Немачки историчар Леополд фон Ранке назвао је Први српски устанак српском револуцијом. Данас се под тим појмом подразумева време од Првог српског устанка, 15.фебруара 1804.до доношења првог устава Србије, 15. фебруара 1835. Зато је 15. фебруар је један од најзначајнијих датума Србије у културном, историјском и политичком смислу. Али 15. фебруар је не само Дан државности, него и Дан уставности Србије. Током своје револуције Срби су се изборили за укидање феудализма и обнову своје националне државе. Револуција је почела на верски празник Сретење Господње, а 1835. године, на исти дан, Србија је добила свој први устав, због тога назван Сретењски устав.
Димитрије Давидовић, новинар, политичар и дипломата, понесен идејама Француске револуције, свој комплетан рад посветио je политичком напретку младе српске државе. Био је и вероватно најобразованији човек у Милошевој Србији. Рођен је у Земуну, дакле у Аустријском царству револуционарне 1789.године, школовао се у Сремским Карловциме, Пешти и Бечу. Управо у Бечу је отворио штампарију из које је исте године изашао први број Новина сербских из царствујушћег града Виене,које су штампане на српском језику. Године 1821. долази у Србију препоручујући се својим знањем кнезу Милошу, који му даје место државног секретара, где ће Давидовић остати до 1835. године. Покренуо је и штампање првих новина у Србији- Новина сербских у тадашњој престоници Крагујевцу 1834. године. Кратко време Давидовић је обављао функцију министра просвете. Био је и дипломата у Цариграду. Но, свакако његово најзначајније дело јесте усправо Сретењски устав.
Током буне Срба( познато као Милетина буна 1835.), кнез Милош му је поверио израду првог српског устава. На Сретење Господње састала се Велика народна скупштина на кнежевој ливади, која је радила три дана. Била је то најбројнија скупштина у историји нововековне Србије. Било је чак 2400 народних посланика и око 10. 000 знатижељног народ.
Тако је у Крагујевцу, на Народној скупштини 15. фебруара 1835. проглашен први српски устав, настао под утицајем либералних устава Француске и Белгије. Предвиђао је поштовање грађанских и људских права, па је био један од најнапреднијих устава свог времена. Увео је поделу власти у Србији, независно судство и формирање министарстава. Учесник ове скупштине Јован Стејић забележио је: ''Велика се скупштина на Сретение отворила,од самог књаза са једним Словом,с коим се нова епока у историји српског народа започиње...Што се олакшања тиче за народ, то је заиста највеће у Србији Србин ће плаћати 6 талира на целу годину и баста. Више нема ни арача, ни димнице, ни чибука, ни котарине, чусте ли! Ни кулука ни десетка! Може ли народу боље бити? Камо тога још у Европи?''
Доношење Сретењског устава наишло је на противљење не само Османског царства, него и осталих сила заинтересованих за Балкан и Србију, а то су били Руско и Аустроугарско царство. Устав су окарактерисали као „француски расад у турској шуми”, те је под међународним притиском Сретењски устав укинут већ 11. априла 1835. године. Кнез Милош се из ове уставне афере „извукао“ уз подршку Русије, па је сав терет био пребачен на писца Устава-Давидовића. Кнез је Давидовића постепено до краја године ослободио свих државних дужности, пославши га у пензију. Димитрије Давидовић је остатак живота провео у Смедереву, где је и умро 1838. године. Исте те године Србија ће добити устав који је стигао у виду султановог Хатишерифа, који је у историји упамћен као Турски устав.
Као Дан државности Србије, 15.фебруар се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1918.године, након чега је укинут. Скупштина Србије је 10. јула 2001. године одлучила да се овај датум поново обележава као Дан државности Републике Србије.
И.Х.
