni i poslednji izgradjeni objekat na pruzi, zauvek urezan u srce masivne kamene litice. Više od 27 odsto pruge prolazi kroz tunele i ide preko vijadukta i mostova. Pruga koja ima 254 tunela, u dužni od 115 km i 234 mosta, dugačka je 476 kilometara, od čega je 301 kilometar u Srbiji. Most iznad Male reke na 200 metara iznad ponora najviši je u Evropi.

ŠTA JE ZNAČILA PRUGA?

Šta je značila pruga pre 45 godina?! Pa to vam je isto kao kad zažmurite i sanjarite a uzbuđenje raste od silne želje, a kad otvorite oči, kao nekom čarolijom, sve ono iz sna pojavi se pred vašim očima. Pruga je velika priča, moćna, suštinska, životna, epohalna. Prevozilo se million putnika godišnje i na hiljade tona robe. I neznatno Prijepolje postalo je deo velike priče. A zašto je priča o vozovima kao san?Pa, ljudi su hiljadama godina putovali na isti način: prost svet pešice, imućniji na konjima, najmoćniji u kočijama. Kada je Džems Vat predsatvio parnu mašinu počelo se razmišljati o njenoj primeni. Džordž Stivenson je izgradio prvu pravu lokomotivu. Trebalo je 11 godina da razum pobedi sve sumnje, kako teologa, tako i lekara koji su tvrdili da bi vožnja od 30 kilometara na čas bila smrtonosna za čoveka, pa je 1825. izgrađena prva pruga na svetu na severu Engleske u dužini od 19 kilometra. Najhrabriji su ušli u vagon i stigli na odredište vozom koji se kretao 18 km na sat. Muškarcima ni cilindri nisu spali s glave. Dame su bile malo garavih haljina ali ostvarivanje snova je počelo. Za samo nekoliko decenija Evropa će biti premrežena gvozdenim putevima.

Srbija je redovni železnički saobraćaj dobila 1884.godine. Tada je izgrađena pruga Beograd-Niš.

A PRIJEPOLJCI?

IMG 20160523 095728

Prijepoljci su čekali da Tito ispuni obećanje. U leto 1971.godine “bahnuše” momci i devojke iz svih krajeva “butum dunjaluka”. Došli da letnji respust provedu dobrovoljno radeći za prugu. Na Jabuci za tili čas niče akcijaško naselje baraka. Proći će kroz taj jedinstveni omladinski kamp 14.000 mladih ljudi iz zemlje ali i iz celog sveta. Volela se i poštovala Juga, bila je to misija, bila je to ideja, bio je to izazov za sve mlade ljude. Ta pruga zauzimala je 49 teritorije Jugoslavije na kojoj je živelo 10 miliona ljudi. Baš nekako s početka sedamdesetih pokrenut je i zajam za prugu. Ko koliko može. Mogli gotovo svi. Prijepoljci nisu dali obraza. Među prvima zajam su upisali već 1971.godine stomatolog Ljuboje Gojaković, inženjer Mile Divac, veliki domaćini i poljoprivredne gazde Mihailo Žunić i Lekso Ječmenica. Ceo million uplatio je Sreten Stiković zvani Stiv. Imao je 86 godine. Kao dete gore u Tocima slušao je o pruzi koja će proći limskom dolinom. A onda mladi čobanin otplovio za Ameriku i 40 godina radio u čeličanama Klivlenda. San mu je bio da sedne u voz u Prijepolju i izađe u Valjevu jer je na svom putu do Amerike upravo tu deonicu prešao peške.

Mladost je preplavila limsku dolinu, gradila se pruga, pruga je gradila i njih i nas. A onda je u leto 1975.godine stigla četa od 40 udarnika veterana. To su bili oni isti akcijaši, ona mladost što je dobrovoljnim radom gradila prve pruge buduće srećne zemlje Jugoslavije: Brčko-Banovići, Šamac-Sarajevo, mladost što je izgradila celi Novi Beograd i auto put Beograd-Zagreb, ali išla i da sadi šumu, da bere kukuruz, kroti reke, iskopava ugalj. Tako su se tog leta 1975.godine u limskoj dolini našle razne generacije akcijaša iz jedne porodice. Bio je tu i Abdurahman Babajić, nekada javnosti poznat kao jedini takmac u “osvajanju kubika” rekorderu i junaku rada Aliji Sirotanoviću. Babaja je bio Tuzlak, večiti udarnik, a tog leta je punio 65 godina. Došao da svoje ruke u prugu utka i Mića Šiljić, legenda akcijaša, jer ni jednu od 1945. dobrovoljnu radnu akciju nije propustio. Bilo je to čudno vreme, a zvalo se vreme ideala. Teško objašnjivo sadašnjim ili onima koji lako menjaju sećanja, a još lakše potiskuju i zaborave čak i na sebe same iz tih vremena. Teško je razumeti da je u redakciju “Polimlja” tog letnjeg jutra 1975.ušao Sajto Skrobanović sa svojih 75 godina da bi se raspitao gde da uplati zajam za prugu. Veli, bila je to poslednja želja njegove supruge Emine, koja je, eto, umrla, prugu nije dočela, a toliko je želela da to vidi da je u amanet ostavila da ako umre pre nego što vidi voz u Prijepolju, da njenu ušteđevinu daju za prugu. Zajam za prugu bi završen ali Eminina ušteđevina bi usmerena u dovršetak stanice. Tako je malo Emininog sna stalo u tu Železničku stanicu-lepoticu o kojoj su sve novine pisale, koja je bila ponos Prijepolja i cele pruge Beograd-Bar.

A GODINE KADA MINU

20160913 164857

Uvek sam mislila da braća Limjer nisu slučajno odabrali da na prvoj filmskoj projekciji ikada održanoj prikažu upravo - ulazak voza u stanicu! Otelotvorenje imaginacije. Verovatno nije slučajno da pruga, šine, te tračnice nedogleda, često budu korišteni kao metafora. Možda je to nama omogućena vizija beskraja ili vizija putovanja u nepoznato.Voz. Od onog dečjeg: ćihu, ćihu, ćihu-hu. Pa onda poznata Domijeova slika reprodukovana za čitanke “Vagon treće klase”. Voz za Tolstojevu Anu Karenjinu. Voz Serđa Leonea i Bilo jednom na Divljem Zapadu. Ili naš voz “bez voznog reda”…

Što se onda ova varoš Prijepolje ne bi sva pod kišobran podvukla tog 28. maja 1976. godine kad joj je stigao “plavi san” posle 120 godina sanjanja!?

Valjda svako ima pravo na svoj voz i neki san o dalekom. Prvi (plavi) voz je opevan. Okićen. Ocvećan. Pruga se pozdravljala sa – dobar dan, prugo. Time se u stvari govorilo - doviđenja, tugo!

Kiše su, posle, opet padale. Vozovi su prolazili na toj pruzi što je vodila do svetla velikoga grada ili do mora koga brđani nikad ne videše dok ne sedoše u voz. A onda su godine odlazile vagonima niz prugu. Vreme je donelo devedesete, lica staničnih noćobdija koji satima čekaju svoj voz koji stiže nevoljno na zapuštene perone, vukući se tromo zarđalim šinama, između kojih trule pragovi što se od stida bezuspešno skrivaju iza izraslog korova. Te travke podsećaju da na kolosecima nema više vozova.

Tamo negde vozovi jure sve brže približavajući svet u kome vozovi svakodnevice ne kasne. A mi smo dozvolili da budemo poniženi i smešteni u deklarisane, prljave vagone, bez voznog reda, mi smo dozvolili da bude polagano uništavan najveći graditeljski poduhvat u Evropi. Ušli smo u vreme vozova za bitange.

Da li je 45 godina pruge priča o nađenom, pa ponovo izgubljenom vremenu za ovo ovde ?

A SADA

20160913 165017

Radilo se u dve smene, prodavalo se po 300 karata u jednoj. Sada od 6 do 18 sati, do kada radi blagajna, proda se po nekoliko karata. Vozovi više ne kasne ali nema putnika, nema ni otpravnika vozova. Samo tišina. I dva voza koja prođu. Potpuna tišina oko stanice. Pustoš. Padaju mi na pamet neke pesme o vozovima:”Pišeš mi da ćeš doći, poslednji da čekam voz, al ne znaš, draga, kasno sad je, prošlosti pripalo sve je…”.

Indira Hadžagić

 

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Baner oglasavanje

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Vesti dana

MiniCalendar

septembar 2021
npusčps
1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930

Kursna lista

Broj poseta sajta

7936801
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
9282
15730
70307
190314
348118
7936801

Vaš IP: 3.238.95.208
2021-09-19 13:09