У Пријепољу је одржана свечана академија посвећена Светом Сави, организована у оквиру обележавања важног јубилеја — 850. годишњице од рођења првог српског просветитеља.
Програм је започео интонирањем химне „Онамо, ’намо“, познате као Српска Марсељеза, која је била народна химна Црне Горе крајем 19. и почетком 20. века. Ова песма је, како је истакнуто током програма, постала химна удружења „Савез Срба из Црне Горе“ са седиштем у Београду.
Свечаности су присуствовали представници локалних власти из Општине Пријепоље, као и гости из суседних општина из Србије и Црне Горе.
Програм је отворио владика милешевски, господин Атанасије, који је у свом поздравном говору нагласио значај лика и дела Светог Саве за српски народ.
„Наш пут је јасно одређен и то пре осам стотина и педесет година тако увјерљиво, појавом те свете личности универзалних квалитета, појавом Светога Саве. Од времена Светога Саве српски народ кроз ову емпирију иде организовано, не расејано у расулу, не бесциљно, не кроз маглу. Наша историја има циљ, то је вјечност, вјечно постојање, вјечни живот. Свети Сава је себе обликовао попут апостола. Тешко је довољно истаћи значај, јер је вишеструко значајан тај његов рођендан. Ми смо они који ходе светосавским путем и са тога пута нећемо склизнути“, поручио је владика Атанасије.
Председник Савеза Срба из Црне Горе, Жељко Чуровић, обратио се присутнима захваливши се домаћинима, као и суорганизаторима — Друштву гуслара „Радиша Томашевић“, те посебно генералном покровитељу Владети Томашевићу. У свом говору, Чуровић је нагласио дубоке историјске и духовне везе српског народа са Светим Савом.
„Није лако табанати светосавским путем 850 година, а да не посрнемо и склизнемо у бездан са тога пута као што нам се дешавало кроз векове. Није се лако управљати Савиним законописмом или чувати краљевску и царску круну Немањића. За круну Немањића се закачила и гусларева струна“, рекао је Чуровић.
Он је наставио наглашавајући важност историјског памћења и културног наслеђа.
„Оно што су нам оставили наши преци као културно, духовно и историјско благо чини нас поносним, утемељеним народом дугог историјског трајања. Зато, колико год страдали, колико год нас прогањали, немамо право на заборав“, поручио је Чуровић.
Такође, он је говорио о тешким периодима историје, од исламизације и покрштавања до комунистичке идеологије, наглашавајући да је важно да се српски народ врати на светосавски пут.
„У модерно вријеме робујемо такозваним демократским процесима кроз елементе сурогата сиве нације која нам је понуђена као будућност. У таквој будућности нестаћемо као народ. Пролазило је вријеме нашег робовања од Немањића, протезало се до владике Рада чији вапај још не престаје а јаукнуо је до неба прије безмало двјеста година. Закукао је над судбином спрског рода онда када је спознао сав мрак исламског наковња и католичког чекића између којих се налазила српска коса која је својим истанчаним бридом, оштрена слободарским брусом народног епа, сјекла коров у нади да ће изнићи здрава младљика за будућа нека покољења. Орио се владичин вапај преко Проклетија, Копаоника, Авале, до Романије и Велебита. То је био вапај цијелог српског рода који се чуо кроз владичина уста. Зар може неко рећи да смо изашли из владичиног вапаја? Не може. А када ћемо изаћи? Зависи и од нас, кад се вратимо на светосавски пут, кад се обожимо, сложимо, кад прихватимо Србина за брата ма одакле долазио и ма гдје се налазио, када престанемо да сипамо отров прве, друге и ине Србије. Србија је једна и њој се морамо покоравати сви“, закључио је Чуровић.
Програм је окупио и истакнуте уметнике. Глумци Александар Дуњић и Марко Недељковић, музичка група „Расија“, као и гуслар Миломир Требјешанин, својим наступима оживели су лик и дело Светог Саве.
В. Кијановић
