Kao i svake godine, i ove se sa malinama krenulo s pričom o ceni bez koje će se „krčiti zasadi“
Početna otkupna cena maline za 2024. godinu biće 250 dinara po kilogramu, dok će razmer dobiti proizvođača i hladnjačara biti u odnosu 60 prema 40 odsto od prosečne izvozne cene, a u korist proizvođača.
Za malinu nekad se govorilo da je crveno zlato jer je donosila dobre prinose i dobru zaradu. Svako ko bi uzgajao ovu voćku imao je puno posla ali zato i puno para od realizovane prodaje. Tako je bilo samo jedne godine kada je malina bila skuplja od nafte i mesa. Berba malina je počela, a proizvođači i država, po nekima, još nisu postigli dogovor oko otkupne cene. Po običaju već godinama nema zajedničkog dogovora oko njene cene. Proizvođači traže višu otkupnu cenu, hladnjačari nude nižu, a država pokušava u ovom slučaju da balansira.
U svakom slučaju, ponavlja se isti scenario od prošle godine, krajem jula, kada su zbog tada aktuelne cene od 240 dinara, koja je bila dvostruko niža nego u sezoni 2022, proizvođači takođe pravdu potražili na ulici. I tada su se proizvođači žalili da takva otkupna cena ne pokriva ni troškove proizvodnje, dok su vlasnici hladnjača uzvratili tvrdnjama da imaju ogromne neprodate zalihe. Stav države bio je da ne može da se meša u otkupnu vrednost, jer ona zavisi od tržišta koje je slobodno.
Ministarstvo podseća da cenu maline, kao i svih drugih poljoprivrednih proizvoda diktira tržište, ali da država kroz niz mera podsticaja amortizuje negativne efekte tržišta, pre svega kada su u pitanju primarni poljoprivredni proizvođači. Budući da će, nažalost, ove godine u Srbiji prinos maline biti prilično skroman zbog aprilskih mrazeva i vremenskih nepogoda od pre nekoliko dana, realno je očekivati da će maline ići gore. Napominje se i da država izdvaja značajna sredstva kako bi pomogla proizvođačima da se izbore na izuzetno zahtevnom evropskom i svetskom tržištu.
E.H.
