ČETIRI GODINE KASNIJE: ŠTA JE POGREŠNO U DUALNOM OBRAZOVANJU

  03 novembar 2020

Od oko 50 učenika koji su završili školovanje po sistemu dualnog obrazovanja ni jedan nije iskazao interesovanje da zasnuje radni odnos u kompanijama koje su im obezbedile praksu,ali i odredjene benefite tokom školovanja. Zašto?

Na inicijativu kompanije Trendtex i Klastera tekstilaca, model dualnog obrazovanja je 2016.godine zaživeo i u opštini Prijepolje. Uvodjenjem ovog modela nastave u sistem obrazovanja, pokušao se rešiti problem nedostatka stručnog kadra a bio je to i način da se jednom broju mladih ljudi obezbedi siguran posao i egzistencija.

Šta je zapravo dualno obrazovanje?

Reč je o “učenju kroz rad” tokom koga učenici, pod rukovodstvom i nadzorom instruktora u realnom radnom okruženju kod poslodavca, stiču kompetencije neophodne za efikasan i produktivan rad u određenom zanimanju ili grupi zanimanja. Ovakav način rada podrazumevao je da poslodavac ispuni uslove za učenje i rad učenika i omogući im ostvarivanje sadržaja propisanih odgovarajućim planom i programom.

Suana Čelebić, direktorka Trendtexa i trener istruktora u dualnom obrazovanju za Zlatiborski okrug, tvrdi da put do uvodjenja ovakvog načina rada u sistem školstva nije bio ni malo lak, ali je značio opstanak tekstilne industrije u opštini koja je brojala više od pet hiljada nezaposlenih, od čega su trećinu činili mladi od 18 do 35 godina starosti.

“ Više od tri meseca je trebalo da sakupimo dokumentaciju koju smo već posedovali, što znači da nismo morali da čekamo na potpise, rešenja i akreditacije. Manje kompanije se tu nisu najbolje snašle i verujem da su neke od njih odustale ili su još uvek u fazi pribavljanja dokumentacije.”

Petnaest privrednih društava iz Prijepolja,Priboja i Nove Varoši ipak su potpisali izjave da će u svojim pogonima primiti učenike i obezbediti im uslove za obavljanje stručne prakse. Pokazale su i spremnost da im obezbede “djački dinar” , topli obrok, a u pomoć je pritekla i lokalna samouprava koja je iz budžeta izdvojila novac za prevoz učenika.

“ Iako se radilo o „pilot projektu“ pridržavali smo se načela koja su bila u planu sistema dualnog obrazovanja, što je i „overeno“ ugovorima koje su kompanije morale da potpišu sa školom, učenicima i njihovim roditeljima. Da bi učenici mogli da udju u proizvodne pogone, morali smo im obezbediti licencirane mentore i njih je danas petnaestak na nivou opštine”, kaže Čelebić.

Te godine mnogo se uradilo i na promociji dualnog obrazovanja. Interesovanje učenika ipak je bilo skromno – na smeru modni krojač upisalo se svega dvedesetak učenika. Već naredne školske godine na ovom smeru školovao se 31 đak, zbog čega se verovalo da će dualno obrazovanje dati očekivane rezultate.

Kako bi dodatno motivisali učenike, kompanije su ponudile i mogućnost njihovog daljeg školovanja.

U medjuvremenu usvojen je i Zakon o dulanom obrazovanju koji je podelio mišljenje javnosti. Naime, dok jedni smatraju da je skrojen kako bi izašao u susret potrebama privrede i jačanju njene konkurentnosti na regionalnom i globalnom nivou, a ujedno smanjio stopu nezaposlenosti mladih do 25 godina starosti, drugi tvrde da on služi za stvaranje jeftine radne snage.

„ Imajući u vidu da je tekstilna industrija nisko profitabilna grana privrede, mi smo preko Privredne komore Užica uputili zahtev relevantnim državnim organima da nam, kroz smanjenje poreza i doprinosa rasterete budžet, kako bi sredstva usmerili u povećanje plata i školovanje mladih kadrova. Prema analizi koju smo uradili, radnik u tekstilnoj industriji srpske kompanije košta 150 evra više nego radnik u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini”, navodi Čelebić.

A ta bi brojka, kaže, predstavljala bi veliko rastrećenje preduzeću koje zapošljava više od 450 radnika. I dok kompanije čekaju pozitivan odgovor relevantnih državnih organa, poslodavci ostaju bez radne snage koju su školovali proteklih godina.

“ Nismo dobili nikakvu garanciju da će učenici nakon školovanja ostati da rade u kompanijama ali smo očekivali da će to biti njihova želja nakon završetka školovanja”.

No, kako se ispostavilo, mladi ne žele u proizvodne pogone.

“  Na samom početku je bila primetna njihova pasivnost, pa ni povoljnosti koje smo nudili nisu ih motivisale da se uključe u proces proizvodnje. Od oko pedeset učenika koji su kroz dualno obrazovanje stekli diplome, ni jedan nije pokazao interesovanje da radni odnos zasnuje u kompaniji. Samo jedan učenik izrazio je želju da nastavi školovanje i njemu je obezbedjena stipendija”, kaže Čelebić.

Koji će biti izbor dvadesetak učenika koji se i dalje školuju na smeru modni krojač, pitanje je čiji se odgovor već sada može naslutiti. Da nema interesovanja za rad u proizvodnji potvrdjuje i podatak da u ovoj školskoj godini na smeru modni krojač Tehnička škola nije upisala ni jednog djaka!

“ Mladi, definitivno, neće u prizvodnju i to nije samo problem prijepoljskih preduzeća, već sa njim kubure i druge kompanije širom Srbije. Lično mislim da je lokalna samouprava morala biti više uključena kako bi zajedno našli način da mlade zadržimo u proizvodnim pogonima. Mislim da mladi ljudi nemaju svest o značaju proizvodnje, a budućnost Prijepolja je, verujem, upravo u proizvodnim i prerađivačkim pogonima. O tome i uvodjenju novih smerova u tri prijepoljske srednje škole mora se ozbiljno razmisliti jer činjenica da školstvo nije prilagodjeno potrebama privrede dodatno usložnjava problem”, smatra Čelebić.

Nekada je tekstilna industrija u Prijepolju zapošljavala više od 5 hiljada radnika koji su se nakon neuspele privatizacije preduzeća mahom okrenuli drugim zanimanjima ili su svoj status rešili odlaskom u mirovinu.n Danas, Klaster tekstilaca u Prijepolju zapošljava nešto više od 1000 radnika, a sa većim obimom proizvodnje raste i potreba za novom random snagom. Samo kompanija Trendtex trenutno iskazuje interesovanje za 200 novih radnika!

“ Bojim se da smo opet na početku. Ako se ne desi neko čudo, za pet godina Prijepolje će, zbog manjka mlade radne snage ostati bez tekstilne industrije. Trenutno, prosečna starosta zaposlenih u kompaniji Trendtex je preko 45godina”.

Gde se krije rešenje?

“ Moj utisak je da tekstilni smer upisuju učenici koji nemaju jasan cilj. Kada interesovanje pokažu vrlo dobri i odlični učenici koji imaju viziju svoje budućnosti, sigurna sam da će se situacija promeniti”, zaključuje Suanita Čelebić.

J. Beganovic

                                                          

Jasmina Beganović

Novinar nedeljnog lista "Polimlje".

Srećni praznici

FTN Polimlje 300x300

Marketing

petar pan markica

jkp lim

jkp lim

es komerc mala1

Baner oglasavanje

Vesti dana

Tag Cloud

MiniCalendar

maj 2021
npusčps
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

Kursna lista

 

Broj poseta sajta

6710564
Danas
Juče
Ove sedmice
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
7798
5112
12910
100487
186060
6710564

Vaš IP: 3.226.72.118
2021-05-11 09:46