ВАСКРС: С ВЕРОМ БОЈЕНО, ДУШОМ ШАРАНО

  02 maj 2021

У кући Ћебеџића се одувек држало до Васкрса а од када је у породицу ушла снајка Веселина, родом из Руског Крстура, чак дупло више. Милојка Томашевић се као кроз маглу сећа ускршњих празника и шарања јаја, јер је била девојчица када је вера у њеној кући била забрањена „работа“.

Обичаји и веровања везани за Ускрс, су различити у чему је и чар културе и традиције различитих народа. Једно је ипак заједничко а то је фарбање или шарање јаја. Овај обичај не излази из „моде“ и незаобилазни је део ускршњег фолклора без обзира да ли се породице стриктно придржавају свих религиозних обичаја.

У кући Ћебеџића се одувек држало до Васкрса а од када је у породицу ушла снајка Веселина, родом из Руског Крстура, чак дупло више. Весела, како је од миља зову, у кућу је унела и русинске обичаје везане за Ускрс, тако да се прослављају и католички и православни.

Весела појашњава да заправо није реч о католичком Ускрсу већ о православном који се само празнује по католичком, грегоријанском календару. Тако је барем у родном Руском Крстуру. Обичај датира од периода када је свештенство овог места, које је најбројније по насељеној русинској националној мањини, прихватило папин календар. Њиховим стопама, међутим, нису пошли остали Русини тако даданас неки славе по једном а неки по другом календару.

„У суштини ми смо католици православног обреда, унијати или грекокатолици, објашњава Весела Ћебеџић, тако да смо уочи католичког Ускрса већ шарали јаја и поново у Велики петак, уз поштовање свих православних обреда. То је у породици идеја са којом се живи јер смо децу васпитавали у духу различитости, каже Весела.

Разликаје у томе што се код Русина јаја не шарају, углавном се само фарбају.

„То су слике из могдетињства. Ја сам удајом прихватила овдашње православне обичаје па јаја и фарбам и шарам с децом у свечарској атмосфери. Стално откривамо нове технике шарања и уживамо у неизвесности каква ће нам „испасти“. Трудим се да нам и трпеза и гардероба буду нешто свечанији на тај дан “.

Код Русина је, прича Весела, обичај да се за Ускрс спрема ускршња корпа које домаћице носе у цркву на свештеников благослов у црквеној порти – дворишту. Та корпа не користи се ни за шта друго, само једном годишње, на Ускрс и чува се, за ту прилику,   на скривеном месту. У ускршњој корпи се налазе оно што домаћинство производи, паска, посебно украшен хлеб, затим кувана шунка, сирец, што је такође, једна посебна „грудва“ припремљена од јаја и млека, кобасица, маслац који се обликује у неку животињу, најчешће овцу, фарбана јаја, очишћено и пресечено јаје, рен и со. Корпе се украшавају цветовима из баште, а покривају са покривачем на којем су извезени ускршњи мотиви. Благословљено јело у корпи се одоноси кућама, ставља на стол и тог дана се ништа друго не спрема за јело. Тај се обичај и сада задржао у Руском Крстуру, каже Весела описујући да је то најсвечанији ручак у години. Тог дана је за столом цела породица. Отац, глава породице, дели ускршње јаје на толико делова, колико је чељади за столом. Верује се да ће то очувати здравље, сложност и заједништво породице. Деца с нестрпљењем чекају да виде чије ће ускршње јаје бити најтврђе.

Весела каже да се одмах „примила“ на Пријепоље. Допало јој се на „прву лопту“ и данас не би могла да замисли да живи на другом месту. Чак ни у родном Руском Крстуру:

„Уклопила сам се и као да сам рођена да овде припадам. Нисам осетила ни тугу ни носталгијуза родним крајем и не бих тамо више могла да живим“ .

MC Uskrs 3

ЧУВАРКУЋЕ

Милojка Томашевић се као кроз маглу сећа ускршњих празника, скупљања ишарања јаја и обичаја јер је била девојчица када је вера у њеној кући постала забрањена „работа“. Рођена је на почетку Другог светског рата а како је била најмлађа сестра осведочених комуниста и рањеника са Сутјеске, у њеној кући у Каменој Гори, стало се са тим. Али памти да је, уочи Васкса, са децом из села ишла од куће до куће, купили су од домаћина орахе, јабуке, гурабије а онда су испред школе палили „лиле“ и певали. Памти и како је са родитељима по неколико сати пешачила да се причесте у цркве Свети Василије, јер ближе није било.

„Као мала покушала сам да докучим, да схватим, зашто смо одједном престали да славимо славу, зашто не идемо код комшија и родбине који славе, зашто не фарбамо јаја, зашто нам поп не залази у кућу а други око нас то раде“ , прича Милојка сећајући се својих дубоких размишљања.Кад је дошло време „уписала“ се и сама у комунисте под притиском браће, мада никада није желела и од тога никада није имала фајде. Једноставно је прихватила а много година касније и схватила ту идеологију забране.

Времена су се променила. Тек 2000. године, после једног сна, договорила се са децом да почну да празнују све празнике које је сама пропустила кроз живот. Није желела да буду ускраћени за тај осећај припадања нечему што је духовно и традиционално. Милојка се данас радује Васкрсу као да је мала. Фарба и шара јаја, у луковини и жариги, украшава их цветовима из дворишта, сличицама, више заправо, помаже снајки Мили која је баш изверзирана за то јер су њени увек држали до празника и обичаја.

„Она има стила и енергије. Баш ових дана купила је нову корпу за јаја и има идеје како да је украси а ја сам „натруковала“ један столњак са ускршњим мотивима. Спремам се да га извезем за ускршњу трпезу, али се бојим да нећу стићи“, каже Милојка жалећи што то већ није урадила да би се „усликало“.

Зна само да ће бити свечано, и сто и послужење, каже и показује прошлогодишње јаје „чуваркућу“ које,дубоко верује, чува кућу и осигурава напредак породице, здравље, повезаност и благостање.

М.Цмиљановић

Memnuna Cmiljanović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

maj 2021
npusčps
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

6750016
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
9182
3624
12806
139939
186060
6750016

Vaš IP: 18.204.227.34
2021-05-18 20:06