Уметност у време пандемије-Ђорђе Чпајак: ПАНДЕМИЈСКО ЗЛО УМЕТНИКЕ ЈЕ ЗАТЕКЛО НЕСПРЕМНЕ

  15 maj 2021

„Највише ми недостаје учешћа на светској уметничкој сцени јер је то обележило целу моју досадашњу каријеру. Имам више од 100 изведених монументалних радова по целом свету,а уз то су везана путовања, слобода контаката и кретања. А ту су и заједничке вечере, студентске изложбе, представе, руковања и грљења. Све ми то недостаје“.

Ђорђе Чпајак је једaн од највећих и најзначајнијих вајара данашњице. После основне у Пријепољу, Средње уметничке школе у Сплиту и Факултета ликовних уметности у Београду, дуго је живео у Италији, и то у престоници камена Карари, у уметничко-занатском граду Пјетрасанта.

-Уметници обично сматрају цео свет својим двориштем и ја сам се ту осећао као код куће. Ја ходим тамо где ме уметност води, изјавио је, објашњавајући принцип свог кретања. А тиме и принцип живота. Добијао је многе светске награде, барем двадесдетак најзначајнијих за сваког вајара. Ипак, како је истакао у једном од наших разговора, посебно је поносан на оне добијене у Jапану, Француској, Италији и Кини. Једна од најпознатијих његових скулптура је она постављена у пекингу у част Олимпијских игара. Није водио статистику али сигурно се преко 50(великих) скулптура Ђорђа Чпајака налази на јавним просторима. Многе су власништво музеја или власништво тих градова где су стална градска поставка. Своје скулптуре оставио је у многим градовима Европе(Данска, Француска, Енглеска, Италија, Немачка), Азије (Кореја, Кина, Јапан), Блиског Истока (Дубаи, Сирија, Либан, Иран, Бахреин), па Мексика, Бразила. Ти радови су у градским парковима, испред градских општина или рецимо, у Дубаију, једна од две скулптуре налази се на улазу у чувени Абу Бурј (највиша грађевина света).

Са свим овим наградама и преко стотинак светских такмичења и симпозијума одавно је у вајарској елити. Спомиње се у светским књигама о вајарству , има га чак и у “Вајарској Библији” у енглеском издању, а нарочито је поносан што је 2008.године уврштен у књигу која представља 40 највећих светских вајара данашњице, а 2013. са монументалном скулптуром „Touch”, Beijing Olympic Park ушао је у књигу најбољих дизајнираних симбола у свету.

Ђорђе Чпајак је и предавач на Одсеку вајарство-предмет скулптура у камену Факултета ликовних уметности у Београду, који је успоставио посебну научну сарадњу са кинеским Универзитетом у Ксиану. Како се онда једном тако значајном светском уметнику променио живот и свакодневица током године пандемије изазване корона вирусом која је онемогућила директне контакте, путовања, током које су многе земље биле „закључане“?

-Година за нама, тачније од почетка прошле године, била je једна од најгорих година за уметнике уопште ( музичке, сценске и ликовне уметнике). Ликовни уметници иначе у нашој земљи имају веома лош статус, за њих се издваја мало новца, буџет је рестриктиван, у доба свих ових транзиција и економских превирања , ликовни уметници се тешко сналазе. Ова пандемијска ситуација је само погоршала и онако лош статус ликовних уменика због немогућности излагања, путовања, отказивања многих манифестација.

Колико си ангажмана морао да откажеш?

-Лично сам отказао неких пет манифестација и учествовања, углавном у иностранству , неки догађаји су отказани од стране самог организатора, а на неке нисам ни могао отићи јер су услови путовања били такви. Највише ми је жао јер сам имао позиве на два велика симпозијума у Кини, али наравно све је отказано још у време кад је епидемија тамо почела , а било је то већ на самом почетку 2020. и чека нека боља времена.

Шта си радио, колико је корона пореметила неке планове?

-Углавном сам радио на својим новим радовима( и завршавао неке старе, за које никако нисам имао слободног времена). Мени је јако жао што нисам успео да искористим школску 2020/21 за међународна учешћа где сам и најактивнији, јер њу користим као одмор од рада на факултету ( сабатикум), а заправо ништа веће нисам могао ни радити јер су услови били такви. Но, могло би се рећи да с једне стране и није лоше јер сам имао времена да се одморим и да будем више са породицом, што у оваквом темпу живота увек недостаје.

Да ли си имао контакте са колегама из света, каква су њихова искуства?

-Са колегама из света сам се одувек виђао и чуо, од Америке, преко Европе до Азије и Блиског Истока. Сада се само чујемо путем свих друштвених мрежа и апликација које нам је модерно доба омугућило. Иако нисам неки поборник тих мрежа сада им се могу само захвалити јер на други начин не бих могао остати с њима у каквом-таквом контакту. Њихова су искуства иста (негде гора или боља) али разлике су безначајне, с обзиром на глобализацију света, па и овог пандемијског зла које нас је затекло неспремне и ујединило у проблему.

Пошто си професор на Факултету ликовних уметности како се одвија рад са студентима? Како они доживљавају мере дистанце, да ли могу да излажу? Да ли су мотивисани?

-Наравно да се све ово одражава на студенте као и на професоре. Мотивација увек мора да постоји ако је сами немају, професори су ту да их мотивишу ! Ја предајем на ФЛУ изборни предмет Скулптура у камену , имам срећу да су наше сале и радни простори велики и омогућавају поштовање ових нових мера , тако да се студенти могу осећати безбедним на нашем факултету. Иначе да се похвалим да предајем у једном од најлепших простора те намене у Србији, заиста је простран факултет са више зграда као целином, а има и велико двориште које смо у почетку пандемије користили за одржавање састанак на отвореном. Факултет ће ускоро бити реновиран те ће бити још садржајнији и лепши.

Каква је генерално ликовна сцена у Београду током ових годину дана? Да ли се одржавају изложбе, да ли се уметници састају, разговарају?

-Ликовна сцена, која је иначе шаролика у Београду, сада је постала потпуно уједначена - свега фали ! Дружења ,изложби , активних простора ! Излагати у галеријама, а без публике то је исти осећај као кад спортисти играју на терену без публике. Зато сам и одложио своје изложбе за неко боље време. Мада , мислим, да се мере полако гасе и да ћемо се ускоро вратити на стари режим живота.

Шта ти највише недостаје?

-Све горе наведено, мада највише учешћа на светској уметничкој сцени јер је то обележило целу моју досадашњу каријеру. Имам више од 100 изведених монументалних радова по целом свету,а уз то су везана путовања, слобода контаката и кретања. А ту су и заједничке вечере, студентске изложбе, представе, руковања и грљења …Све ми то недостаје.

Индира Хаџагић

Indira Hadžagić

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

jun 2021
npusčps
12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

6993258
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
3936
12455
50679
149378
233803
6993258

Vaš IP: 35.170.64.36
2021-06-19 11:32