Kako se bliži kraj ramazana, muslimani širom sveta pripremaju se za jedan od dva najvažnija praznika u islamskom kalendaru, za ramazanski Bajram ili, kako ga oni nazivaju, „blagdan završetka posta“. Bajram se tradicionalno obeležava tri dana kao zvanični praznik u drzavma sa muslikanskom većinom.
Ramazanske tradicije širom sveta donose raznolikost i bogatstvo kulturnih običaja koji oblikuju ovaj sveti mesec za muslimane širom planete. Osim duhovnih praksi i molitvi, različite zajednice i regije praktikuju svoje specifične običaje koji obogaćuju iskustvo ramazana.
Tako u Egiptu, ramazanska svetla obasjavaju ulice, kuće i naselja jarkim bojama i neobično izrađenim lampicama, stvarajući slikovit prizor koji označava trajanje ovog posebnog meseca. U Indoneziji, tradicija Padusana uoči ramazana obuhvata čišćenje izvora bunara i bazena, verujući da to čisti um, telo i dušu, pripremajući se za duhovno putovanje u narednom mesecu.
Arapski svet, Turska i Bosna i Hercegovina dele tradiciju iftarskog topa koji označava vreme za prekid posta svakog dana, tokom zalaska sunca. Zvuk topa odjekuje kroz gradove, podsećajući vernike da je došlo vreme za obrok nakon dugog dana posta. Južna Azija obeležava Chaand Reat, noć pre Bajrama, kada se prijatelji i porodica okuplaju kako bi videli mladi mesec i obavili poslednje pripreme za proslavu. Žene tada često ukrašavaju svoje ruke kanom, tradicionalnim ukrasom koji simbolizuje radost i proslavu. U zaljevskim zemljama, tradicija donosi radost dečijih glasova koji prolaze kroz ulice odeveni u tradicionalnu nošnju, pevajući pesme i sakupljajući slatkiše i orašaste plodove od komšija. Mukabela predstavlja tradiciju okupljanja muškaraca i žena u džamijama i kućama širom sveta kako bi zajedno učili Kur’an i produbljivali svoju duhovnu povezanost.
Ove raznolike tradicije svedoče o bogatstvu islamske kulture i zajedništva koje obeležava ramazan, spajajući ljude širom sveta u duhu molitve, samopreispitivanja i solidarnosti.
Ramazan je deveti mesec lunarnog, muslimanskog kalendara, koji se računa prema mesecu a ne prema suncu. To označava da svake godine post započinje 10 ili 11 dana ranije, dakle i ramazanski Bajram svake godine je toliko dana ranije od prethodne godine.
Prvi dan Bajrama provodi se u krugu porodice, kod najstarijih članova, dok se drugi dan obilaze mezarja i nakon toga dan provodi u druženju i posećivanju prjatelja, poznanika i komšija, objašnjava Muratka Preljević, koja sa svojih 75 godina posti svaki ramazan.
„Pre pedesetak godina posebna radost za mahalsku i seosku muslimansku decu bilo je čekanje vremena iftara pred džamijom dok mujezin na munari, nekih pola sata ranije, priprema kandilje. Tako se radilo u vreme kada su kandilji bili na ulje i fitilje i kada nije bilo električnog osvetljenja u dzamijama. I tačno u akšamsko vreme, kada se satovi prisutnih pred dzamijom usaglase, mujezin bi proučio akšamski ezan i istovremeno iznosio kandilje sa vanjske strane šerefeta munare, nakon čega deca ujedan glas uzvikuju „Upališe se kandilji“, i sva bi trkom potrčala svojim kućama, gde ih čeka spremljen iftar“, priseća se Muratka.
U drugoj polovini ramazana, objašnjava ona, običaj je da se prave iftari na koje se pozivaju rođaci, prijatelji i bliže komšije. Čista i mirisna odela, kuće i sokaci simbol su Bajrama. Dani Bajrama za muslimane predstavljaju dane radosti, veselja i sreće.
„Sedmicu pre Bajrama ja počnem čistiti kuću i spremati hranu. Bajramske trpeze bogate su brojnim tradicionalnim jelima i slatkišima, a baklava je neizostavna u skoro svakoj kući, okolnosti se menjaju ali tradicija se čuva. Bajrami su posebno dragi najmlađima, prema običaju, stariji članovi porodice deci kupuju poklone, obično nešto od odeće, a sve češće im daju novac, bajram banku. Pripremim novac, tako da svakom unučetu bude jednako, i željno ih isčekujem prvo jutro nakon namaza“, kaže Muratka.
Ramazanski Bajram uvek pada 1. ševala, desetog meseca muslimanskog kalendara, i traje tri dana, a vernici ga smatraju „praznikom položenog ispita“.
E. Halilović
