„Objektivno, bez fraza, stanje je nezadovoljavajuće po pitanju infrastrukture, putna mreža je loša, telekomunikacije stvaraju probleme, nedovoljna je i edukovanost stanovništva u oblasti turizma i ugostiteljstva. Mi imamo ovde kompleksan zadatak jer je turizam dinamična delatnost, traži se permanetno praćenje trendova, ispravljanje onoga što nije sprovedeno kvalitetno, mnogo komunikacije da bi se Prijepolje izdiglo na turističkoj mapi jer verujem da turizam treba da bude trajna razvojna šansa Prijepolja“.
Petar Vasiljević imenovan je za direktora Turističke organizacije u ponom, četvorogodišnjem mandatu, na junskoj sednici Skupštine opštine. Prethodnu godinu bio je v.d.direktora. Turistička organizacija je u fokusu jer je turizam u Planu razvoja do 2029.apostrofiran kao jedna od oblasti koja će doprineti bržem razvoju ove opštine. Nismo govorili o neophodnosti velikog finansijskog ulaganja u ovu oblast ako se želi zaista prihodovati od nje u budućnosti. Naš razgovor počeli smo najavom onoga što će se dogoditi sledeće sedmice, u okviru obeležavanja Dana opštine Prijepolje. Turistička organizacija je u svemu uzela veoma aktivno i vidljivo učešće.
-Po prvi put ove godine biće organizovan PP Fest, odnosno Festival između reka i planina, manifestacija bogata muzikom, sportom i dobrom zabavom. Pored koncerata poznatih izvođača, Željka Vasića, Alana Islamovića i Valentina, posetioci će moći uživati i u Paraglajding-kupu, učestvovati u Limskim darovima i izboru najboljeg zeta i snajke, Kupu u ribolovu, Memorijalnom basketu 3 na 3 u znak sećanja na Ivanu i Saja, raftingu Limom, Sajmu domaćih proizvoda kao i programima za najmlađe. Mi ovo radimo u saradnji sa lokalnom samoupravom i Domom kulture ali je važan angažman svih jer bez takve saradnje je nemoguće organizovati festival ovog formata koji traje nekoliko dana. Ovo je prvi korak, inicijalna kapisla za brendiranje PP Festa, koji treba da bude motivator za sve iz naše opštine ali i susednih koji žele da sarađuju, učestvuju i promovišu sebe na najbolji način jer je ovo prilika da se u jeku letnje turističke sezone privuče što više ljudi iz regiona, da dođu, zadrže se nekoliko dana, upoznaju Prijepolje ali i da se za Prijepolje više čuje kroz marketing da bi našlo bolje mesto na turističkoj mapi.
Da li je ovo i prvi značajniji korak ka ostvarivanju vizije turizma u ovoj opštini u narednom periodu?
–Ovo je jedan od segmenata kojima se bavimo godinu dana i idealna je prilika za prezentaciju toga rada. To je pravac ka kome treba da se usmerimo jer kroz ovakav način uključujemo celu lokalnu zajednicu, privlačimo ljude i ostvarujemo dodatni benefit, kako turistički, tako i privredni, kulturni i sportski za našu sredinu.
Turizam je jedna od strateških grana u Planu razvija opštine Prijepolje. Kako bi ste Vi, objektivno, definisali sadašnji turizam, odnosno ovu oblast u Prijepolju, bez uobičajenih fraza?
-Objektivno, bez fraza, stanje je nezadovoljavajuće po pitanju infrastrukture, putna mreža je loša, telekomunikacije stvaraju probleme, nedovoljna je i edukovanost stanovništva u oblasti tirizma i ugostiteljstva.
Zašto, po Vašem mišljenu, nije u Prijepolju bilo ulaganja u hotele, jer smo svedoci da moderna zdanja niču svuda oko nas poslednjih nekoliko godina, a nama je propalo i ono sagrađeno pre više decenija?
-Opsežnija analiza bi dala potpuniji odgovor ali investitore svakako moramo mi zainteresovati jer Prijepolje to zaslužuje, a postoji i ekonomska opravdanost za jedan takav hotel u gradskom jezgru ali i na atraktivnim lokacijama poput Kamene Gore, Jabuke, Sopotnice, Zlatara, Aljinovića.
Može li turistička organizacija u saradnji sa lokalnom samoupravom nešto više učiniti da se doprinese ambijentu privlačnijem za investitore koji prepoznaju turizam kao dobro ulaganje?
-Turistička organizacija nema veliku ulogu kad je reč o smeštajnim kapacitetima hotelskog tipa, nemamo ni ingerencije ali je naš zadatak svakako promocija opštine, turističkih potencijala i vrednosti koje mogu zainteresovati ulagače, bilo da je reč o kulturnoj baštini, prirodnim resursima, običajima, specifičnostima jedne multukulturne sredine. Naša uloga i jeste promotivna ali i edukativna za sve koji žele da se bave turizmom. Naš zadatak je da povezujemo turističke sadržaje sa turističkim tržištem, uz pomoć lokalne samouprave koja je već stavila akcenat na razvoj ove oblasti u okviru razvojnih planova za budućnost.
U našem okruženju, ne samo u Srbiji već je to trend u celoj regiji već nekoliko godina, brendiranje lokalnih proizvoda je jedan od najznačajnijih segmenata razvoja turizma u lokalnoj zajednici, jer se uspostavlja lanac koji privlači turiste a njega čine karike od domaćeg proizvođača, autohtonih proizvoda, preko lokalne kuhinje, originalnih restorana, atraktivnog smeštaja do prirodnih i kulturnih potencijala. Zašto mi to nemamo?
-Potrebno je da se ljudi zainteresuju, da vide svoju perspektivu u kreiranju brenda, da se povežu sa sličnim proizvođačima, da bi dalje plasirali svoj proizvod. Brendiranje je skup proces, zahtevan ali zajedničkim snagama kroz udruživanje sredstava i ideja, to može obezbediti neophodnu prepoznatljivost, ekonomsku stabilnost i doneti korist.
Šta bi to moglo biti brend iz prijepoljskog kraja?
-Poljoprivredni proizvodi, rakija od divlje kruške, med, sir, odnosno proizvodi od mleka jer bi u ovom kraju stočartsvo zaista moglo da igra veliku i značajnu ulogu i kad je reč o organskoj prozvodnji mesa, tu je heljda. Ruralni turizam je svakako atraktivan, mi možemo ponuditi sve vezano za lov, ribolov, pešačenja u prirodi , planinarenje, penjanje jer mi imamo trase, koriste ih mnogi a da mi to i ne znamo, možemo staviti akcenat na tematske turstičke ture, tu je i kulturni turizam. Ali sve to mora da radi cela lokalna samouprava, svi zajedno, sve institucije jer je turizam razvojna grana i treba usmeriti kapacitete i organizaciju u pravcu razvoja onih segmenata koji bi mogli da zaokruže određenu turističku ponudu. Sada je ponuda uglavnom u potencijalu.
Šta Vas motiviše da budete direktor Turističke organizacije u Prijepolju?
-Moje životno opredeljenje da se bavim turizmom u zdravom okruženju i kompleksan zadatak preda mnom. Pružena mi je prilika da se vratim na dedovinu(Kosatica) jer sam i želeo da se bavim seoskim turizmom na imanju. Evo, došao sam nešto ranije nego što sam planirao i daću pun doprinos i pomoći svima koji žele da rade na polju razvoja ove oblasti.
Kako vidite Vašu ulogu u turizmu za četiri godine?
-Vidim sebe kao partnera brojnim našim sugrađanima koji su započeli ili razradili poslovne poduhvate u turizmu i ugostiteljstvu, uz ostele delatnosti koje su im bliske. Kao nekoga ko još ima energije i volje da radi i vere da turizam treba da bude trajna razvojna šansa Prijepolja, naročito za mlade ljude koje upravo ova oblast može vezati za grad, odnosno podstaći ih da ovde osnuju svoje porodice.
Rekli ste da imamo potencijale prirodne, to slušamo decenijama. Turistička organizacija je osnovana pre skoro 20 godina, ističermo Lim kao resurs, privlačan za vodene sportove ali naš Lim se ne vidi. Ljudi putuju, prolaze magistralnim putem kolone automobila ali od zapuštenih i zaraslih obala, Lim se više ni ne nazire. Kako onda da „siđemo do reke“ kad ona nije ni u oku posmatrača koga bi mogla da privuče?
–Tačno je. Reka nam je sakrivena, ne koristimo njen potencijal u bilo kojoj meri. Tačno je da se ona ni vizuelno dovoljno ne vidi. Zato i jeste primarna infrastruktura, a to je i uređenje lokaliteta i njihovo održavanje da bi mogli biti prezentovani. Obale Lima i Mileševke se moraju redovno održavati i mora se u to ulagati, da možemo sići na naše reke. Tu je i pitanje Jabuke, smeštaja pogodnog za omladinski turizam. Strategija će sadržati i uređenje obala, plaža, kompleksa na Jabuci, novih sadržaja koje će ponuditi Kamena Gora, Jadovnik, Sopotnica, Mileševac, klisura Mileševke. Sve su to zadaci i u institucionalnom smislu. Ljudi iz privrede se moraju zainteresovati ali ćemo ih zainteresovati ako kreiramo i komunalne uslove. Mi imamo ovde kompleksan zadatak jer je turizam dinamična delatnost, traži se permanetno praćenje trendova, ispravljanje onoga što nije sprovedeno kvalitetno, mnogo komunikacije sa kolegama iz raznih oblasti da bi se Prijepolje izdiglo na turističkoj mapi.
Da li je oblast turizma svedena ipak na fraze?
-Turizam ume da se koristi u različitim kontekstima. Nekad, istina je, pro forme ali nekada i konstruktivno. Za nas je važno da se suštinski bavimo kreiranjem segmenata jer korišćenje fraza i floskula neće ostvariti učinak, osim što će se popunjavati prostor na papiru.
Trebaju li za to i stručni ljudi, ljudi od kreacije, ideja, ljudi od iskustva?
–Nama trebaju mladi i stručni kadrovi da unesu nove ideje, kreativnost, energiju. Turizam ume da iscrpi ako osoba nije suštinski zainteresovana i zato nam trebaju sposobni ljudi koji imaju i znanja ali i iskustva da podrže razvoj turizma i kroz volontiranje jer su ideje neophodne, a turistička orgnizacija mora biti otvorena za saradnju.
Vi ste već godinu dana na čelu Turističke organizacije ali o Vama se malo zna. Šta bi o sebi rekli?
-Sa 14 godina radio sam na recepciji hotela u Beogradu. To je bio početak. Radio sam posle na različitim pozicijama u više eminentnih beogradskih hotela, ali i šire. Završio sam u Novom Sadu Prirodno-matematički fakultet-Organizacija hotelijerske delatnosti. Kroz edukativne programe upoznao sam mnoge gradove Evrope, upoznao praksu u ovoj oblasti. Radio sam u SAD, u Koloradu. U Beogradu sam vodio sopstveni posao, organizovao smeštaj za strane goste više godina. Onda sam dobio poziv da dođem ovde i evo me. Nisam nov u ovoj sredini, celog života dolazim i boravim u Prijepolju, Kosatici, Pravoševu, Biskupićima. I porodično i emotivno sam vezan za ovu sredinu. Nisam autsajder.
Indira Hadžagić
