Културно-уметничко друштво Дома културе у Пријепољу већ две године успешно окупља ветеране фолклора, захваљујући ентузијазму и преданом раду учитеља Предрага Дивца Пега, Ђока Шљукића и младог Луке Видаковића. Ова иницијатива, која је првобитно започета као идеја да се обнови играчка енергија оних који су некада већ били део фолклорног ансамбла, прерасла је у покрет који окупља и оне који никада раније нису играли, али су одувек имали жељу.
У потрази за новим члановима млађег састава, организован је обилазак средњих школа, што је, како истичу, донело велико интересовање. Формирано је неколико група и термина, а велика заинтересованост бележи се у свим узрастима – од основаца до одраслих.
Међу новим чланицама је и Марија Радаковић, која је свој сан о фолклору остварила тек сада.
„Од пре месец дана сам овде. Када сам видела стори на Инстаграм страници Дома културе где позивају на упис нових чланова, позвала сам, сазнала време и одмах дошла. Нова сам, тек учим, задовољна сам. Ово ми је био велики сан док сам била мала. Али тад нисам могла да идем јер је било далеко. Екипа је сјајна, дружимо се и слажемо. Свиђају ми се игре и кораци које учимо, мада ми је сад у почетку теже да савладам све то. Мислим да ћу бити доста боља за месец-два дана. Могу да кажем да се сјајно осећам кад играм, имам 36 година, троје деце и посао и све постижем. Тренинге имамо два пута недељно, наша група има термин од пола седам до осам часова увече“, каже она.
Искуство потврђује и нови члан Драган Вујашевић.
„И ја сам почео пре месец дана. Ово ми је увек била неостварена жеља, хтео сам одувек да се упишем на фолклор. Међутим, у месту где сам одрастао тада и није било фолклора. Сада се указала прилика у овим годинама када сам престао да се активно бавим и фудбалом и кошарком. Видео сам могућност да рекреативно почнем и тим да се бавим. Допало ми се све, учитеље већ одавно познајем, лепо се слажемо, учимо. Задовољан сам“, истиче Вујашевић.
Предраг Дивац Пего подсећа да је почетак окупљања групе ветерана био неочекивано масован.
„На прву пробу је дошло око 50 њих. Искрено да вам кажем, нисмо знали шта да радимо. А на следећој проби их је било још више, тако да смо имали око 70 чланова. Пошто физички нисмо могли да радимо са толиким бројем чланова, раздвојили смо их у две групе. Функционисало је добро у толиком броју, али временом су неки одустајали, неки нови су се опет јављали. Група која је од почетка ту броји око 30 чланова. Прошле године у јуну имали смо два концерта“, каже Пего.
Он додаје да је и први ансамбл једно време пролазио кроз кризу због одласка младих.
„Први ансамбл је био неко време, да кажемо, у кризи, због одласка чланова на школовање, петнаестак њих је у истом тренутку отишло из Пријепоља“, каже Дивац.
Ипак, на основу тренутног таласа интересовања – поготово код младих, али и код оних који су фолклор одувек носили у жељи, а не у пракси – чини се да фолклор у Пријепољу поново расте и то управо тамо где се традиција најлепше чува: кроз игру, музику и заједништво.
Верица Кијановић
