„На локацији Бањица званично почели радови на изградњи савремене депоније смећа за четири општине по светским стандардима. Почетак радова озваничили министар за науку и заштиту животне средине и председници четири општине“. Била је 2007.година. У марту те године предузеће из Београда је „уведено у посао и почео је да тече рок од 150 дана за завршетак прве фазе Регионалне санитарне депоније Бањица. Вредност депоније процењена је на 3 милиона евра“. Речено је да су испоштовани „сви важећи стандарди“ и да ће ово бити „еколошки најбезбеднија депонија смећа у Србији“. Само годину дана касније радови су стали. „Идентификовани“ су недостаци у техничкој документацији и процењено је да треба изменити главни пројекат. Уследило је затишје, а онда је 2011.године добијена сагласност на Регионални план управљања отпадом. Новембра 2013.године завршена је измена главног пројекта на основу кога је процењена вредност инвестиције била 776 милиона динара. До 2016.године су изведени само земљани радови у вредности од 76 милиона динара, а средства су обезбеђена из фонда НИП-а и из Фонда за заштиту животне средине. Четири општине су издвојиле 15 милиона динара за израду пројектне документације и решавање имовинских односа. Како је закон налагао основано је и предузеће Регионална санитарна депонија „Бањица“, које је имало само директора и представнике из општина који су чинили скупштину и који су добијали редовно принадлежности ,иако радови нису настављани. И тако неколико година.
„ЈЕСЕНИ И ПРОЛЕЋА“ ТРАНСФЕР СТАНИЦЕ
Стални разговори са представницима надлежних министарстава нису доносили помак, а посебно критично било је у пријепољској општини јер је сметлиште Стањевине почело да угрожава здравље људи, водотокове, магистралу, пољопривреду , а једна од најружнијих слика Србије управо је долазила са овог подручја. Онда је 2017.године покренута иницијатива да се не подручју Пријепоља гради Трансфер станица као претоварно место за сакупљање отпада. Изгледало је „изгледно“, јер је општина успела да нађе и донаторског партнера, односно Влада Словеније је подржала пројекат изградње Трансфер станице за комунални отпад у пријепољској општини и одобрила 800.000 евра за ове намене. Одобрена донација је обезбеђивала половину неопходних средстава за укупно предвиђене радове на локацији Стругови и била је резервисана у буџету Републике Словеније за 2018.годину. Скупштине оштине Пријепоље је још почетком октобра 2016. донела одлука о одређивању Стругова за Трансфер станицу јер је за ову локацију још 1992.године урађена пројектна документација. Међутим, процедура добијања потребне документације кад је реч о оваквим инвестицијама није била једноставна. Влада Србије је давала мишљење за градњу оваквих објеката, чак и када су привремени. И цео план око изградње Трансфер станица за пријепољску општину пропао је после мање од годину дана јер је Влада Србије донела Одлуку о заједничком обезбеђивању и спровођењу управљања отпадом. Овом одлуком је прецизирано на које ће постојеће санитарне депоније општине одлагати свој отпад. У одлуци је наведено да ће четири општине(Пријепоље, Прибој, Нова Варош и Сјеница)свој отпад усмеравати ка Регионалној санитарној депонији „Дубоко“ у Ужицу. То је „трећа група, коју чине јединице локалне самоуправе које су од локације санитарне депоније удаљене више од 40 км и које треба да започну одвожење и одлагање отпада на санитарну депонију са претоваром на трансфер станици која ће бити изграђена на територији друге општине“.Прошла је деценија, да би се „обновила“ цела прича. Да би се све ово реализовало, био је потребан пројекат санације и рекултивације Стањевина . Тако се 2019. пријепољска општина нашла међу онима које су ушле у приоритете за обезбеђивање средстава која би омогућила израду пројекта санације и рекултивације Стањевина. Средства за ове немане усмерена су из Зеленог фонда који је располагао са око 100 милиона динара намењених локалним заједницама за унапређење заштите животне средине и управљања отпадом. Пријепољу је припао максималан износ, односно око 80 процената од вредности пројекта, Упоредо је расписан и тендер за изградњу Трансфер станице за четири општине. Нова локална власт је конституисана у августу 2020. и један од приоритета биле су управо Стањевине, које су затворене већ у новембру. Колико држава подржава решавање горућег еколошког проблема не само за пријепољску већ и за суседне општине, потврдио је долазак председнице Владе Србије Ане Брнабић. Она је, изјавила:“Стаљевине су биле мука за вас , а брука за све нас“.
Министарка за екологију Ирена Вујовић, којој је поводом Дана општине додељено и признање почасни грађанин Пријепоља рекла је да је заједно са својим тимом „започела велику еколошку борбу баш овде. Ово је нови приступ заштити животне средине у Србији која ће тиме доживети велики преображај кроз улагање у зелене пројекте“. Било је то у лето 2021.године.
Три општине депонују своје смеће на привремену депонију „Дубоки поток“ тако што су се обавезале да је максимално одржавају на адекватан начин до изградње Трансфер станице. И то траје већ две године. А колико ће ово питање бити сложено и да се са затварањем Стањевина није завршила прича, већ да тек почиње и да за ту причу треба пројеката, средстава, људи, организације, механизације, возила и возача, грађанске свести и комуналног (пре) васпитања, дочарао је у пуном обиму директор Регионалне санитарне депоније „Бањица“ Љубенко Васиљевић, подносећи извештај на седници Скупштине општине Пријепоље пре годину дана. Од јуна 2021. зна се да је неопходно да се, поред самог објекта Трансфер станице, ураде приступне саобраћајнице, далековод и водовод. „Доста је непознаница, отворено је нагласио Васиљевић. „Ако се све могне урадити до половине наредне године, биће задовољавајуће“. Односило се то на 2022.годину.
Министарка за заштиту животне средине у другом мандату Ирена Вујовић обећала је затварање несанитарне депоније „Дубоки поток“, јер су у октобру почели радови који ће омогућити стављање у функцију Трансфер станице за претовар отпада, уз најаву да ће се убрзати и радови на изградњи Регионалне санитарне депоније за четири општине.
-Обезбедили смо и додатна средства за далековод, приступни пут и део водоводне мреже, изабрали извођача и очекујем да ће у пролеће бити комплетно оспособљена Трансфер станица, где ће се радити претовар отпада из Прибоја, Пријепоља, Сјенице и Нове Вароши по свим предвиђеним стандардима ,рекла је Вујовић, додајући да се паралелно радило на изради пројекта за затварање депоније у Сјеници, која ће бити санирана наредне године.
Према њеним речима, најважнији пројекти министарства којим ће се решити проблем управљања чврстим отпадом, јесу модерни регионални и рециклажни центри. Држава ће, како је навела, уложити у модернизацију депоније "Дубоко" у Ужицу, а градиће се и Регионални центар за отпад за четири општине.
- Пре две године смо поставили високе циљеве када је реч о Златиборском округу, јер су се горући еколошки проблеми управо овде јавили. Није било лако, и многи пре нас су одустајали, јер су то вишедеценијски проблеми, али ми успевамо. Оно што нам у наредном периоду предстоји, паралелно са реализацијом капиталних пројеката, јесте едукација грађана. Када уведемо ЕУ стандарде, неопходно је и да отпад раздвајамо код куће, како би могао да има нову употребну вредност.
Будућност би могла да буде, у складу са „зеленом агендом“ Владе Србије, уколико се реализује план, да се „Бањица“ сврста у један од четири планирана Центра за управљање отпадом. То би значило да би се обезбедили услови за депоновање отпада, рециклажу, па чак и компостану. За то су, наравно, потребна велика средства.
На октобарској седници Скупштине оштине Пријепоље чуло се неочекивано питање:“А шта ћемо с Бањицом“?!
Како би речено, потребно је посебно расправљати на ову тему јер је доста нејасноћа. Одакле су се појавиле нејасноће остаје нејасно јер је све до скора свима све било јасно осим, изгледа, како функционише Трансфер станица. Као да није најјасније било да је то “претоварно место” за три(или четири) општине и то комуналног отпада, а да за остали отпад морају да се побрину саме општине. Како? Није до сада изнет никакав план. У извештају о пословању предузећа Регионална санитарна депонија за 2021.каже се да ће ова Трансфер станица почети са радом у 2022. Очигледно то се неће десити. Како то да се поново постављају бројна питања када извођач треба за пола године да заврши инфраструктурне радове, што ће омогућити стављање у функцију Трансфер станице која је прва етапа на путу за градњу Регионалне санитарне депоније, а спомиње се 2030.година? Како је то одједном капацитет Трансфер станице постао “упитан” и "недовољан" и то после толико уложених средстава и најсвежијих обећања са највишег државног нивоа?
Индира Хаџагић
