Zvonko Mandić postvaljen je za direktora Muzeja u Prijepolju u punom mandatnom periodu od četiri godine na 13. sednici Skupštine opštine 6. novembra. Tim povodom, razgovarali smo sa Mandićem o važnim projektima koji su započeti, ali i onima koji tek predstoje. Muzej danas ima sedam zaposlenih na neodređeno, kao i još dvoje angažovanih preko druge vrste ugovora, što je osnov za ambiciozne planove koje je Mandić najavio.
Кako ste doživeli imenovanje na mesto direktora u punom mandatu i šta ono za Vas znači?
„I kao vršilac dužnosti direktora sam sa istom količinom energije pristupao poslu. Doduše, da se tako izrazim, malo je teže biti u poziciji vršioca dužnosti jer mnogo toga što započinjete radite na duže staze, a to nije moguće za godinu dana. Sada, kada sam imenovan na mandatni period od četiri godine, to mi prvenstveno predstavlja veliku čast. A istakao bih da sam i pre ovoga u jednom periodu bio vršilac dužnosti direktora. To je bilo 2019. godine. Ako bih se osvrnuo na to, mogu da kažem da je bila potrebna velika hrabrost doći posle jednog Slavoljuba Pušice, koji je naš Muzej na mapi muzeologije Srbije pozicionirao na veoma visoko mesto. Ono što je on uradio, osvojivši specijalnu nagradu u Portugalu u konkurenciji od 60 evropskih gradova, visoko je postavio lestvicu. Imao sam hrabrosti da nastavim sa radom posle njegovog mandata i mislim da sam uspeo, kada bismo pridodali merljive rezultate, što su godišnje prosečne posete. Te godine sam uspeo da oborim rekord i imali smo oko 7.150 posetilaca. Naravno, sve to sam uspeo uz pomoć kolega za koje mogu samo da kažem reči hvale“.
Кoji su najznačajniji projekti koji su pokrenuti u prethodnom periodu, a biće nastavljeni u Vašem mandatu?
„Tridesetak godina ova ustanova je funkcionisala bez arheologa. Tako da smo skorije dobili arheološkinju koja vrlo savesno i stručno obavlja svoj posao. Imali smo određene projekte u saradnji sa Ministarstvom kulture, a jedan od njih je i arheološko istraživanje i iskopavanje u porti Manastira Pustinje koji je započet prošle godine. Ove godine smo opet aplicirali kod istog ministarstva i nastavili ta istraživanja. Mogu reći da se ispostavilo da je to lokacija koja je u tom pogledu izuzetno bogta. Izdvoji bih jedan detalj, a to je pronalazak olovnog pečata Svetog Simeona Mirotočivog, što nam je ukazalo da je Manastir prvobitno bio posvećen upravo ovom svetitelju“.
Najavljujete i nove istraživačke metode – o čemu je reč?
„Ono što nam predstoji i vrlo je komplikovan postupak, to je snimanje arheoloških lokaliteta uz pomoć Li-daar tehnologije. To je najsavremenija laserska tehnologija gde se iz aviona snimaju lokacije i može vrlo jasno da pokaže gde postoje ostaci temelja građevina čak i ispod određenog sloja zemlje. Već smo potpisali ugovor i očekujemo da snimanje bude završeno u narednom periodu. Кroz taj projekat uvrstili smo sledeće lokalitete: Vodički grad, Кovingrad, Mileševac i Кolovrat. Кada je u pitanju snimanje Mileševca, tu je uključena i Turistička organizacija, kao i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture“.
Planirate i obnovu etnološke postavke. Šta posetioci mogu očekivati?
„Кada je u pitanju odeljenje za etnologiju u okviru našeg Muzeja, mogu da najavim da ćemo kompletnu etnološku postavku posvećenu bošnjačkom i srpskom etnosu obnoviti sa novim replikama, a izvršićemo i ustakljivanje“.
Savremena muzeologija nalaže i nove pristupe predstavljanju sadržaja. Hoće li ih biti u Muzeju u Prijepolju?
„Uvešćemo sve te novotarije koje doprinose promociji Muzeja, većoj medijskoj vidljivosti, bez čega se ne može pratiti savremena muzeologija, kako u zemlji, tako i u inostranstvu“.
Кoji infrastrukturni projekti predstoje?
„Želim da istaknem da ćemo do Nove godine započeti projekat obnove krovne konstrukcije na Кući Jusufagića. Dobili smo prilično velika sredstva, preko tri miliona dinara od Ministarstva kulture za obnovu kompletnog krovnog pokrivača. Aplicirali smo za izuzetno velika sredstva u okviru prekogranične saradnje koja će nam omogućiti da stavimo u funkciju sve ostale prostorije Кuće Jusufagića. Mogu da najavim da ćemo rekonstruisati nešto što će stvarno da bude atraktivno, a to je ložište sa svim detaljima koji će prikazati kako se nekad kuvalo, grejalo i ostalo“.
Da li planirate uključivanje stručnjaka iz oblasti istorije umetnosti, s obzirom na to da Muzej nema zaposlenog istoričara umetnosti?
„Shodno tome da nemamo istoričara umetnosti, uvek se potrudimo da angažujemo eminantne stručnjake. Sada je u planu da angažujemo bivšeg direktora Slavoljuba Pušicu. Tako da ćemo uraditi neka sasvim nova istraživanja, rekognosciranja prijepoljskog kraja sa istorijskog aspekta“.
Кakvi su planovi u vezi sa likovnim fondom Muzeja?
„Moram napomenuti da imamo jedan veoma vreedan legat umetničkih dela, što ćemo uvećati putem akvizicije, u skladu sa svim zakonskim procedurama“.
U okviru izdavačke delatnosti najavljivali ste jednu veliku publikaciju. O čemu je reč?
„Кada je u pitanju odeljenje za izdavačku delatnost i biblioteku, važno je da istaknem da ćemo uraditi nešto što za ovih 35 godina nikada nije bilo urađeno. U pitanju je monografija. Naime, ova institucija ima izuzetno veliki ugled i ima čime da se pohvali, u prilog čemu govori činjenica da veliki broj muzeja traži saradnju na zajedničkim projektima. Hajde onda da to jednom stavimo u monografiju. Već je u toku rad na tome, tako da planiramo da do kraja iduće godine imamo jednu obimnu monografiju koja će biti urađena vrlo profesionalno uz kvalitetno odrađene estetske detalje“.
Nedavno ste imali i jednu vrlo posebnu donaciju. O čemu je reč?
„Mogu da kažem da smo pre dvadesetak dana imali jednu značajnu posetu. Vlade Divac nas je posetio i pokolnio nam svoj sako koji je dobio nakon prijema u Кuću slavnih u Springfildu. Takođe, predao nam je i original srebrnu medalju koju je dobio na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine sa reprezentacijom Jugoslavije. Tako da ćemo adaptirati i postavku posvećenu njemu u našem muzeju“.
Кoji projekat će doprineti boljem iskorišćavanju postojećeg muzejskog prostora?
„Dobili smo saglasnost od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture da realizujemo planirane radove i uradimo jednu vrstu pokretne tende kako bismo zatvorili prostor lapidarijuma. Na taj način ćemo dobiti prostor koji će biti maksimalno iskorišćen na opštu korist građana i svih nas“.
V. Kijanović
